Pekare

Rowley Birkin QC wrote:imaju Amerikanci odličnu frazu, "please, don't make it weird". 

prvi put sam u ovom tekstu Dejana Stojiljkovića čuo da postoji dilema, tj, rivalstvo između beogradskog i niškog bureka. ne samo da je iskonstruisao to rivalstvo, već ga je učinio osornim, zlobnim i istinski uvredljivim, umesto da to rivalstvo bude šaljivo i u drugarskom duhu, kakva već izmaštana rivalstva i treba da budu. iz teksta izbija suspregnuta agresivnost i nejasno mi je kako je to uspeo da postigne u članku o pecivu.

i naravno lenjo je preneo izmišljotinu da je nekakav istanbulski pekar Mehmed Oglu (prvo Osmani nisu imali prezimena, a drugo Oglu ne bi ni moglo da bude prezime jer znači "sin") došao u Niš 1498 godine i predstavio recept za burek   umirem od krindža jbt, to je bukvalno izmislio neki lokalni novinar ili turistički poslenik, izmislio tursko ime i napravio pričicu koja se naravno raširila. čini mi se da je Stojiljković dodao novi sloj izmišljotine, pošto ovo za ferman kojim se određuje sastav bureka   nalazim samo kod njega. zanimljivo je videti da standardizacija hrane postaje opšte mesto, iako je kao fenomen stara tipa nekoliko decenija.

[size=35]Prvi burek na ovim prostorima napravljen je po receptu propisanom za celo tadašnje Osmansko carstvo upravo u gradu na Nišavi. Prvi burek u Nišu je 1498. godine napravio čuveni istambulski pekar Mehmed Oglu, sastojci i njihova količina bili su određeni fermanom, a mogao se praviti samo burek sa sirom, spanaćem, zeljem i voćem (trešnje, višnje i jabuke)[/size]

https://velikeprice.com/kultura/da-beogradjani-znaju-sta-je-burek-ne-bi-ga-prodavali-na-grami-i-jeli-ga-s-noz-i-viljusku/

Kada smo svojevremeno za RTS snimali dokumentarnu seriju „Istorija Nišaˮ čiji sam bio scenarista, naratora, čuvenog glumca i Nišliju Tasu Uzunovića doveli smo u pekaru „Antonˮ, koja po skromnom mišljenju pravi najbolji burek u Nišu i tamo smo snimili taj segment epizode. Ta pekara se nalazi na Crvenom pevcu i vlasnik je, naravno, potomak jedne od tih poznatih niških pekarskih porodica. Beogradske burekdžinice su nekako više – jugoslovenske. Znate ono: bele pločice, kabasta vitrina, brkata prodavačica i Titova slika iznad. Samim tim, niški i beogradski burek se toliko razlikuju da može opravdano da se zapitamo da li se radi o istom proizvodu?

паће wrote:

plavaivy wrote:e da ti bosanci  znaju nesto znali bi da je burek(borek,boregi..) naziv za najrazlicitije pite sa najrazlicitijim punjenjima i oblicima..pa cak i slatke..

Проблем је што кад они нешто знају, то је тако и никако другачије, ствар је заварена и не да се померити никаквим доказима, позивањима на логику итд. „Мушка имена на -а не постоје у српском!“ - и не вреди што сам га питао за св. Савоа и за (тада још популарног) Мићоа Орловића, а ја, не чује, само понавља да не постоје.