Pekare

U zanatskom u bloku 45 kod Klavirinta nema pekare vec godinama ako ne i deceniju. Jedino ako nije Fresko tamo iza ka baraci Instituta za strane jezike, ali tamo se samo pece, nema prodaje.

Па да, има макар 10 година од те судбоносне партије покера, ако не и 15. А тај што је преузео пекару није потрајао дуго, и боље што није. Уосталом, блок 45 је митско место, нешто као Маркесов Макондо. Све се то једном десило, а опет изгледа као неки откачен сан.

Inace su slabe sada pekare u bloku. Ima jedna koja ima pristojan hleb u Enjubu, na sredini otprilike, gleda ka bloku. Ostalo da valja je na pijaci, pekara Kirićanski ima dobre kifle, štrudlu sa makom i neke zajebancije kao što je nekakva izdubljena pogačica sa jajetom i slaninom, a ima i odlična pekara preko puta, zaboravio sam kako se zove, drže neki Dalmatinci knindže iz Surčina, imaju odlične zdrave hlebove, beskvasno pecivo, soparnike i slično.

A i taj zanatski centar u 45tom je tuga, par dečjih kafića i ništa više. Izgleda kao Pripjat.

Да, Кирићански сам походио у последњих пар наврата. Океј им је бурек, али ни близу оном. Онај је имао феноменалне коре, рускаве, па мало жилаве где треба, ритма ради, и одличан сир/ месо. А за бурек ти друго и не треба. Убиј ме, не знам ни како се звала пекара - можда се није ни звала? Није била ништа фенси, хлеб, бурек, кифле и погачице. Ако си живео у блоку 90-тих требало би да је се сећаш?

No Country wrote:Ако си живео у блоку 90-тих требало би да је се сећаш?

Да. Требало би.

Изгледа да сам нагазио на граматичку мину, још само ако бих сазнао и тачно коју... па да можда нешто и научим?

Можда сам ја нагазио. Видео реченицу са упитником, помислио да је питање. У питању, ако већ нема упитне речце (који, чији, када...), остаје само глагол, да се десио или није. Па онда, какво питање, такав и одговор.

bilo je boljih bureka, masnih, mora da curi niz bradu jbg

bureka koji su na meru, a ne iz ovim malih tepsija, pa na četvrti

kod simke u rige od fere je bilo dobrog sa sirom i dobrih sezonskih bureka, sa višnjama je bio odličan

bila je ona mala pekara u kojoj su jeli burek ovi iz drapšina, kod živke valjda, ali tu mi se manje sviđao

kod bobeta je bilo ok, ali sam tamo retko zalazio

slane kifle kod bioskopa balkan

razne sitnice u onoj pekari u ive lole ribara

puter kifle na uglu skender begove i kapetan mišine, ali to se pojavilo kasnije

8 puter kifli ili pola kile bureka sa sirom, to je otprilike dobra užina

E jel ta pekara na uglu Skenderbegove i Kapetan Misine, da li se tu silazilo u podrum?

da

No country, odrastao sam u 70. a preselio sam se u 45. 2010. godine. Tek u sedamdesetom nije bilo dobre pekare, samo neki trovac Ilija Makedonac koji je prodavao bajato pecivo kod skole.

E tu je mene cale vodio na burek, dobar je bio sa sirom i sa visnjama. Jel jos uvek postoji ta pekara?

ako se setim, proveriću sutra

Hvala ti, ako ti je negde usput. Inace nemoj da se cimas.

Pretpostavio sam da je nagazna mina bila "trebalo", te da će se razviti rasprava o upotrebi  "trebati", što je, prema Midhatu Riđanoviću, jedan od dva razloga koji sahranjuju srpski narod danas. Drugi je Kosovo. 
"Jesam li ti rekla da ne ideš za mnom? Ili pored mene ili ispred, nemam oči na leđima!", kara majka sina dok se vraćaju iz škole, valjda, pada sneg, od koga se jedva štitim pocepanom amrelom, navigam prema Trpku u Tucovićevoj... Tamo rade čak 3 prodavačice, previše za tako mali prostor. Jedna koza, mlađahna, druga tetka najavljivačica, a treća najstarija, unakažena silikonskim usnama, ali najdobra od svih. Pa kome dopadneš. Osim gužve, problem je i pravilo da se posebno naručuje burek od svega ostalog. A to je povezano i s tim da je jedna prodavačica određena za burek, a druga za sve ostalo, dok je treća donosačica jogurta. Tako da to stvara određenu napetost kada je gužva. Uzeo sam dva baklave s orasima i suvim grožđem (čekam rezultate: hoće li biti gorušice noćas) i dva japanska qrca, te 300 grama sa sirom plus pekarski jogurt. Baklave se mere (900 rsd kilo), jer kilo tulumbi i kilo baklava nemaju istu kubikažu. Ali taksimetar pokazuje aproskimativno isto. Pada sneg, ali topi se, sneg je nekako kao kosa Luke Ježine. 

U Hlebu&Kiflama pohvaljujem heljdin baget. Odličan uz paradižnikovu Quik juhu, koju "skuvam" pomešanu sa čorobom od gljiva, uveče, na rešou, na početku smene u stražarskoj kućici. Ili, kad ne radi rešo, sa kikiriki maslacem i kačkavaljem uz trunku sremske kobaje, tek da zamiriše. I s teglom feferona.

Na Đermu, na samom ćošku, ima pekara s dobrim pogačicama sa čvarcima. nedavno su poskupele s 35 na 40 dinara. Znak da je priča o BDP i suficitu - čista lagarija. Ako pogačice stoje do sutra, treba ih podgrejati. na istom mestu su dobre i mekike, one staromodne, kao iz Bečića ili Slankamena. Dobre su s mladim sirom i papričicom. Same nisu ništa.

Odavno nisam bio u pekari preko pita Kajmaka, ne znam ni da li rade, uvek neka obeveštenja na staklu, ali uvek sam prolazio kasno. E tamo sam letos uzimao "milihbrot". Loše im je iplka prodaja milihbrota, pa se devojče koje mi je prodalo prvi put povikalo oz sveg glasa u nekakav mikrofon (svetsko a naše) "Otišla dva milihbrota!!!" i posle, kod sledećih kupovina, milo mi se smešila.

Quincy Endicott wrote:E tu je mene cale vodio na burek, dobar je bio sa sirom i sa visnjama. Jel jos uvek postoji ta pekara?

Ne, sada je tu neki ketering.

jbg

hvala ti

nema na čemu, nisam skretao sa puta

mnogo je jednostavnih susedskih dobrih pekara nestalo. nije svako od toga napravio biznis ko aca pekar, ljudi se umore, porazboljevaju i nestanu. meni od takvih najvise nedostaje pekara u vojvode stepe na vozdovcu povise 12. gimnazije pa prekoputa, tamo smo visili za svaki odmor ali nije samo ta vrsta nostalgije u pitanju nego je to bio dobar pošten burek kakav sam mozda ima na 2-3 mesta u gradu, dalmatinska i slično. dobro razvučene, elastične kore, ne premasno, kvalitetan fil jer zivelo se od prodaje komsijama pa nema lazi ni prevare. stari drveni enterijer unutra, zatvaralo se do 12h, pored bureka i hleb sa patosa, kifle, pogačice. to je bilo to. jbga tu negde, mozda u istoj zgradi ili pored je neka druga pekara, nit smrdi nit miriše.

dobar je bio i kod ljazera prekpaljaja - jedan od retkih albanaca u srbiji koji nije posao goranac - prodavao se na četvrtine ili osmine kao nekad. u onom bloku na NBG prekoputa koka kola zgrade, mislim da je recimo spanskih boraca ili tako nekako. poslednji put kada sam jeo tamo još mu je bolja bila bosanska pita.

Zanati izumiru, a potomci streme ka višim društvenim slojevima.
U Bulevaru su bila dva objekta, jedna radnja za proizvodnju kora i tarane i rezanaca (tek to je izumrlo), makedonsko ime (pamtim ali neću da kažem iz bezbednosnih razloga), a vrlo blizu i pizzeria, jedna od još retkih u prvoj polovini 1980-ih. U ovom drugom slučaju neki naš povratnik. (Posle sam ga dugo viđao u Kajmaku, i kad je prestao time da se bavi, mislim da sada ima oko 80 godina i liči na Džemsa Kana). E, odjednom umesto prodavnice kora i rezanaca - butik seksi ženskog veša. Isto se dogodilo i s onom picerijom. Različiti bekgraundi, ali isti napredak - u lakši biznis, s komercijalom umesto i proizvodnjom. Inače su bile dobre pice, imali su samo 4 tipa, kao u Crnoj Gori, sir, pečurke, mešano i "njihova pica", i sećam se da sam 1980-ih štedeo da bih poručio 2 jednu za drugom. 
Znači - potomke sramota da se bave time.
Sada više nema ni prodavnica donjeg veša, mislim da su prodali lokal i penzonisali se.
Taj Pampurovski III ili IV sada je sigurno neki di-džej u Australiji ili na Ibici, osim ako nije umro od droge, jer se naglo baČio u svet poroka i slobode.

Srećom kod mene ima jedna klasika. Do pre petnaestak godina su radili od 5 do 12, ali su postepeno produžaval iradno vreme do 20.00.
I danas umem da odem kod njih u 06.00, kada još dostavljači unose neke proozvode, i razdevičim tepsiju  bureka sa sirom, ili - sve češće - 200 grama sa mesom i 300 grama sa sirom. Uveli su i neke novine, kobaje sa senfom u testu, i neko uvrnuto testo što liči na vaginu učesnice rijalitija posle krvavog seksa, pa sa jajetom na oko unutra i kao nekom slaninom, ali je slanina najčešće žilava a žumanac se stvrdnuo, probao sam samo jedared.Čak su i hleb počeli da prodaju.

Ali, burek im je i dalje kao doj je gazda bio živ, umro od srca početkom milenijuma.

Ponekad sanjam buregdžinicu u Subotici, ispred železničke stanice. kraj 1980.ih. To je u stvari bio kiosk, okrugao, malecak, kao kapsula Apola, mislim da tu i nisu pekli burek već su ga donosili. Eh što mi je on prijao po hladnom jesenjem i zimskom vremenu, tada u Subotici... Sada posle 30 godina ko zna da li to postoji.

Bio sam danas u Crvenoj zvezdi i jeo burek sa sirom. Ok je ali je losiji nego sto ga pamtim. Ne bih isao ponovo.

Sa mesom je i dalje OK ali je Maksim baš jako star, moguće je da staf krajcuje. I meni sir nije motiv da odem tamo.

zvezdarci sebicno ne prijavljuju dobar burek s mesom u relativno novoj (2014) buregdzinici "tepsija" iza cvetkove pijace u vjekoslava kovaca, odmah pored ispostave "dveri". fil obilat i kvalitetan, za nijansu manje kora nego sto bi bilo optimalno da se proglasi za old school. mislim da cu traziti povod da se jednom nedeljno iscimam do njih. nista drugo od ponudjenog ne deluje vizuelno primamljivo, prodavacica je ovo preporucila izmedju sira i mesa.