Na današnji dan

Jeli su mnogo voća, koje su rado kombinovali sa mesom. Zečetina, fazan, ribice, sve što je moglo da se nađe u šumi i na livadi, ali da nije preveliko: velika divljač bila je za vlastelu, seljanu nije padalo na pamet da jede tako nešto čak i da mu se dozvoli, to je kneževo (agino) bogati, baš ću ja da jedem srnu.

Hleba se jelo manje nego što se misli. Potrebna je ozbiljna peć za hleb, i jak mlin. Hleb koji se jeo uglavnom je bio od krupno mlevenog integralnog brašna, pečen bez kvasca. Ponegde je, kao na britanskim ostrvima i na Apeninima, hleb zapravo imao ulogu tanjira. Kuvano jelo stavi se na tvrd hleb koji upija sokove i omekša usput, pa ga pojedeš na kraju. Umesto hleba jele su se kaše razne. 

Sir i drugi mlečni proizvodi su se dosta jeli. Meso krava i teladi - samo u najekstremnijim okolnostima. Bilo je nepojmljivo da se blago kolje da bi se jelo.

Na jugu Evrope se pilo rujno vino, na severu pak pivo.

Ma ovo koliko se danas (danas - malo duzi period) prozdire hleb je cista perverzija. I uopste sve zivo od testa. Ne znam cemu sluzi osim da se ne umre od gladi, ali tesko da ga u velikim kolicinama jedu samo oni koji moraju.

Odakle onda često ponavljane tvrdnje da se obični ljudi imali pristup mnogo manje raznovrsnoj i kvalitenijoj ishrani nego danas, siromašno itd. Mit ili ne.

Creepy Uncle wrote:Jeli su mnogo voća, koje su rado kombinovali sa mesom. Zečetina, fazan, ribice, sve što je moglo da se nađe u šumi i na livadi, ali da nije preveliko: velika divljač bila je za vlastelu, seljanu nije padalo na pamet da jede tako nešto čak i da mu se dozvoli, to je kneževo (agino) bogati, baš ću ja da jedem srnu.

Hleba se jelo manje nego što se misli. Potrebna je ozbiljna peć za hleb, i jak mlin. Hleb koji se jeo uglavnom je bio od krupno mlevenog integralnog brašna, pečen bez kvasca. Ponegde je, kao na britanskim ostrvima i na Apeninima, hleb zapravo imao ulogu tanjira. Kuvano jelo stavi se na tvrd hleb koji upija sokove i omekša usput, pa ga pojedeš na kraju. Umesto hleba jele su se kaše razne. 

Sir i drugi mlečni proizvodi su se dosta jeli. Meso krava i teladi - samo u najekstremnijim okolnostima. Bilo je nepojmljivo da se blago kolje da bi se jelo.

Na jugu Evrope se pilo rujno vino, na severu pak pivo.

Ima kod Krleže...



Da ne guglam sad. Prije dvadesetak godina je neko sakupio i objavio recepte Krleži omiljeih jela. Sjećam se da je tu bila i neka ptica koja jede neke bobice. Lovci primijete da se spustilo jato, sačekaju da se ptice najedu, najedene su lakše za gađanje a utroba ptice puna tih bobica. Onda se ta ptica peče, a od tih friško pojedenih bobica se pravi sos.

Mislim da je iz Zagorja recept.

ontheotherhand wrote:Odakle onda često ponavljane tvrdnje da se obični ljudi imali pristup mnogo manje raznovrsnoj i kvalitenijoj ishrani nego danas, siromašno itd. Mit ili ne.

Ne, fora je bila u tome da je glad nastupala mnogo lakše nego danas i onda si ugasio. Još bez krompira...

ontheotherhand wrote:Odakle onda često ponavljane tvrdnje da se obični ljudi imali pristup mnogo manje raznovrsnoj i kvalitenijoj ishrani nego danas, siromašno itd. Mit ili ne.

Na selu su imali sve, ali ne uvek. U gradovima nikad nisu imali sve, a često nisu imali ništa. U dobrim godinama seljaci su jeli kao hobiti: obilno, šareno, raznovrsno. U lošim su sahranjivali izgladnelu decu i starce.

Meso se veoma malo jelo. Pilo se jako puno mleka i satirali su se od sira.

Američka istoričarka Iv Levin je krajem osamdesetih bila Fulbrajtov stipendista na borvku po Jugoslaviji, Bugrakoj i Ukrajini a predmet interesovanja joj je bio seksualni život kod pravoslavnih Slovena u srednjem veku. Tad je na tom zadatku imala punu sradnju sa SPC: pristup arhvu Patrijaršije, Žiče, zaboravih gde još sve.

 Kad je kod nas prevedena, ta studja mi je ostavila baš jak utisak do koje mere se tada nonšalantno orgijalo, silovalo i krajnje ležerno polno opštilo sa životinjama. Najcrnji je problem bio da to radiš na crveno slovo a da se odma posle ne okaješ. Pajser Fajgelj ništa nije preterao osim da su Pravoslavci tad imala čak neku instituciju, čini mi se "zaruke" rezervisanu za partnerstvo dva muškarca i bila je baš zastupljena za razliku od zapada.

Knjiga je pisana da krajnje akademski, iscrpno i bez namere da šokira. Ima nekih umivenih recenzija: OVDE i OVDE

Vojin Dabić je istraživao prehrambene navike Srba, najviše u Vojnoj krajini. Ukratko, pre krompira i pasulja vladala je gotovo endemska glad.

I kukuruza naravno.

Uglavnom su se jele kaše od tih otpornih žitarica, kasnije pura, zamašćena ako se ima sčim. Zelje, blitva i slične niskokalorične travuljine. Meso skoro nikad osim o velikim praznicima, i to uglavnom kuvana ovčetina. Beli mrs. Voće slabo sim jabuka, od ostalog se spravljala rakijčina. Orasi, lešnici i žirovi.

Pogača je pekla retko i jela se danima, a pekla se iz praktičnih razloga, da bi muška glava mogla da je nosi sa sobom u polje kad radi. Jak seljački ručak je bio pogača, luk i sir, eventualno i to retko parčence slanine.

Quincy Endicott wrote:Voće slabo sim jabuka, od ostalog se spravljala rakijčina. 

O kom vremenskom opsegu govorimo? Pre XVI veka rakija je bila medicinsko sredstvo, a sumnjam da je kod nas bilo ijednog kazana pre sedamnaestog veka, ako ne i kasnije.

17 vek pa naovamo, prostor Banije, Korduna, Like i Bosanske krajine. O tome sam slušao na Dabićevim predavanjima.

To će Kinder bolje znati, kada su beše Turci uveli porez na rakiju? Ili beše baš na kazane?

Pojma nemam u ovom momentu, a citam Strategijsku dubinu 

Vi kako hoćete, ja se u tu slavnu prošlost ne vraćam.

Nemaš poštovanja za duhovnu hranu, koja je tada bila neuporedivo bolja 

Pšenica je sigurno bila vrlo bitna za ishranu. I u Kneževoj kletvi spominju je na prvom mestu (ne rodila mu pšenica belica) što se sigurno ne bi desilo da nije bila bitna.
Što kaže kripi, hleb je bilo malo teže spremati, ali mogli su i da je kuvaju kao varivo. 
Pšenica je mogla da se uzgaja i da ima velik prinos, plus je mogla da se čuva godinama.

Sotir wrote:Pšenica je sigurno bila vrlo bitna za ishranu. I u Kneževoj kletvi spominju je na prvom mestu (ne rodila mu pšenica belica) što se sigurno ne bi desilo da nije bila bitna.
Što kaže kripi, hleb je bilo malo teže spremati, ali mogli su i da je kuvaju kao varivo. 
Pšenica je mogla da se uzgaja i da ima velik prinos, plus je mogla da se čuva godinama.

Зар цео тај косовски циклус није настао у осамнаестом веку? А чисто сумњам да се народни песник обазирао на појединости типа анахронизама.

Psenica se mogla jesti na dvoru. U planincinama gde su Srbi ziveli nije ni moglo biti psenice, ona tamo ne uspeva. Cak i ravnicarski predeli kraljevine Raske su tada uglavnom bili pod sumama.

On 25 July 1989 the GDR leadership was hoping to welcome the 2004 Olympic games in Leipzig. #planning #oldnews https://t.co/cPpR0PtqE1

— Sergey Utkin (@usv1980) July 25, 2019

KuK uputila ultimatum Srbiji pre 105 leta.

Poceo Prvi svetski rat:


„Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.”

Sjetite se obljetnice:
Na danasnji dan je Nemacka okupirala Belgiju pre 105 godina.
Uzasno!