Pekare

Doručak Srbina i Bugarina i Maćedonca i Bosanca nalazi se u burekdžinicama.
Ujutro, s krmlejivim očima kafa i 'ladna voda da se radni čovek prosere oko 05.30 (u ruralnim krajevima i teškoj provinciji, baba donosi i slatko i rakijicu), a burekisanje dolazi na red u "pauzi za doručak", gde se razmorava masan debeo papir preko ižvrljanog bankposta i masnim rukama se otcepljuje poklopac čaše za jogur (treba i olizati poklopac), a ako je u pitanju kiselo mleko ("grčki jogurt" za strance), onda se protrese.
Otuda su godinama u našim kancelarijama bakelitni telefoni bili masni, kao i sve olovke s logoima firmi. I lenjiri, i oštrilice za olovke, i čaše za vinjak i viski HB (za "reprezentaciju") i šoljice za kafu i kašičice...

Pekare.

Dva Srbina - tri partije, milion Beograđana - dva i po miliona "najboljih bureka u gradu2, od kojih su 90% već pozatvarane i pretvorene u kratkoživuće kafiće, a zatim u kladionice. 

Aca u Svetogorskoj, kod Ateljea i pokojne Srpske kafane ima lepe "kroasane sa kačkavaljem" i širok izbor sitnih kolača. Ali, preskupi su za moj džep, nisu za stalno, šlepuj use uz lokaciju. kada je predstava u Ateljeu poduža, desi se da se snabdem ugljenim hidratima tu, uzmem poslednje preostale "kroasane sa kačkavaljem2, koj isu vazdušasti, oseća se trunak šećera, pretpostavljam da meću onu francusku mešavinu "aditiva za kroasane" i tu ima čega sve ne, ali to navikava, kao glutaminat u kineskoj kuhinji ili šećer u Meku.

"Čarli" pored pokojnog Balkana mami više istorijom i "tradicijom", prosto poželiš da tamo uzmeš one najbičnije kifle i jogurt (što radim akda prođem pored) samo da se podsetiš doručka iz sredine 1960-ih, kada su kifle i kiselo mleko bile popularnije od bureka i jogurta.

Pored bioskopa "Balkan"? Tu beše stanica 16-ce za Pohorsku, Novi Beograd? To beše ta pekara?

Danas sam pojo baš loš burek kod Trpkovića na Slaviji. Izdržao sam red 10 metara napolju koji se otegao na 15 minuta. Kada sam uspostavio vizuelni kontakt dvoumim se između sa sirom ili sa kačkavaljem i šunkom. Lik pre mene uzima pola kile sa sirom i 2 jogurta, to mi mrači svest i naručujem ovaj drugi. Koji se ispostavlja kao sranje. Prosto to nije fil za burek. Ne znam kako da ga nazovem, sir se razvlači kao žvaka, šunka je zalutala u testo, te smešane masnoće prave neki kratak spoj. Pojeo sam jer za mene nema loše pomije ali mislim da im ne dam više šansu.

yoyogi wrote:Pored bioskopa "Balkan"? Tu beše stanica 16-ce za Pohorsku, Novi Beograd? To beše ta pekara?

Ta. Samo sto odavno tu nema stanice.

03:56

Na ćaletovoj daći probao sam odlične pogačice sa čvarcima, vruće, spremljene specijalno njemu za pokoj duši. Nije prava pekara već jedna žena valjda pravi po narudžbini. Lokal se zove Mamika, u TC Piramida, deo ka tramvaju, preko puta Mone.

E da, na ćošku Svetogorske i Takovske ima pekara, zaboravio sam kako se zove, ima nekakve pužiće sa makom u agdi, mrtva usta da ih jedu.

pored maksija? tu moram žmureći i zatvorenog nosa da prolazim

mislim da jeste. što?

ja sam jednom jela burek sa sirom kod Trpkovica i bio je sirov,ne pecen..ok,video se potencijal dorbog bureka,dobrog testa ali dzaba kad je bio sirov..

Quincy Endicott wrote:mislim da jeste. što?

što prolazim zatvorenog nosa? jer bih pojela celu pekaru samo zbog mirisa

bela maca wrote:

Quincy Endicott wrote:mislim da jeste. što?

što prolazim zatvorenog nosa? jer bih pojela celu pekaru samo zbog mirisa

a to. a ja pomislio da smrdi 

Ranković na Kaleniću.
Ko je bio zna zašto je uvek gužva.

kud_genijalci wrote:(treba i olizati poklopac)

ne treba

poklopac treba pazljivo levo desno otvoriti da se ne pokida, kad je zategnut uspravno, presaviti ga napola i iscediti u čašu ono što je u njemu, i onda ga jos malo savijati faktički zgužvati da ne landara, a kad se čin svrši masni papir lahko nagurat u tu čašu i zakvačiti sa modifikovanim poklopcem da ne iskače. ovako sastavljeno đubre može i da se baci u kantu sa pristojne daljine, za razliku od notorno nepouzdane i hazardne prazne čaše, i dr, pa i ako se promaši nema nikakvih naročitih konsekvenci, a neutrališu se i burečasti mirisi koji bi zračili iz kante.

Najzad srodna duša. Lizanje poklopca, bljak.

-1

valja da se liže

bela maca wrote:

Quincy Endicott wrote:mislim da jeste. što?

što prolazim zatvorenog nosa? jer bih pojela celu pekaru samo zbog mirisa

Fina pekarica.

Trpković u D. Tucovića nydi i tulumbe i baklave po 90 din.
Tulumbe odlične, veličina japanska kita posle tretmana VEP-op.

ja ne znam koliko je to

bjesomučje wrote:

ne treba

poklopac treba pazljivo levo desno otvoriti da se ne pokida, kad je zategnut uspravno, presaviti ga napola i iscediti u čašu ono što je u njemu, i onda ga jos malo savijati faktički zgužvati da ne landara, a kad se čin svrši masni papir lahko nagurat u tu čašu i zakvačiti sa modifikovanim poklopcem da ne iskače. ovako sastavljeno đubre može i da se baci u kantu sa pristojne daljine, za razliku od notorno nepouzdane i hazardne prazne čaše, i dr, pa i ako se promaši nema nikakvih naročitih konsekvenci, a neutrališu se i burečasti mirisi koji bi zračili iz kante.

ovako i ja

У блоку 45, од брдашцета према Сави, одма’ поред Клавиринта, некада је био одличан бурек. “Најбољи у граду”, с тим што тих најбољих има сигурно двадесетак. У сваком случају - толико добар да никада нисам имао потребу да тражим бољи, плус на два минута од куће. А онда, већ стицајем околности, једном у две-три године.

Дођем једном тако у Бгд, ујутру одјурим по бурек - кад оно сплачина. Жалим се кеви, шта је ово, шта се десило са буреком!? Нисам ти рекла, каже, пропао пекар, изгубио пекару на покеру!

u ns je bar lako, na tri mesta ima jestiv burek, sve ostalo je ugl smece

kod djordjevica u vojvode bojovica
kod bureka plus u rumenackoj
kod pece perece u kisackoj


to su ujedno i pekare koje imaju staro pekarsko radno vreme 6-12, a posle 10 vec mogu da se nadju samo restlovi

Sabacka pekara gde je najbolji hleb, sljaka od 6 ujutru do 4 ujutru. Hleb je odlican tih nekoliko sati nakon pecenja (uvek ima vruc), sutradan je nikakav