Нико више не кисели сам. А и ова флашорана, ко зна ко је власник.
(приметио трипфелер, исправио на исто, видим упоран је, ајде нека га)
https://www.outsideonline.com/2229791/why-are-most-endurance-athletes-richThe great irony, of course, is that one of the main reasons people pursue education, financial security, and solid employment is to create comfortable lives. But for some, this can begin to feel like too much of a good thing. Endurance sports provide a necessary outlet, offering concrete measures of a job well done and the chance to deal with physical suffering—albeit in a voluntary, defined, and immediately escapable environment.
,Ovaj redovni profesor Univerziteta u Beogradu (Radoš Ljušić) objavio je o knjizi Mire Radojević tako bestidan pamflet, sa Filozofskim fakultetom kao izdavačem, zbog koga bi pocrveneli obrazi urednika najrazularenijih srpskih tabloida.
Zatim se na oglasnoj tabli studenata istorije pojavio nepotpisan letak, prepun ružnih i nedostojnih insinuacija o političkim i seksualnim sklonostima najmlađih pripadnika klike. Dekan Miomir Despotović je, naravno, odvažno i munjevito, opet na sajtu Fakulteta, osudio ovaj strašni dokument. UPRKOS ORVELOVSKIM KAMERAMA KOJE POKRIVAJU SVAKI UGAO FAKULTETA, AUTORI LETKA OSTALI SU, NARAVNO, NEPOZNATI.
TREBALO JE, NAIME, ZAPLAŠITI, KOMPROMITOVATI I UĆUTKATI STUDENTE, KOJI SU, UZNEMIRENI PROGONIMA SVOJIH PROFESORA, VEĆ MESECIMA NA IVICI POBUNE. NJIH STO ŠEZDESET I DVOJE POTPISALO JE PRIGOVORE NA SRAMNE REFERATE, KOJIMA SU RADOŠ LJUŠIĆ I VLADA STANKOVIĆ, SA SVOJIM SARADNICIMA, POKUŠALI DA STRUČNO I MORALNO DISKVALIFIKUJU NEBOJŠU ŠULETIĆA, MAJU NIKOLIĆ I MIRU RADOJEVIĆ."
Sve se ovo, dragi prijatelji, odigrava u ustanovi u kojoj se već mesecima od strane miševa koji glasaju po naređenju šefova, glasovito propagira besramnim floskula "nije filozofski ćutati" i održavaju 'prigodne' tribine.
E pa, zaista NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI! IDEMO DALJE!!!
паће wrote:Ма ни кисела вода више није домаћа.
Нико више не кисели сам. А и ова флашорана, ко зна ко је власник.
Fondacija za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci poziva vas na jedinstveno duhovno predavanje. Svi su dobrodošli.
Da li ste se ikada zapitali što se događa posle smrti? Postoji li reinkarnacija? Mnogi su od nas postavili sebi slično pitanje bar u nekom trenutku našeg života. Kad preminu nama bliske osobe, prirodno je zapitati se gde su sada i da li je sve u redu s njima. Neki ljudi često sanjaju preminule članove porodice ili osećaju njihovu prisutnost u krugu porodičnog doma. Šta to znači?
Na ovom predavanju detaljno ćemo objasniti što se događa sa nama posle smrti, kao i putovanje koje se odvija u zagrobnom životu. Kad sanjamo preminule članove porodice ili osećamo njihovu prisutnost, vrlo je verovatno da traže našu pomoć kako bi nastavili svoj put u zagrobnom životu. Ponekad naši voljeni preminuli pokušavaju pridobiti našu pažnju na razne načine, a s vama ćemo podeliti kako prepoznati signale koje nam šalju i šta možemo uraditi vezano za uticaj predaka na nas. Pozivamo vas da nam se pridružite na ovom duhovnom predavanju kako bi saznali više.
Karte i registracija
Događaj je besplatan. Možete dati donaciju prema tome šta osećate da ste dobili od ovog predavanja.
Ako imate nekih pitanja ili nas želite kontaktirati, molimo pošaljite email na ssrf.adriatic@ssrf.org
O predavaču
G. Ana Gleščić je iz Beograda. Srela se sa učenjima i duhovnom praksom SSRF-a 2000. godine. Na početku duhovne prakse, nije sebe gledala kao nekoga ko ima interes ili veru u duhovnost, ali je osećala unutrašnju prazninu i potrebu da doživi i sazna nešto više od svakodnevnog života. Kada je saznala za korake duhovne prakse, bila je radoznala i otvorena da proba da spusti učenja u praksu. Ana je diplomirala na London School of Economics, smer primenjene Sociologije (Menažment ljudskih resursa) i radila u bankarskom sektoru istraživanja tržišta i projektnog menadžmenta. Zbog intenzivne želje kroz iskustva i duhovnu praksu, 2012. godine je napustila profesionalnu karijeru i posvetila svoje vreme duhovnoj praksi. Njen cilj je da dostigne stanje trajnog Blaženstva i da služi Boga kroz širenje duhovnosti i pomaganje ljudima. Od tada pa do danas, Ana je posvećena duhovnoj praksi i pomaže tragateljima i zantiželjnima širom Evrope kako da napreduju u svojoj duhovnoj praksi i na svom duhovnom putu. Ana radi služenje Bogu putem držanja predavanja, duhovnih susreta (Satsanga) i pružanje saveta i usmerenja u individualnoj duhovnoj praksi.
Ovaj događaj organizuje:
Fondacija za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci
www.ssrf.org/sr
Svjetski trend da se uz orkestre daje otkaz u firmi prenosi se i na Srbiju.
Naime, radnik je stigao u jednu medijsku kuću sa trubačkim orkestrom i natpisom "Dajem otkaz", piše Bizlife.rs.
Ovaj video ubrzo je počeo da se širi društvenim mrežama.
Pogledajte kako je sve izgledalo.
Davanje otkaza na TDI radiju... sa stilom pic.twitter.com/e7ydHqxuRI
— Katarina Đo (@intelektualnost) May 6, 2019
Pozivamo sve zainteresovane da nam se u petak, 31. maja u 19h, u prostoru amfiteatra Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pridruže na tribini „Neokolonijalizam: suverenitet na periferiji Evrope“ u okviru ciklusa Novo promišljanje politika suverenosti.
O tribini:
U poslednjih dvadeset godina naša država se nalazi u položaju koji mnogi eminentni mislioci nazivaju neokolonijalnim. Raspad zajedničke države, privatizacija državnih banaka, uništenje industrijskog sektora, hegemonija inostranog interesa u kulturi i politička kontrola društvenih aktera i institucija simptomi su ovog naizgled nezaustavljivog procesa.
Proces gubljenja suverenosti nije isključivo lokalni fenomen, a osim u regionu, ove tendencije – manifestovane na različite načine – možemo videti i širom sveta. U svetlu toga, dužnost je promišljati sadašnju političku situaciju i moguće alternative datom stanju.
Tribina „Neokolonijalizam: suverenitet na periferiji Evrope“ pokušaće da odgovori na neka od sledećih pitanja: na koji način se savremeni kolonijalizam manifestuje na ovim prostorima i koji bi bili načini i sredstva vraćanja suverenosti zajednice i države? Koji je odnos ekonomije i neokolonijalnog položaja, koliko su ekonomski stavovi koje svakodnevno čujemo posledica egzaktnih analiza, a koliko političkih „agitacija“? Kako u svetlu toga možemo čitati skorašnju istoriju tranzicione Srbije? Kako se neokolonijalizam manifestuje u javnoj sferi i, u vezi sa tim, kakva je uloga tzv. autošovinističkih, autokolonijalnih i autorasističkih diskursa u održanju i reprodukciji kolonijalnog statusa?
Pored navedenog, razgovaraćemo i o konkretnim primerima gubljenja ekonomskog i pravnog suvereniteta na primeru Agencije za privatizaciju i domaćeg pravnog sistema kao i brojnim drugim temama.
Gosti:
Nebojša Katić, ekonomista, samostalni poslovni konsultant iz Londona, kolumnista Politike
Branko Pavlović, advokat, bivši direktor Agencije za privatizaciju i bivši narodni poslanik
Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i jedan od naših najuglednijih novinara
Moderator:
Slobodan Golubović, student master studija Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Informacije o ciklusu:
Svetska finansijska kriza iz 2008. godine rapidno se prenela i u političku arenu. Izneverena očekivanja liberalne demokratije, bankrot levih politika, izbeglička kriza kao posledica ratova na Bliskom istoku, ali i nizak ekonomski rast stavili su dotad dosadne političke prostore Amerike i Evrope na svojevrsni test.
Uzlet Trampa u Americi, talas populizma i istovremeni rast i desnice i liberalne levice u Evropi kao i Bregzit, vratili su u prvi plan zaboravljene teme. Novopostavljena pitanja su, međutim, sa strane političara naišla na stare i već oprobane odgovore koji u novoj konstelaciji nisu dali rezulata. Stoga se, maltene na obodima „politički očekivanog epiloga“ najpre tiše, a zatim i sve glasnije javljaju velike teme poput nacionalnog interesa, zaštite ekonomije, državnih granica i naposletku same EU.
Prožimajuća linija svih jeste da dolaze iz registra suvereniteta i to poslednje biće težište samog ciklusa. U tom smislu, cilj svake tribine je da, ne polazeći od apriornih rešenja i politički bajatih floskula, dâ najpre savremenu analizu stanja ali i da, u svojim granicama, mapira moguće progresivne odgovore s fokusom na mesto Srbije u tom složenom globalnom mozaiku.