by Guest Sat Aug 24, 2019 6:48 pm
Изгледа да сам нешто грдно сагрешио, у овом или неком од претходних живота, када сам доживео да ме 1 Филипенко подучава тоталитаризму... Увек кажем, треба овом сокоћалу приступати са минимумом добре воље. Ако наступамо из идеолошких бусија, ако смо овде ради тучњаве, наоружани дефиницијама са Википедије и немилосрдни у тражењу и најмање контрадикције, а без икаквог обзира на то шта је евентуални саговорник заправо желео да каже - онда у самом старту пропуштамо и поништавамо оно једино што потенцијално ваља у овом медију.
Дакле, да си оно што сам написао прочитао са минимумом добре воље/ разумевања, видео би да Милошевићев вакат не сматрам тоталитарним, и управо зато што се не уклапа у вики-дефиницију, т.ј. гледе постојања опозиције и (неких) слободних медија. А при томе то јесте било доба у коме су људи живели под страховитим притиском, идеолошким, економским, егзистенцијалним, те је укупна мера неслободе била on all time high, т.ј. макар од овог што ја памтим. Постоје, дакле, и
горе ствари од тоталитаризма, с чим ћеш се ти вероватно одмах сложити, и из најпогрешнијих могућих разлога.
Титов режим се, са друге стране, уклапа у дефиницију to the T. Наравно, ту је био у питању, од 60-тих наовамо и уз мање и ретке изузетке, један меки тоталитаризам, удобан и поприлично популаран у народу. Али је свеједно Истина била једна и неприкосновена - и најчешће сасвим погрешна. Итд., да не дужим јако добро познату причу. Но је свакако интересантно да смо фасовали вероватно најбољи од расположивих тоталитаризама - а када је коначно дошло време за транзицију, онда га је заменила најгора могућа “демократија”.