Kada kažem novine...

Santino wrote:

KinderLad wrote:

Ne, nije, jer se davno proslo vreme ne formira glagolom "imati". Tj, ne znam, jel se u nekom slov jeziku formira tako?

Zasto romanski?

pa to je tvoja proizvoljna definicija, a nauka kaze drugacije. cak i da recimo srpski jezik postane analiticki, izgubi padeze i vremena i pocne da funkcionise kao kineski opet ce biti slovenski jezik ako sacuva osnovni vokabular.

Bio bi nek mesavina, sasvim sigurno ne nedvosmisleno slovenski jezik. Mislim tako nesto sto ti pises se nije desilo ni sa jednim slovenskim jezikom (niti bilo kojim drugim IE jezikom).

Ali zasto mak - romanski?

KinderLad wrote:

Santino wrote:

pa to je tvoja proizvoljna definicija, a nauka kaze drugacije. cak i da recimo srpski jezik postane analiticki, izgubi padeze i vremena i pocne da funkcionise kao kineski opet ce biti slovenski jezik ako sacuva osnovni vokabular.

Bio bi nek mesavina, sasvim sigurno ne nedvosmisleno slovenski jezik. Mislim tako nesto sto ti pises se nije desilo ni sa jednim slovenskim jezikom (niti bilo kojim drugim IE jezikom).

Ali zasto mak - romanski?

ne, bio bi to nedvosmisleno slovenski jezik ako zadrzi danasnje reci.

nije se desilo to, ali desile su se dramaticne promene spram kojih je uzimanje glagola imati za gradjenje proslog vremena macji kasalj.

makedonski nema padeze a ima clanove. samo to je dovoljno da njega i bugarski izbaci iz grupe slovenskih po takvom kriterijumu. neka vremena se vrlo interesantno grade i podsecaju na neka vremena iz romanskih jezika.

sad sam bas guglao "absolutno" na ppp, ima gomila rezultata. a to je tako prosta i cesta rec.

Santino wrote:

KinderLad wrote:

Bio bi nek mesavina, sasvim sigurno ne nedvosmisleno slovenski jezik. Mislim tako nesto sto ti pises se nije desilo ni sa jednim slovenskim jezikom (niti bilo kojim drugim IE jezikom).

Ali zasto mak - romanski?

ne, bio bi to nedvosmisleno slovenski jezik ako zadrzi danasnje reci.

nije se desilo to, ali desile su se dramaticne promene spram kojih je uzimanje glagola imati za gradjenje proslog vremena macji kasalj.

makedonski nema padeze a ima clanove. samo to je dovoljno da njega i bugarski izbaci iz grupe slovenskih po takvom kriterijumu. neka vremena se vrlo interesantno grade i podsecaju na neka vremena iz romanskih jezika.

ne, to apsolutno nije dovoljno. pa nemacki i islandski imaju padeze, engleski i drugi skandinavski nemaju pa su i dalje jedna jezicka podgrupa. 

I, naravno, dao sam proizvoljni primer i to najblazi i pojedinacan. ako bi se sve zivo tako izmenjalo...to vise ne bi bilo to. Ali to se nikad nigde nije desilo tako da sam samo dao primer zasto je ono Drzicevo i dalje "slovinski".

 neka vremena se vrlo interesantno grade i podsecaju na neka vremena iz romanskih jezika.

?

Santino wrote:

Solus_Rex wrote:

razmisli malo zasto to pravilo u pravopisu ne postoji ni u jednom drugom slovenskom jeziku sa razvijenom knjizevnoscu, a svi imaju istu tu glasovnu promenu. zato sto se vizuelno cuva morfoloski koren reci, logicno je i lepse izgleda. i ljudi manje grese.

И како то греше? Када греше, кад напишу абсолутно или апсолутно?

И шта је ту логично, да се чува протокорење речи којих се више нико не сећа?

Уосталом, који красни се расправљам са неким ко не зна сва слова.

KinderLad wrote:

Santino wrote:

ne, bio bi to nedvosmisleno slovenski jezik ako zadrzi danasnje reci.

nije se desilo to, ali desile su se dramaticne promene spram kojih je uzimanje glagola imati za gradjenje proslog vremena macji kasalj.

makedonski nema padeze a ima clanove. samo to je dovoljno da njega i bugarski izbaci iz grupe slovenskih po takvom kriterijumu. neka vremena se vrlo interesantno grade i podsecaju na neka vremena iz romanskih jezika.

ne, to apsolutno nije dovoljno. pa nemacki i islandski imaju padeze, engleski i drugi skandinavski nemaju pa su i dalje jedna jezicka podgrupa. 

pa naravno da nije dovoljno, zato i uzimam taj primer. a to je daaaleko radikalnija razlika nego ono sto si ti uzeo. uostalom zna se sta kaze nauka, zaista ne bih vise o tome.

Santino wrote:

KinderLad wrote:

ne, to apsolutno nije dovoljno. pa nemacki i islandski imaju padeze, engleski i drugi skandinavski nemaju pa su i dalje jedna jezicka podgrupa. 

pa naravno da nije dovoljno, zato i uzimam taj primer. a to je daaaleko radikalnija razlika nego ono sto si ti uzeo. uostalom zna se sta kaze nauka, zaista ne bih vise o tome.

pa da, samo sto je to nesto drugo od onoga sto sam ja napisao. ali ok, necemo vise posto vec uveliko trolujemo

паће wrote:

Santino wrote:

razmisli malo zasto to pravilo u pravopisu ne postoji ni u jednom drugom slovenskom jeziku sa razvijenom knjizevnoscu, a svi imaju istu tu glasovnu promenu. zato sto se vizuelno cuva morfoloski koren reci, logicno je i lepse izgleda. i ljudi manje grese.

И како то греше? Када греше, кад напишу абсолутно или апсолутно?

И шта је ту логично, да се чува протокорење речи којих се више нико не сећа?

grese kad napisu absolutno ili тежко jer to nije po srpskom pravopisu. 

u srpskom se gubi "potkorenje" svih reci, ne samo stranih.

Santino wrote:

паће wrote:

И како то греше? Када греше, кад напишу абсолутно или апсолутно?

И шта је ту логично, да се чува протокорење речи којих се више нико не сећа?

grese kad napisu absolutno ili тежко jer to nije po srpskom pravopisu. 

Досад су то успевали да науче. То су се ови новији одучили.

Slabo se čita a previše priča.

beatakeshi wrote:Slabo se čita a previše priča.

ne, i upravo zbog toga je fascinantno sto upravo nacitani prave te greske. onaj sto nikad ne cita ce napisati "Швецка", a nikad "absolutno".

Santino wrote:

beatakeshi wrote:Slabo se čita a previše priča.

ne, i upravo zbog toga je fascinantno sto upravo nacitani prave te greske. onaj sto nikad ne cita ce napisati "Швецка", a nikad "absolutno".

Јер пије само јефтиније ствари, не увозну вотку. Штавише, неће написати ни водка, него вотка.

паће wrote:

Santino wrote:

grese kad napisu absolutno ili тежко jer to nije po srpskom pravopisu. 

Досад су то успевали да науче. То су се ови новији одучили.

ne, nego sad mozemo lakse da primetimo taj fenomen jer smo neuporedivo vise izlozeni pisanju drugih ljudi zbog interneta.

Santino wrote:

паће wrote:

Досад су то успевали да науче. То су се ови новији одучили.

ne, nego sad mozemo lakse da primetimo taj fenomen jer smo neuporedivo vise izlozeni pisanju drugih ljudi zbog interneta.

Пре интернета тога није ни било. Био сам изложен писању других људи онолико - што оних 5 година у просвети, што после као програмер, и грешке су биле другде - писали су радијо, парадајиз, шпајиз, било је да не умеју да напишу ђ или џ латиницом, брљали су са наводницима а штогод и са другом интерпункцијом, нису били начисто кад се не пише заједно кад одвојено... било је тих појава разних онолико, ама од једначења по звучности ни трага међу њима.

Није тога било, јер људи нису били толико изложени тексту на енглеском. Етикете на клозет папиру смо тада још имали на свом језику, а и 99% осталог.

Santino wrote:

beatakeshi wrote:Slabo se čita a previše priča.

ne, i upravo zbog toga je fascinantno sto upravo nacitani prave te greske. onaj sto nikad ne cita ce napisati "Швецка", a nikad "absolutno".

Umesto Švetska

Prvi put u životu čujem za to.

plachkica wrote:aman.

Ispravno je Zabogaumilostivljenogago

KinderLad wrote:

Santino wrote:

ne, i upravo zbog toga je fascinantno sto upravo nacitani prave te greske. onaj sto nikad ne cita ce napisati "Швецка", a nikad "absolutno".

Umesto Švetska

d plus s daju ts, odnosno c. predsednik se izgovara precednik,ali tu se ne belezi jednacenje u pravopisu.

plachkica wrote:aman, 'absolutno' pišu ljudi koji bi da istaknu svoje formalno strano obrazovanje,
ne oni koji ne znaju da se na srpskom piše 'apsolutno'. feme 21 veka.

+1

Додати и филоСофију...

Santino wrote:

KinderLad wrote:

Umesto Švetska

d plus s daju ts, odnosno c. predsednik se izgovara precednik,ali tu se ne belezi jednacenje u pravopisu.

Дс и дц уместо тс и тц (нпр подценити) су изузеци који су признати накнадно, ваљда средином прошлог века, дотле је ишло тс. Писало се отсек и претседник, има тога одштампаног онолико.

tacno.