Kolumnistička i ostala lupetanja

Šifra za desnicu? Za antikomunizam 2021. kad komunista nema nigde? 
Ne kapiram zašto je za to danas potrebna šifra. Uostalom, on se vratio u komunističku Jugoslaviju gde su mu objavljivane knjige, dobio je stan na korišćenje...
Ovo je Lompar rekao na promociji knjige Politički spisi MC, a preneo Danas:

Ono što je bitno, naglasio je Lompar, jeste da postoje dva sloja ovih tekstova, prvi je oficijelni, gde se Crnjanski javlja kao politički novinar, a drugi je sloj ispod toga, u kojem pulsira nova dimenzija koja nije u saglasju sa gornjim stavom. „Predstava o Crnjanskom koji je počeo kao levičar, moraće da bude nijansirana, ne i napuštena“, rekao je Lompar, dodajući da je Crnjanski bio jugoslovenski unitarista sa jako naglašenom državnom idejom. Ideološki je bio izraziti antikomunista – bio je otac termina “salonski komunista”, ali je gajio nesimpatije prema nacizmu, fašizmu i antisemitizmu. U spisima treba, međutim, razlikovati više tonova – ovog oficijalnog i onog njegovog.

Crnjanski koji 1941. preko Madrida i Lisabona odlazi u razvaljeni izbombardovani London je fašista? Ok.

Ovako, možda je on za Lompara i slične desničare šifra za fašistu, ali to nije bućka na koju ću se upecati.

Nije Crnjanski bio fašista, samo je kao "M. Putnik" opominjao na "bele kamašne buržoazije" i treptao od ushičenja pred najavom novog evropskog antijevrejskog i antiplutokratskog poretka.

Tipičan fellow traveller tog vremena. Nije oblačio smeđu košulju ali je novi modni pravac ocenjivao vrlo pohvalno.

Bio je antifašista kad je bilo bitno i kad je bilo zajebano. To je za mene dovoljno.

Notxor wrote:Bio je antifašista kad je bilo bitno i kad je bilo zajebano. To je za mene dovoljno.

Па кад су му Немци уништили Краљевину и њен поредак (који је био десничарски, ауторитаран и недемократски) а дали му окупирану Србију. 
Суочио се са реалним своје жеље и одмах ухватио авион за Лондон. 

Није ни први ни последњи из краљевске-четничке екипе који је тамо завршио, па их не називамо антифашистима и суперјунацима.

Са друге стране, Краков је ипак отворено био са Недићем.

Krakov nije sporan, kao ni Hamsun ili Paund, ali i Andriću su uništili Kraljevinu pa je došao u Beograd i napisao Na Drini ćupriju, pa nije fašista ili Krleža koji je sve vreme bio u Zagrebu...

Crnjanski je bio desničar, ali očigledno ne toliko desno da se ne vrati u Titovu Jugoslaviju.

Црњански није споран.
Спорно је откуд изнова откривају Кракова и откуд његове наднаравне књижевне вештине, и зашто су уопште изабрали да га ”откривају”. 

Зашто баш Црњанског и Кракова, зашто истицање баш њих двојице у први ред?
Зато што су им идеолошки блиски и зато што ратују културни рат за рехабилитацију целе те идеологије.

Ломпар има за задатак да промовише Црњанског, а Владушић је добио да рехабилитује Кракова.

Још само фали Љотић, а за њега је задужен изгледа Бокан.

ljudi se bave akademskim radom u skladu sa intelektualnim i estetskim afinitetima, niko nista ne duzi po komandi.

Они су културно крило. Политичко крило су Двери.
Не верујем да су овде интелектуални и естетски критеријуми пресудни. Ако и јесу, нема задњих намера, онда опет питање - зашто та естетика? Нису могли неку другу? 

Краков је четнички Ернст Јингер. 
Ако ће то да нам буде еститка коју поново откривамо, онда куку нам и леле.

Црњански је компликованији, квалитетнији, али такође је сумњиво како се он поново открива. Мислим да се сада више открива његов политички или политизованији ангажман, пре него неутралне естетске карактеристике.

Turbo-folk je nešto što ima umetničku vrednost na nivou polovnog toalet-papira, pa ipak i kao takav je zavladao. Osnovno pitanje je, da li se to desilo spontano ili je rezultat ozbiljne, dobro osmišljene i izuzetno dobro finansirane operacije?

Promoter turbo-folka je pre svega medijski gigant Pink, u vlasništvu medijskog magnata Željka Mitrovića, koji od vremena tragičnih 90-ih do danas opstaje i pristaje uz vlast, iako su se garniture vlasti menjale. Sve je moglo da se promeni, ali je Pink opstajao i jačao. Radi li se ipak o nekoj zasluzi koja prevazilazi nacionalne okvire?

Godine 1994. jedini satelitski signal koji je iz Srbije odašiljan bio je Pink, i njegove čuvene „Folk parade“, koje sa srpskim folklorom nisu imale baš nikakve veze. Te „parade“ su besomučno „tukle“ bubne opne satima, uz gologuze, sisate „folk zvezde“, skaredno obučene, nakazno našminkane, ali to je bio jedini ponuđeni sadržaj. Što bi se reklo: „Evo ti jedno jaje pa biraj.“ I taj sadržaj je i prihvaćen.
Zamislimo ratnu 1994. godinu, i nekog Portugalca, Kanađanina… koji želi da se obavesti šta se to dešava ovde, dokle smo došli sa našim ratovima, sankcijama, inflacijama… Pogleda hrvatsku televiziju, a na njoj potoci krvi i suza teku, kuće zapaljene, kolone izbeglica na sve strane, Srbi se opisuju kao arhizlikovci. A onda pogledaju gorepomenutu „srpsku“ televiziju, na kojoj: kipi, trese, urla, trešti, vrišti, slavi se 24/7… Pa do kakvog zaključka da dođe taj Portugalac ili Kanađanin?! Naravno, da Srbi zaista jesu arhizlikovci.

https://standard.rs/2021/05/16/muzicka-kakofonija-i-sistem-vrednosti/

А, шта 1994? Да крене од раних шездесетих ако мисли озбиљно.

Летећи Полип wrote:

Turbo-folk je nešto što ima umetničku vrednost na nivou polovnog toalet-papira, pa ipak i kao takav je zavladao. Osnovno pitanje je, da li se to desilo spontano ili je rezultat ozbiljne, dobro osmišljene i izuzetno dobro finansirane operacije?

Promoter turbo-folka je pre svega medijski gigant Pink, u vlasništvu medijskog magnata Željka Mitrovića, koji od vremena tragičnih 90-ih do danas opstaje i pristaje uz vlast, iako su se garniture vlasti menjale. Sve je moglo da se promeni, ali je Pink opstajao i jačao. Radi li se ipak o nekoj zasluzi koja prevazilazi nacionalne okvire?

Godine 1994. jedini satelitski signal koji je iz Srbije odašiljan bio je Pink, i njegove čuvene „Folk parade“, koje sa srpskim folklorom nisu imale baš nikakve veze. Te „parade“ su besomučno „tukle“ bubne opne satima, uz gologuze, sisate „folk zvezde“, skaredno obučene, nakazno našminkane, ali to je bio jedini ponuđeni sadržaj. Što bi se reklo: „Evo ti jedno jaje pa biraj.“ I taj sadržaj je i prihvaćen.
Zamislimo ratnu 1994. godinu, i nekog Portugalca, Kanađanina… koji želi da se obavesti šta se to dešava ovde, dokle smo došli sa našim ratovima, sankcijama, inflacijama… Pogleda hrvatsku televiziju, a na njoj potoci krvi i suza teku, kuće zapaljene, kolone izbeglica na sve strane, Srbi se opisuju kao arhizlikovci. A onda pogledaju gorepomenutu „srpsku“ televiziju, na kojoj: kipi, trese, urla, trešti, vrišti, slavi se 24/7… Pa do kakvog zaključka da dođe taj Portugalac ili Kanađanin?! Naravno, da Srbi zaista jesu arhizlikovci.

https://standard.rs/2021/05/16/muzicka-kakofonija-i-sistem-vrednosti/

Profesor doktor na Pristinskom uni 

Летећи Полип wrote:

Turbo-folk je nešto što ima umetničku vrednost na nivou polovnog toalet-papira, pa ipak i kao takav je zavladao. Osnovno pitanje je, da li se to desilo spontano ili je rezultat ozbiljne, dobro osmišljene i izuzetno dobro finansirane operacije?

https://standard.rs/2021/05/16/muzicka-kakofonija-i-sistem-vrednosti/

Dobro se zna čemu služi turbofolk

Koliko razumem ovu Đikićevu tiradu, da smo puštali EKV umesto narodnjačke marve, mogli bi da koljemo pljačkamo i silujemo do mile volje, ne bi nam reč rekli za to

Pa, ok, malo se teže kolju ljudi uz "EKV"

Mislim, nije mozda doslo namerno do turbo-folka, ali je nesto drugo u pitanju. Naravno, to zbog cega on "zali" zbog nastanka tf je...ocekivano

Mór Thököly wrote:Pa, ok, malo se teže kolju ljudi uz "EKV"

San Saba Songbird wrote:Koliko razumem ovu Đikićevu tiradu, da smo puštali EKV umesto narodnjačke marve, mogli bi da koljemo pljačkamo i silujemo do mile volje, ne bi nam reč rekli za to

Upravo to. Nikakvih principa tu nema, nego samo amoralno premeravanje prema trenutnoj koristi. Esencija fašizma.

Još malo o ugroženosti, ali s druge strane: https://balkans.aljazeera.net/opinions/2021/5/23/sta-je-sveto-pismo-biblija-ili-cirilica

Da sam na mestu ćirilice, ozbiljno bih se zabrinuo za sebe.

Мени тако неки кренули да преко телефона јављају да имам добру вест, нашли у светом писму. Реко под један откуд знате да је баш за мене, јел' има моја адреса на њему, а под два, откуд ви знате шта пише унутра, ако је писмо за мене, како смете да читате туђу пошту, срам вас било.

Ovo ništa ne bi imalo smisla da si napisao latinicom.

Biser naše predratne političke misli predstavlja po obimu malo, ali po uvidima značajno delo Dušana S. Nikolajevića (1885-1961). Nikolajević je svakako konzervativac, ali od onih konzervativaca – pravih, koje nije lako uklopiti u već postojeće škole mišljenja i koji dubinski, a ne samo folklorno, gaje tradiciju slobode. Taj libertarijanski, slobodarski element u njegovoj političkoj teoriji u nekim važnim aspektima približava se objektivizmu Ajn Rend, ali ga i prevazilazi dubljim shvatanjem života i ljudske prirode.

Ajn Rend je bez sumnje bila sjajna spisateljica čije su se knjige prodavale u rekordnim tiražima. Romani poput Čudotvornog izvora i Pobunjenog Atlasa bude i najletargičnijeg čitaoca motivišući ga na delovanje i lično unapređivanje. Ali, Nikolajevićevo delo prevazilazi individualno psihološke efekte izvornog randijanstva ostavljajući snažniji pečat baš tamo gde je Ajn Rend podbacila –  u političkoj teoriji. On je istinski teoretičar koji svojim kratkim, efektnim i pregnantnim spisima gradi sopstveno shvatanje filozofije istorije, ljudskog napretka, suštine vlasti, ali i demaskira opasnosti onoga što on naziva „demokratizam“.

I Nikolajević je „ničeanac“ kao i Rend, samo što za razliku od Rend on u većoj meri uvažava Ničeovu pesimističku antropologiju i tragično shvatanje života. Nikolajević je naš balkanski ničeanac očišćen od izvornog Ničeovog umetničarenja (u Nikolajevićevom rečniku „ludila“) kojim se individua izdiže toliko iznad mase da postaje umetnički eksponat otuđen od sveta politike i životnih problema.

https://standard.rs/2021/05/27/o-nikolajevicevom-moralnom-demonu-u-politici/




Inače, Novi Standard baš briljira u poslednje vreme.