Beograd

Izgradnja gondole na Kalemegdanu je KRIVIČNO delo. Po važećem Generalnom Urbanističkom Planu iz 2016 svi ti radovi su zabranjeni. Kalemegdan je KULTURNO DOBRO zaštićeno Zakonom sa istim imenom. Ministarstvo Kulture odgovara za njegovu zaštitu i primenu zakona. pic.twitter.com/SPwDpWDOVo

— Tanja Milovanovic (@Lilumay) March 13, 2019

Jedan od najlepših drvoreda u Beogradu masakriran je metodom orezivanja koja je strogo zabranjena u svim razvijenim državama sveta.

Pod izgovorom rekonstrukcije poteza od Dušanove do Ruzveltove ulice naši gradski oci su odlučili da orežu nekoliko kilometara dugačak dvostruki drvored koji se proteže od Dušanove do Ruzveltove ulice. U tu svrhu Gradsko zelenilo je koristilo najdestruktivniji metod orezivanja, tzv.”topping” metodu, koja podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla ostane samo deblo.

Topping metod je primer zastarele i davno prevazidjene prakse orezivanja, koji se više ne koristi nigde u svetu. U svim gradovima SAD ova metoda je strogo zabranjena, a u nekim državama za ovakvo orezivanje se naplaćuje kazna od 1800 dolara po stablu. Američki institut za standarde je propisima koji se odnose na održavanje drveća i gradskih drvoreda, industrijskim standardom A300 strogo zabranio topping metod orezivanja.

Sve medjunarodne arborističke i ekološke organizacije (International Society of Arboriculture, European Arboricultural Council, Tree Care Industry Association) izričito su protiv ”topping” metoda orezivanja i na njihovim sajtovima možete naći detaljan opis njegovih štetnih posledica po zdravlje drveta.

Izmedju ostalog, navode da uklanjanje svog lišća pokreće različite mehanizme preživljavanja drveta koji dovode do ubrzanog rasta izdanaka, što iscrpljuje drvo. Ako drvo nema zalihe uskladištene energije da to učini, biva ozbiljno oslabljeno i ne može da se odbrani od bolesti i insekata i postepeno truli. Preveliki rezovi otežavaju zarastanje i lako postaju zaraženi, a izložena drvna tkiva počinju da propadaju. Bez krošnje drvo je izloženo suncu, što dovodi do sušenja i pucanja kore i opekotina tkiva.

Uništavanje celokupne krošnje drveta narušava osetljiv odnos izmedju lišća i korena, što dovodi do postepenog odumiranja korena, te drvo postaje sklonu padu. Ubrzani rast više izdanaka ispod svakog reza formira tanke grane koje imaju višestruko slabiji spoj sa stablom od onih koje drvo prirodno formira. Zato su ove grane daleko podložnije lomljenju i padu pri vetru ili snežnim padavinama. To Beogradjani imaju priliku da iskuse svaki put kad dune košava ili padne jači sneg.

Ovo su sve razlozi zbog kojih su gradske uprave u razvijenim zemljama zapada, štiteći se od velikih troškova zamene drvoreda i plaćanja nadoknade za štetu nastalu padom granja i stabala, strogo zabranile topping metod orezivanja.

To nas dovodi do pitanja zašto su se naši gradski oci odlučili za primenu ovog prevazidjenog, radikalnog i destruktivnog metoda na višekilometarskom drvoredu i to još u trenutku kada se Beograd visoko kotira na listi najzagadjenijih gradova sveta?

Nekad bujan dvored sada je pretvoren u sablasnu kolonu bledih stabala sa patrljcima grana uperenih u nebo, kao da mole za milost.

Ali naše, ironično nazvano, Gradsko zelenilo nema ni trunke milosti. Od svih metoda za orezivanje gradskih drvoreda preporučenih od relevantnih medjunarodnih organizacija, izabrali su baš ono koje te organizacije strogo zabranjuju. Nije teško pretpostaviti zašto. Najlakše i najjeftinije je precvikati drvo na pola, jer onda ne moraš da radiš ništa na održavanju bar narednih pet godina. Ako drvo preživi dobro je, a ako ne preživi – još bolje! Posadiće tu parking mesto ili terasu nekog kafića.

Naši vajni stručnjaci ćute. Jedino što se usude da progovore je:”Pa porašće...”
Tatjana Otković @tatjana.otkovic

Creepy Uncle wrote:Opreznim uklanjanjem originalnih stepenica koje je postavila prva srpska žena arhitekt Jelisaveta Načić  počela je obnova ovog vrednog istorijskog i arhitektonskog spomenika.

OGROMAN THREAD OPŠTEG KOMUNALNOG HAOSA u Mirijevu
S lepšim danima, počeo sam da idem peške na posao i ovo je ono što me okružuje. Ovo nije arhiva fotki koje ja skupljam, ovo su sve fotke od danas. Nisam nigde skretao i tražio problem, problem je na svakom koraku Mirijevskog. pic.twitter.com/KfpvoZ3tGB

— Filozof iz Bloka! (@damjandobrila) March 14, 2019

Kalemegdanska kafana: Zida se uprkos zabrani
Posle više od godinu dana nastavljeni radovi na izgradnji objekta na mestu koje je pod posebnom zaštitom kao spomenik kulture



Sve do četvrtka 14. marta visoka zaštitna ograda i velika ulazna vrata krila su od očiju javnosti šta se dešava na gradilištu u srcu parka Kalemegdan na mestu gde je na nedozvoljen način do temelja srušen trošni objekat od istorijskog značaja star skoro čitav vek, o čemu je BIRN prvi put pisao krajem 2017. godine.

Činilo se da je gradilište napušteno i da se odustalo od gradnje novog objekta nepoznate namene. Međutim, u četvrtak je postalo jasno da je gradilište ponovo aktivno, jer je postavljena čelična konstrukcija, koja upućuje da je u toku izgradnja nepoznatog objekta.

Istina je postala vidljiva nakon što je grupa Beograđana predvođena predsednikom opštine Stari grad Markom Bastaćem srušila ulaznu kapiju i deo zaštitne ograde gradilišta.

Oni su se nakon sastanka, pod nazivom „Odbranimo Kalemegdan“, uputili u park sa ciljem da se spreči izgradnja gondole koja bi trebalo da spaja Kalemegdan i Ušće. U slučaju da se bilo šta izgradi, oni su odlučni da to i sruše.



Seča drveća na Kalemegdanu i Ušću, u sklopu pripreme terena za izgradnju gondole, izazvala je ogromno interesovanje i negodovanje građana.

Bastać je pozvao građane da se organizuju i da se na Kalemegdanu napravi dvadesetčetvoročasovno dežurstvo. Međutim, novinari BIRN-a u petak ujutru nisu zatekli nikoga – ni građane „branioce’’, ni radnike „Zelenila“ koji su prethodno sekli drveće ni građevinske radnike.

Na mestu gradilišta nalazio se objekat koji je javno preduzeće Beogradska tvrđava dala u zakup ugostiteljskim preduzećima kako bi ga rekonstruisali za „kulturno-umetničke i ugostiteljske namene’’. Umesto objekta kulture, investitori su planirali da izgrade kafeteriju sa letnjom baštom, otkrili su novinari BIRN-a.

Krajem 2017. godine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Republička građevinska inspekcija naložili su obustavu radova i vraćanje prostora i srušene zgrade u prvobitno stanje, jer nisu bili ispoštovani uslovi adaptacije i rekonstrukcije starog objekta koje je Zavod propisao.

Ograđeni prostor na Savskom šetalištu na Kalemegdanu je decembra 2017. pretvoren u arheološki lokalitet. Istraživači su u tri iskopa pronašli predmete iz antičkog i srednjevekovnog perioda, nakon čega je gradilište zaključano.

Potpuno napušteno ostalo je sve do marta 2019. godine, kada se u trenutku priprema za izgradnju gondole, otkriva da je unutar ograđenog prostora nikla čelična konstrukcija, nepoznate namene, premda na ulazu u gradilište i dalje stoji stara građevinska tabla.

S obzirom na to da je grad Beograd početkom 2018. godine, pred Privrednim sudom, pokrenuo spor radi poništaja Ugovora o zakupu, protiv JP Beogradska tvrđava i ugostiteljskih preduzeća kojima je dato da zidaju objekat na Kalemegdanu, novinari BIRN-a pokušali su da saznaju da li je reč o nastavku izgradnje kafeterije ili nekog objekta za potrebe funkcionisanja buduće gondole.

Do trenutka objavljivanja ovog teksta na pozive i poruke BIRN-a nije odgovorio niko iz gradske vlasti, niti direktor Beogradske tvrđave ni vlasnik preduzeća Cig i lanca restorana Monument koje je zakupilo navedeni prostor na Kalemegdanu.

foto #DarkoNikolić pic.twitter.com/XaF87g5etW

— zlatkocrnogorac.com (@pravac_hamburg) March 15, 2019

Mašina za pobijanje šipova pala na kuću u Dorćolu



Kako N1 saznaje, na kuću u Venizelosovoj ulici u centru Beograda, oko 17h, pala je mašina za pobijanje šipova.

Povređenih nema, a prema rečima očevidaca, oštećeni su krov i deo kuće.

Mašina se nalazila na obližnjem gradilištu.

Uskoro opširnije...

Šira slika pic.twitter.com/p39s5pTMEe

— Vamosalaplaya (@BratVamos) March 19, 2019