Na današnji dan

Шутановац би као бивши министар војни требао да има организационо знања колики је посао да се организује устанак на територији целе земље и да ли је довољно 12 дана.

Kada krenu da seru da je ustanak počeo ubistvom Srbina, slobodno odgovorite da je Toplički ustanak počeo kada je Kosta Vojinović zveknuo Pavla Đorića, koji je hteo da ga potkaže Bugarima.

Da su zrtve pale na drugoj strani, naravno da ne bi pricali o 'ubistvu Srbina'

Већег зла од комунизма нема. СЛАВА ИМ! 7.7.1941. pic.twitter.com/PSobPM8ANP

— Напредни клуб (@napredniklub) July 7, 2019

Čeda Žandar.

Na danasnji dan je pre 24 godina zapocela vojna akcija VRS pod nazivom "Krivaja 95" koja je trebala da oznaci osvajanje Srebrenice i Zepe. Inace je Zepa teritorijalno jednaka kao i oblast Srebrenice i ona je pala odmah nakon Srebrenice. O njoj se ne prica jer se nije desilo ono sto se desilo u Srebrenici. Prakticno nije bilo mrtvih. I to je Mladiceva odbrana u Hagu najvise potencirala jer je Mladica bio na Zepi tokom masakra u Srebrenici.
A u Srebrenici se desio masakr nad zarobljenim muskarcima Bosnjacima.
Naredbu da se streljaju zarobljeni Bosnjaci je izdao pukovnik Beara. Do dana danasnjeg nema jasnih dokaza da je naredba dosla sa vrha iako su u Hagu posredno navodnjene neke tvrdnje da bi mogla naredba doci iz glavnog staba VRS.



Sam Beara je bio nacelnik vojne bezbednosti(vojna obavestajna) u VRS i imao je veoma zanimljiv put iz JNA do VRS sa sve sukobima sa procetnickim dobrovoljcima.
Za masakr su korsceni placenici iz 10. diverzantskog odreda VRS, medju kojima je bilo Hrvata, Slovenaca i drugih uz Srbe. Tako je prica u Srebrenici u Hagu otvorena sa svedokom Drazenom Erdemovicem, Hrvatom, koji je bio deo 10 DO koji je ucestvovao u streljanima. Inace je Erdemovica u Hag poslao Milosevic.

Sama akcija "Krivaja 95" je bila vojna nebitna jer prakticno nikakvog otpora nije ni bilo.
Muslimanske jedinice su pocele izvlacenje prema Tuzli jos i pre pocetka borbi dok se vrh bosnjacke vojske iz Srebrenice, na celu sa Naserom Oricem, povukao jos ranije.
Inace mali broj Bosnjaka, muskarci, koji su se predali u Potocarima odmaj 11. jula je preziveo. Madju njima Hakija Meholjic, jedan od glavnih ljudi u Srebrenici tokom rata.

O tome sta se desavalo i kako cu mozda napisati koju npr. kako je Vinko Pandurovic kao komandant Zvornicke brigade VRS propustio nekoliko hiljada Bosnjaka iz okruzenja prema Tuzli i tako spasio sebe i njih, zbog cega je u Hagu dobio "svega" 15 godina i to zbog nesprecavanja ubistava jer su u Hagu smatrali da je mogao to da uradi.

operacija krivaja 95 je počela 6. a ne 11. jula.

ne moraš ništa više pisati, thx.

Formalno je istina da je krenula 6. jula ali na danasnji dan se uslo u Srebrenicu pa sam izabrao kao znacajn dan. Ali jesi u pravu.
Akcija kao akcija je bila nebitna. Oblast je predana skoro bez borbe.

Na danasnji dan pre 563 godine Beograd je odbio veliku osmanlijsku opsadu pod vodjstvom Sultana Mehmeda Osvajaca koji je prethodno osvojio Carigrad i Smederevo.



Jedna od najvecih hriscanskih pobeda nad Osmanlijama.

Smederevo jos nije

No, da, velika bitka.

Naravno da je osvojio Smederevo 1459. malo pre nego sto je napao Nandorfehervar 1456.

паће wrote:И после пада Смедерева потрајало је још неку годину док Србија није била освојена... ал' ајде да кажемо од тада па до 1804. је била под Турцима. То је 1804-1459=345 година, дакле три ипо века. Све и да узмемо до 1813. или до 1830.

Како је од тога испало пет векова под Турцима мени је јасно, али не и како се таква будалаштина преносила покољењима, и који нам је курац то уопште требало. Најјача грешка заокружења за коју знам.

Ima delova koji jesu bili oko 500 godina. Ima delova koji su bili znatno manje.

Srbija, centralna sa Kucom Rata(Dar al Dzihadom popularnim Beogradom), Macvom i Branicevom je bila manje od 345 godina pod Osmanlijama. Problem tih oblasti je sto su pogranicne i od kraja XVII veka, tj. Velikog Beckog rata, kada Austrija dolazi do Skoplja pa se povlaci, na svakih 20-30 je taj prostor menjao vlasnika uz ratove i stradanje lokalnog stanovnistva.
Austrija je vladala Beogradom oko 30-40 godina od 100 mogucih tokom XVIII veka.
Imali su velike planove za tvrdjavu, da je prosire na sremsku i banatsku stranu...
Uostalom, Beogradska tvrdjava ima vise austrijskog od osmanlijskog nasledja.

A Dar al Dzihad je postao Osmanlijski 1520, prkaticno kada veliki deo Ugarske postaje Osmanlijski posle Mohaca sa sve Budapest.
Tako da je Dar al Dizhad bio dosta manje od 345 godina po Osmanlijama. Negde oko 250 godina kada se sve sabere.

KinderLad wrote:

паће wrote:И после пада Смедерева потрајало је још неку годину док Србија није била освојена... ал' ајде да кажемо од тада па до 1804. је била под Турцима. То је 1804-1459=345 година, дакле три ипо века. Све и да узмемо до 1813. или до 1830.

Како је од тога испало пет векова под Турцима мени је јасно, али не и како се таква будалаштина преносила покољењима, и који нам је курац то уопште требало. Најјача грешка заокружења за коју знам.

Ima delova koji jesu bili oko 500 godina. Ima delova koji su bili znatno manje.

U danasnjoj Srbiji su to Raska i Kosovo, koji su i vise od 500 godina pod Osmanlijama, dok Vojvodina ide na nekih 150-170 godina.
Centralna Srbija negde 250-300 godina.
Jug i jugoistok Srbije duze ali manje od Raske i Kosova.

verovatno su svi videli ovu kartu koja kruži okolo

"radjeno na delimicnom osnovu karte nepoznatog autora"

KinderLad wrote:"radjeno na delimicnom osnovu karte nepoznatog autora"

 lepo od autora što je priznao nepreciznost

ali i takva karta je otkrovenje za istorijski neupućene, a verujem da je grubo gledano ne maši puno

паће wrote:Што такву карту никад нисмо видели у уџбенику?

Zato što kumulativni prikaz godina pod Turcima ne znači puno, služi pre svega da zabavi raju.

Ono što bi imalo više smisla (a verovatno jeste postojalo u udžbenicima) su karte na kojima je su bile prikazane granice u određenim trenucima.

Mislim da je puno toga bilo prozaičnije (manje dramatično, manje skokovito) nego što zamišljamo...

Nego mene zanima šta su jeli pre otkrića Amerike?

Šta su radili ceo dan - drndali se po bašti oko paškanata, eto šta su radili.
Negde sam pročitao da im je to bila glavna hrana pre nego što su izmislili krompir, kukuruz...

Ni ne znam šta je paškanat. Mislio sam da su jeli proso, hranjive bobice i korjenje.

Hljeba bijelog i rujnoga vina...

Vjerovatno i dosta mesa, bilo je puno više divljači i ribe u taj vakat, plus meso zaplijenjeno i opljačkano.