Home
by Guest Thu Oct 27, 2016 7:52 pmDjuka wrote:Не волим да пишем и јавно говорим о својим мукама. Трудим се да оно што лично преживљавам држим у себи, јер моја мука не мора да буде ничија више. Свако у овом друштву има своју муку, па му је моја потребна као треће око. Ипак, овај текст не пишем толико због себе, колико због свих оних младих људи који желе да се баве политиком, а не желе да прихвате клише према коме ће у политици успети само ако покажу склоност да пљују по сопственој држави и народу. Пишем и због мојих колега који такође на тако нешто нису пристали, а који, баш као и ја, због свог политичког става трпе најгору могућу сатанизацију по медијима.
Свако у Србији ко уђе у политички ринг, а не пристане да своју политичку позицију гради тако што ће лизати задњицу овдашњим бројним западним амбасадорима, а посебно онај ко је спреман да им се супротстави у њиховој намери да нам буду дресери, тај мора да се припреми на то да о њему никад ништа лепо неће изаћи у медијима. Напротив, тај је осуђен на донкихотовску борбу са ветрењачама, у којој мора да се довија како на најбољи могући начин да покаже народу да он није такав каквим га медији приказују.
Десет пута више енергије морате да уложите за афирмацију сопствених идеја од, рецимо, неког политиканта из невладиног сектора и немате право на грешку, јер свака грешка, па и она најмања (нпр., почешете се док вас снима камера) сурово кажњавају они који вас узму на зуб. На својој грбачи морате да носите хрпу наручених текстова у којима се о вама пишу најгоре могуће лажи, а нарушавање психичког мира вас и ваше породице је свакодневница.
...
http://www.standard.rs/politika/36034-%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83
