Slike uz vest

bruno sulak wrote:inace ilic je u pravu. kod handkea nije odvratna podrska milosevicu vec spremnost da potrci po nobela...

A tek Marx koliko je odvratan što koristi sav komoditet Britanskog muzeja i njene biblioteke sagrađene na proleterskoj grbači...

bruno sulak wrote:soluse probaj se koncentrirati. poradjamo istinu ovde, kinder pridrzava lavorce da brcnemo ruke, nocountry brise celo a zli cika je vec izasao iz porodilista.

ne razumem od cega branis handkea. ilic ga brani od nobela a za tebe nisam siguran. od zlog cike?

Ne može ovo sinhrono sa četiri osobe odjednom da se replicira.

bruno sulak wrote:

a sto handkea tica pa on bas lelece nad trcanjem kolega pred nobela kad ono ispade da se to mora. a kladim se da bi i on i kis na zid kacili neku tupavu kaubojevstinu.

 
Nemam nikakvu nameru ovde više da okilšam niti da širim dajlji animozitet ali raskorak između onoga što pišem i što se percepira je toliko dubok da mi večeras ne dozvoljava da se njime iscrpnije bavim. Razmevanju sam najbliže sa Kinderom i Brunom, saglsnost je moguće sa Viliamom samo uz dalja razjašnjenje i kranje otežano sa NC-em. Niti mi je namera da laureata branim od Nobela, niti od Majki Srebrenice. Glupost oba primera nadilazi njihovu parohijalnost (vidi pod Kiš, a ne Mirjana Moičinović). Branim autonomiju komiteta da izabere laurata po volji i ne podleže pritiscima političke korektnosti, kao instituciju sa misijom čije odluke danas predstavlaju vodilju  društvenoj slobodi. Najelementaranija je tekovina 18. veka da se društveni doprinos nekom polju razdvoji od osobe, niti sam je ja izmislio niti Nobel može da je održi u životu. Samo je izvesno da bi se u njenom odsustvu vratili u srednji vek ili kao Lukač u neki ideološki gulag. Oko moralnog rasuđivanja za ideološke saputnike pitao sam isključivo retorički: koji model je priručniji norveški, nemački ili američki? Neki preduslovi svako moraju postojati (vidi pod: Pašić vs. Gledston).

@Bruno budući da ti i ja zanamo bolje od Kiša jer Rablea i Selina čitamo u prevodu, prevedi mi samo šta bi bila tupava kaubojština?

kako lupetas, idi ispred neke prodavnice pa seri ako bude neko lud da te slusa

Solus_Rex wrote:Najelementaranija je tekovina 18. veka da se društveni doprinos nekom polju razdvoji od osobe, niti sam je ja izmislio niti Nobel može da je održi u životu.

Ова расправа није, односно не би требало да буде та вечита кока-или-јаје дилема о уметнику и делу, могу ли/ морају ли једно без другог? (Ја нпр. мислим да могу, али као што већ рекох: ово није та прича.) Овде се ради о томе да је сасвим конкретни Хандке, из само њему познатих разлога, ономад појео једно велико говно, а онда наставио да га једе годинама, претпостављам из сујете/ нарцизма. Сад, кад том и таквом Хандкеу купиш чоколаду, или га похвалиш у новинама, или му недајбоже даш Нобела - ти га промовишеш “у пакету”, таквог какав јесте, са свим, је ли, настраностима. Замисли да седиш у жирију који се управо спрема да некакву награду уручи Едички Лимонову. Да ли би се осетио понуканим да их макар подсетиш на епизоду када је магарац пуцао на Сарајево?

Јер сама књижевна награда више није део литературе, него социјални чин промоције и афирмације писца. Више се не крећемо у чисто естетском, него у реалном, економском и политичком простору. У коме се дабоме креће, а често и ангажује (код Хандкеа је то сасвим недвосмислено) и сам писац. Дакле, ова прича како се Нобел тобоже тиче само дела и апсолутно ничег више - је бушна на много начина. Естетски чин се дешава између писца и читаоца, или ако баш хоћеш: између читаоца и дела. Сва ова “надградња”, интервјуи, награде, идеологија коју писац заговара или подржава, одјек у јавности, макар и негативан - све је то политика пар екселанс. Дакле, можда је могуће одвојити дело од личности писца. Нобелову награду је већ сасвим немогуће одвојити.

Solus_Rex wrote:

bruno sulak wrote:

a sto handkea tica pa on bas lelece nad trcanjem kolega pred nobela kad ono ispade da se to mora. a kladim se da bi i on i kis na zid kacili neku tupavu kaubojevstinu.

 
Nemam nikakvu nameru ovde više da okilšam niti da širim dajlji animozitet ali raskorak između onoga što pišem i što se percepira je toliko dubok da mi večeras ne dozvoljava da se njime iscrpnije bavim. Razmevanju sam najbliže sa Kinderom i Brunom, saglsnost je moguće sa Viliamom samo uz dalja razjašnjenje i kranje otežano sa NC-em. Niti mi je namera da laureata branim od Nobela, niti od Majki Srebrenice. Glupost oba primera nadilazi njihovu parohijalnost (vidi pod Kiš, a ne Mirjana Moičinović). Branim autonomiju komiteta da izabere laurata po volji i ne podleže pritiscima političke korektnosti, kao instituciju sa misijom čije odluke danas predstavlaju vodilju  društvenoj slobodi. Najelementaranija je tekovina 18. veka da se društveni doprinos nekom polju razdvoji od osobe, niti sam je ja izmislio niti Nobel može da je održi u životu. Samo je izvesno da bi se u njenom odsustvu vratili u srednji vek ili kao Lukač u neki ideološki gulag. Oko moralnog rasuđivanja za ideološke saputnike pitao sam isključivo retorički: koji model je priručniji norveški, nemački ili američki? Neki preduslovi svako moraju postojati (vidi pod: Pašić vs. Gledston).

@Bruno budući da ti i ja zanamo bolje od Kiša jer Rablea i Selina čitamo u prevodu, prevedi mi samo šta bi bila tupava kaubojština?

ma ono nekog cigarcica. taj rad.

inace, da neka komitet bira kako zeli. cak ne mislim da je lose izabrao. samo mi je takodje jasno zasto ljudi koji su morali ziveti ovde pizde. na kraju krajeva imali smo i obrnut slucaj unekoliko sa hertom.

mislim zivimo u najboljem od svih svetova. nagrada dodeljenja ljudi oko toga raspravljaju.

samo ono za mrksa je los primer posto nije on bio OBE vec clan biblioteke. mislim sto bi reko austrijski gej frizer bruno - some fine line has been crossed.

 taman htedo da ga okacim

ja moram da kaze da mi je ovo o slobodi i krivici dirljivo. svako ko se bavio nekim kreativnim poslom zna da nagrade ne znace nista ali znace sve. odnosno znace da za 15 minuta se osetis slobodnim od pritiska celokupne svoje okoline, celog sveta da radis nesto.

Dobila Stradija svog Lorda Bajrona pa ga rezervista Vulin brani po novinama.
Treći dan umirem od ljudi koje ovo trigeruje.

Solus_Rex wrote:Treba li ovde da se pozivam dostignuća dr Gojka R Ćetojevića koji tvrdi da: "Može onaj rimokatolički dobošar Ginter Gras da nas mrzi koliko hoće ali čujte me: to je vrhunska književnost!"

"- Kada je veliki nemački pisac Ginter Gras, uprkos svojoj pripadnosti SS jedinicama Hitlerove Nemačke, dobio Nobelovu nagradu za književnost, hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova nije osetilo zabrinutost niti se oglasio saopštenjem. Biti na strani Hitlerove Nemačke u očima nastavljača politike ustaštva nije greh, ali biti prijatelj Srba je veliki i neoprostivi greh - naveo je Vulin."

Solus je Marija Ratković Burundi arhipelaga.

Na istom zadatku:

posto se slegla prasina, moram reci da me je ganula ova blesava ali ipak herojska epizoda u kojoj Solus, zakljucan u toaletu nobelovog komiteta (tu su jos arent, lukac i naravno kis), brani autonomiju svedske akademije pod opsadom vojske i specijalnih jedinica politicke korektnosti.

+1

KinderLad wrote:Najbolje da ljudi koji su o tome odlucivali nisu znali nista o tome i Handkeovom stavu o svemu tome...

Да, причали смо о свему, осим о овоме што је реално кључно. Ја то капирам као “дилановски повратни талас”, једну јаку дозу антиглобализма, антиамериканизма, а богме и ксенофобије. Не мислим да су се господа Швеђани баш нешто удубљивали у крваву каљуштину балканских братоубилачких историја, али им очигледно није претерано сметала ни Хандкеова многогодишња експлоатација тог поганог штофа. Нити мислим да у свему треба гледати неку знаковитију и трајнију “промену ветра”. Они су ударили пљуску новом светском поретку, затим поседали у лимузине и повукли се у своје виле.