Pekare

pita sa kupusom pa jos ako je sa dosta bibera je super stvar i nije uopste nova stvar..

svake godine više puta pravim pitu sa kiselim kupusom, sa dosta bibera. stari kosovski recept. 
mnogo dobro ide uz vino.

plavaivy wrote:pita sa kupusom pa jos ako je sa dosta bibera je super stvar i nije uopste nova stvar..

+1

Mór Thököly wrote:Krckava i pregrizljivljivljivljiva donja korica je nesto sto u je u Bgd-u jako tesko naci...

Pa i ovde je tako, u stvari bureka sa kupusom i nema u prodaji. To se radi svojeručno a desetak smotanih i ispečenih pita je dovoljno da se ovlada vještinom koja donju koricu čini onakom kakva i treba/mora da bude.

jedem pitu sa kupusom jednom godišnje, prošle godine je to sprečila pandemija, na čemu sam joj bio zahvalan

jedina slava na koju idem je nikola, kod tašte i tasta, hrana posna što znači odvratna, šta ću jadan jedi pitu i posle boluj

Cousin Billy wrote:svake godine više puta pravim pitu sa kiselim kupusom, sa dosta bibera. stari kosovski recept. 
mnogo dobro ide uz vino.

Može recept, Bili, za nekog ko kreće sa eksperimentisanjem u kujni?

problem sa pitama u srbskoj kužini je to što su se domaćice i domaćini ulenjili i sve se pravi od kupovnih kora, što snižava nivo uspeha za 40% od mogućeg. naravno tamo gde je sirotinja koja ima vremena i energije da razvlači, ovo ne važi - južna/istočna srbija, sukane pite itd. inače i grčkoj ima pita od kupusa, sad joj dolazi vreme - laxanopita s tim da grci i to, kao i sve što ne pada u vreme velikog posta za uskrs, prave sa fetom. mada otkako sam probao sofijinu slatko slanu kolokitopitu - bundeva i feta, spiralno smotano u razvučenim korama - nijedna druga mi ne treba. jedino što sofija nije moja keva/baba pa sprema nekom drugom a ja kad uspem da se privalim, obično nedeljom.

mstislaw wrote:

Cousin Billy wrote:svake godine više puta pravim pitu sa kiselim kupusom, sa dosta bibera. stari kosovski recept. 
mnogo dobro ide uz vino.

Može recept, Bili, za nekog ko kreće sa eksperimentisanjem u kujni?

Izvinjavam se zbog kasnog javljanja ali dobićete i više nego što ste očekivali.

Recept koji koristim uključuje i ručno sukane kore, što numem da radim pa koristim kupovne Recept sam našao u kapitalnom izdanju Marjane Karić "Kosovsko-metohijska trpeza", koje je u trenutku izdanja koštalo, ako se dobro sećam, 300 maraka a izdala ga je Jefimija pres kao neobičnu kombinaciju (znalački napisanog!) kuvara, bizarnog porodičnog albuma i, sasvim očigledno, načina za pranje novca na ime honorara i troškova štampe. Knjiga se sada može naći na antikvarnim sajtovima za 1.500-3.000 dinara.

Bogovski, hvala! Taman ide uz njihovu dodelu nagrada za ovu godinu na koju sam naleteo u subotu na RTS3.

eno ga janićije karić na slici, sa univerziteta janićije i danica karić u harareu

Castio sam se u povratku iz d.zdravlja (nema korone, boles prolazi) fenomenalnom pitom savijacom u maloj neuglednoj pekari, baraci na senjackoj pijaci u Koste Glavinica. Mislim da se zove Nata.

Pita da ne kazem burek na masti. Papir se ne sjaji I ne curi, nije palmino, palmina. Uzeo sa sirom koji nije prekiseo, a nije ni neka Ela, a ima raznih drugih kombinacija. Ko voli pite I ko prolazi tuda obavezno da svrati u taj ciganski kraj I proba. Inace videh u kafeu preko puta Diku Stojanovica sa nekom ekipom srce kahve.

Ciganskog

Nocas nisam migao da spavam od 4. U 5,00 odjednom mi se prijede burek. U 7,00 nakon premisljanja sednem u kola i trk kod Kirćanskog. Uzeo jedan s mesom i jedan sa sirom plus litar jogurta. Ubio sam se. Tako je dobro da još mljackam

slavu neumrlog maksima blaževića nastavio je njeg sin ili (verovatnije) unuk, pekara crvena zvezda još bolja nego u poslednjim godinama života velikog osnivača. potkovica sa sirom i spanaćem impresivna!

Odbojan mi naziv, ne ide mi se

Mi ćemo u Pančevo u našu pekaru

ovaj lik je bio podnošljiv u najkraćoj formi na instagramu ali se prelaskom na format pola čuke potpuno detonirao lošim izborom top 5 bureka u gradu, uz kardinalne greške tipa čeda.

ćaoske, ukratko.

Zus wrote:Mi ćemo u Pančevo u našu pekaru

Zvezdas sam, al sam batalio pekaru Stankoski zbog vase.

imaju Amerikanci odličnu frazu, "please, don't make it weird". 

prvi put sam u ovom tekstu Dejana Stojiljkovića čuo da postoji dilema, tj, rivalstvo između beogradskog i niškog bureka. ne samo da je iskonstruisao to rivalstvo, već ga je učinio osornim, zlobnim i istinski uvredljivim, umesto da to rivalstvo bude šaljivo i u drugarskom duhu, kakva već izmaštana rivalstva i treba da budu. iz teksta izbija suspregnuta agresivnost i nejasno mi je kako je to uspeo da postigne u članku o pecivu.

i naravno lenjo je preneo izmišljotinu da je nekakav istanbulski pekar Mehmed Oglu (prvo Osmani nisu imali prezimena, a drugo Oglu ne bi ni moglo da bude prezime jer znači "sin") došao u Niš 1498 godine i predstavio recept za burek   umirem od krindža jbt, to je bukvalno izmislio neki lokalni novinar ili turistički poslenik, izmislio tursko ime i napravio pričicu koja se naravno raširila. čini mi se da je Stojiljković dodao novi sloj izmišljotine, pošto ovo za ferman kojim se određuje sastav bureka   nalazim samo kod njega. zanimljivo je videti da standardizacija hrane postaje opšte mesto, iako je kao fenomen stara tipa nekoliko decenija.

[size=35]Prvi burek na ovim prostorima napravljen je po receptu propisanom za celo tadašnje Osmansko carstvo upravo u gradu na Nišavi. Prvi burek u Nišu je 1498. godine napravio čuveni istambulski pekar Mehmed Oglu, sastojci i njihova količina bili su određeni fermanom, a mogao se praviti samo burek sa sirom, spanaćem, zeljem i voćem (trešnje, višnje i jabuke)[/size]

https://velikeprice.com/kultura/da-beogradjani-znaju-sta-je-burek-ne-bi-ga-prodavali-na-grami-i-jeli-ga-s-noz-i-viljusku/

Nije postojalo ništa slično današnjem bureku sa mesom, niti se burek sa mesom uopšte spravljao. „Pica-burekˮ, burek sa bananama i eurokremom i slične gluposti ne treba ni pominjati, jer su to proizvodi modernog doba i nerazumevanja značaja bureka kao takvog.

Da sve sumiram kroz rečenicu koju je svojevremeno izgovorio jedan veliki mudrac – moj komšija Joca automehaničar:

„Da prestoničani znaju šta je burek, ne bi ga prodavali na grami i jeli ga s nož i viljušku.ˮ

Joe the Plumber!

Može da se nađe ponešto, ali to i dalje nije ono što je Stojiljković napisao.

The oldest records about the pastry are in Mevlânâ's work called Divan-ı Kebir. Borek, which is made in countless varieties in the world cuisine, has entered twenty languages in three continents from Turkish. Resources, II. He mentions that an old woman worked to make pastries next to the head chef in the kitchen during the Bayezid period. XVII. Currants, dates, chestnuts, dried apricots and apples were put into the mince pastry made in the palace kitchen in the 16th century. In the Ottoman bazaars, there were bakeries and bakeries that cooked börek. II. During the Bayezid period, it was forbidden for the pastry makers to make pies with plenty of onions and less meat, and to use meat other than mutton in these pies. From the other articles in this law, we also understand that pepper and clarified butter are added to the market pastry. Today, pastry makers still continue the Ottoman tradition of pastry shops, both as mobile and fixed shops.

Ono što mene najviše zbunjuje u celoj priči je što je Divan-ı Kebir Rumijeva zbirka pesama što bi značilo da je Rumi prvi pisao o Bureku.

E sad, izvor je ne previše ozbiljan sajt, a burek zahteva ozbiljno istraživanje za koje ja sad nemam vremena.

https://lezzetler.com/osmanli-mutfaginda-manti-ve-borek-tarif-122208