Francuska - predsednički izbori

паће wrote:Сам си га направио и нико ти није помагао?

drugi pravili, ja platio.

Gargamel wrote:

паће wrote:Сам си га направио и нико ти није помагао?

drugi pravili, ja platio.

Прво покушај да схватиш шта значи отворени изворник (и да ли смо уопште превели open source некако, мора да јесмо, та братија баш лепо и уредно преводи - ево ми га и линукс и фајерфокс и којешта на ћирилици).

паће wrote:Прво покушај да схватиш шта значи отворени изворник.

jel' to neka forumska ezoterija koju mi obični smrtnici nismo upućeni?

Da, sve se gleda kroz logiku a ko će to da plati i koliko će košta.

Sve vrednosti na svetu su svedene na robu.

A ništa od te robe ne može da ima cenu koja je stvarno realna, već samo tržišno realna u datom trenutku. Ne sme da se uračunava ono što se uzima od budućnosti, jer bi se istog trenutka ceo sistem srušio ko kula od karata.

Sve što je moguće u trenutnom sistemu je geografski i temporalno izmeštati krize.

Gargamel wrote:

паће wrote:Прво покушај да схватиш шта значи отворени изворник.

jel' to neka forumska ezoterija koju mi obični smrtnici nismo upućeni?

Стоји ти тамо и на језику господара, тако да претпостављам да се зајебаваш и шатро правиш да не знаш.

А то да је машина твоја и само твоја, то сам ја исто хтео да постигнем годинама, и најзад сам успео, откако сам турио линукс пре две године. Дотле је увек Мали Мекани имао већа права него ја на поприличном делу моје машине. И увек је успевао да боље зна шта ја радим него што ја знам шта он ради. Исто важи и за гугла и за неодгрижени део јабуке.

Тако да у ствари не знам шта си хтео да кажеш са оним "može u lalalendu. u ovom svetu, ovaj laptop na kome pišem je moj i samo moj.", нарочито кад се обраћаш човеку из земље Лала, тј. Баната.

ontheotherhand wrote:Sve vrednosti na svetu su svedene na robu.

nope. to što velika većina ne deli tvoje stavove, ne znači da su im vrednosti svedene na robu.

nekima je od robe bitniji Isus, nekima je bitniji Alah, nekima je bitnija porodica... ali im je bitna i roba koja će im omogućiti da sebi priušte neka sitna i malo manje sitna zadovoljstva.

паће wrote:Стоји ти тамо и на језику господара, тако да претпостављам да се зајебаваш и шатро правиш да не знаш.

u kontekstu onoga što je napisao gospodin Mesečina, "open source" je valjda trebalo da znači otvoren pristup svemu - resursi, sve svrste imovine, znanje... ti to izgleda svodiš isključivo na računare, ja ga nisam tako shvatio.

ali ta roba nema apsolutnu nego dodeljenu vrednost, a vrednost joj je dodelio sistem koji relativizuje 

na primer, hoćeš da praviš šampon za kosu, a ne znaš kako, to znanje ima neku vrednost za tebe, a ja to dajem besplatno, kad me neko pita 

ja u to verujem, bez obzira što će neko posle da kaže divi ga dalabu, a mogo jje da uzme x evra

tako je i za mnoge sirovine, kamen košta koliko košta, izvadiš ga iz zemlje 

pa mleveni klamen caco3 vredi 9 din po kg, a mleveni kamen baso4 vredi 70 din po kg

za oba kga je potreban isti rad

problem je što je vrednost uslovljena nerealno velikim potražnjama koje su posledica jako kratkog života proizvoda

izgovor je da jeftini proizvodi usrećuju milijarde, a efekat je da ih unesrećuju, ceo lanac je smišljen da jenpotrebno prekomerno proizvoda, transporta i usluga, generalno

u svetu koji nije zavisan od rasta prometa zbog akcionara bi mogao da voziš isti auto ceo život, bez ikakvih problema, postoje materijali koji to omogućuju bez problema

a ne bi ni morao toliko da ga voziš, nego samo kada je plezir u pitanju

besmislena je konstrukcija u kojoj živimo, daleko besmislenija od ekonomije sfrj

Gargamel wrote:
nope. to što velika većina ne deli tvoje stavove, ne znači da su im vrednosti svedene na robu.

nekima je od robe bitniji Isus, nekima je bitniji Alah, nekima je bitnija porodica... ali im je bitna i roba koja će im omogućiti da sebi priušte neka sitna i malo manje sitna zadovoljstva.

Mislio sam na to da sve što je ljudima nužno za život posredovano robnim odnosom; njihova radna sposobnost je roba, sve bazične stvari neophodne za život su komodifikovane/porobljene, što nikada ranije nije bilo u istoriji. Nekakvi lični sistemi religioznih i porodičnih vrednosti nemaju uticaj na sve to. Taj način života je nametnut rane od strane nekog i tu oni nemaju nikakvog izbora. Marks beše upotrebio izraz generalizovana robna proizvodnja.

Nego, kad si već okačio onu Ostrom, da i ja okačim nešto, što dobro opisuje spomenuto da se u psuedonauci poznatoj kao ekonomija kao bitno izučava samo ono što neko odluči da se uzima za bitno, ne i ono što je stvarno jeste bitno.



For the past 150 years, economics has been treated as a social science in which economies are modeled as a circular flow of income between producers and consumers.  In this “perpetual motion” of interactions between firms that produce and households that consume, little or no accounting is given of the flow of energy and materials from the environment and back again.  In the standard economic model, energy and matter are completely recycled in these transactions, and economic activity is seemingly exempt from the Second Law of Thermodynamics.  As we enter the second half of the age of oil, and as energy supplies and the environmental impacts of energy production and consumption become major issues on the world stage, this exemption appears illusory at best.

In Energy and the Wealth of Nations, concepts such as energy return on investment (EROI) provide powerful insights into the real balance sheets that drive our “petroleum economy.” Hall and Klitgaard explore the relation between energy and the wealth explosion of the 20th century, the failure of markets to recognize or efficiently allocate diminishing resources, the economic consequences of peak oil, the EROI for finding and exploiting new oil fields, and whether alternative energy technologies such as wind and solar power meet the minimum EROI requirements needed to run our society as we know it. This book is an essential read for all scientists and economists who have recognized the urgent need for a more scientific, unified approach to economics in an energy-constrained world, and serves as an ideal teaching text for the growing number of courses, such as the authors’ own, on the role of energy in society.



Nego #2, jesi siguran da je laptop na kome pišeš tvoj i samo tvoj? Jel čitaš nekad EULA-u raznog softvera koji instaliraš na njega?

Mr. Moonlight wrote:pa mleveni klamen caco3 vredi 9 din po kg, a mleveni kamen baso4 vredi 70 din po kg

za oba kga je potreban isti rad

nope. vrednost je u velikoj meri uslovljena time koliko je to meni potrebno i koliko sam ja spreman da platim. to što si ti uložio nekakve sate rada meni ne znači ništa, ako mi dati proizvod nije potreban ili je pak tvoja cena viša od onoga što sam ja spreman da platim. pa je "stvarna vrednost" koja bi bila uslovljena uloženim radom čista apstrakcija koja se ne da ni dokazati ni opovrgnuti.

radna teorija vrednosti ima nekakvu logiku samo ako obrneš stvari - tvoj proizvod vredi onoliko koliko smo ja i milioni drugih ljudi spremni da radimo kako bismo bili plaćeni za svoj rad i tako zarađenim novcem platili za tvoj proizvod.

u svetu koji nije zavisan od rasta prometa zbog akcionara bi mogao da voziš isti auto ceo život, bez ikakvih problema, postoje materijali koji to omogućuju bez problema

auto koji bih kupio ove godine je daleko bolji od auta koji sam imao pre 20 godina - klima, internet, plavi zub, manje buke, paljenje na daljinski... a ovaj laptop je za par dužina bolji i brži od onog od pre 15 godina.

da li ti pišeš na nekom računaru kupljenom pre 10 godina? da li kao mobilni još uvek koristiš Nokia 3310?

Gargamel wrote:

паће wrote:Стоји ти тамо и на језику господара, тако да претпостављам да се зајебаваш и шатро правиш да не знаш.

u kontekstu onoga što je napisao gospodin Mesečina, "open source" je valjda trebalo da znači otvoren pristup svemu - resursi, sve svrste imovine, znanje... ti to izgleda svodiš isključivo na računare, ja ga nisam tako shvatio.

Па не само на рачунаре, него и на опште знање, на тзв. интелектуалну својину. Већ имаш прилике кад скоро сви користе неки заобилазан, енергетски мање ефикасан, прљавији поступак мада постоји много бољи, ал' тај бољи није власништво човечанства него фирме (која је купила фирму) која га је измислила, и сад лади јаја наплаћујући га жестоко.

Или оно са називљем - како се тачно зове уређај за самонаплату у самоуслугама?

Mr. Moonlight wrote:
besmislena je konstrukcija u kojoj živimo, daleko besmislenija od ekonomije sfrj

Оно су зајебавали сами себе да су договорна економија. А ово је урнебес од договора.

Пази кад је 2008. беМзин у САД за месец и нешто отишао са 2,85$/гал. на 4, чак и мало преко. А цена нафте није врдала више од 3-4% за то време. И држао се на тој висини пар месеци па се вратио. Поједини соло играчи, било их је још неколицина у крају, су одбијали да продају по тој цени јер њих не кошта толико. Било им је запрећено да дигну цену иначе неће имати од кога да купе бензин. Сад ће неко да спомене "а што нису набављали од конкуренције". Ха зарез ха.

Mr. Moonlight wrote:besmislena je konstrukcija u kojoj živimo, daleko besmislenija od ekonomije sfrj

ovo propustih.

http://www.cornellpress.cornell.edu/book/?GCOI=80140100416370

oh

a bojler je isti kao pre koliko godina? tj nije isti nego gori

auto menjaš zbog blututa, zvučne izolacije i usb-a, pa isti je kao pre 30 godina, možda lepši, kratkotrajniji i udobniji

auto je napravljen tako da moraš celog da ga zameniš, ako hoćeš neki novi detalj, ti na to pristaješ rado, ja uz gunđanje

da softveraši rade u drugom sistemu, novi laptop mi ne bi bio potreban negde tamo od 2001 - 2

što se tiče toga koliko si spreman da platiš, toliko nešto vredi, to neću spec ni da komentarišem, već sam napisao šta o tome mislim

ontheotherhand wrote:Nego, kad si već okačio onu Ostrom, da i ja okačim nešto, što dobro opisuje spomenuto da se u psuedonauci poznatoj kao ekonomija kao bitno izučava samo ono što neko odluči da se uzima za bitno, ne i ono što je stvarno jeste bitno.

ono što ti smatraš bitnim, meni je sporedno. ono što je meni bitno, tebi nije. a u pseudonauci se to što si okačio proučava, verovatno će vremenom porasti značaj te grane ekonomije.

(nisam kačio Ostromovu. mogao bih, ona je super. kačio sam Kanemana.)

Francuzi su veliki filozofi. I dan danas se kod njih jako ceni filozofija, profesionali filozofi su vrlo cenjeni u društvu, zovu ih na TV i radio stanice, itd.

Eto, i na ovoj temi se filozofira o velikim stvarima, stratégie générale.


A ljudima ne treba mnogo, ako nisu pohlepni. Žuti prsluci nemaju neke preterane zahteve, samo hoće vojnu huntu umesto demokratije.

Mr. Moonlight wrote:auto menjaš zbog blututa, zvučne izolacije i usb-a, pa isti je kao pre 30 godina, možda lepši, kratkotrajniji i udobniji

tako je.

Ево још једног примера. Негде 2003 пожелим да у колима имам музику. Имао сам радио, али то је у тамоу, све радио станице су комерцијалне, то се дере на мене да купим нова половна кола а таман сам их купио, чак и она једна станица са маторим рокенролом пушта увек једне те исте ствари (једну од Цепелина, једну од Елтона Џона, и тако месецима, као да нико ништа друго није написао), само рекламе мењају. Дакле срање.
Има касетофон. Ал' немам на чему да снимам касете, нити ми пада на ум, имам цеде бренер. Осим што бих морао да мењам радио и то да пушта оне од 1 сата, јер нема ниједног који би умео да пушта мрз (тј емпе три). Тј појавио се један, коштао ђаво ипо... купим најјефтинији, пет пута јефтинији од тога, ал' има утичницу за бананицу, и купим преносни диск плаџер да утакнем, јер тај уме мрз... Што је било неко решење, бемлига. После сам само мењао свирајке, јер је ово Сонијево сокоћало цркло, па после и следеће, па завршио са Сансом... Тек 2012. сам купио, овде, нормалан колски радио који пушта мрз и са флешке и са езде картице, оно нормално и без буџевина. И то са евро утичницом, нисам морао да купујем посебно утичницу и да везујем 12 жица као у тамоу, само уштекао и вози.

И онда летос, због унучића, купим комби, Француза из 2001. Драгичка, има серијски радио са цеде плаџером, свира мрз дискове. Серијски. Из 2001.

Значи при апсолутно истом нивоу технологије, код Амера се мрз плаџер за кола појављује као специјална понуда тек 2003. и прође још неколико година док то изађе на нормалну цену, а Пежо то серијски уграђује у јебени комби још 2001. Јер договорна економија.

i da, zaboravio sam besmislena traćenja

šampona ima nekoliko

svode se na par aktivnih materija koje si iste već 50 - 60 godina, ali je bitno da budu plavi, zeleni, roze, perlescentni

sredstvo za pranje suđa tečno ima u sebi jednu hemikaliju koja pere i vodu,  a da bi izgledalo dobro rkne se so, pa boja pa parfem

sapuni, da ne počinjem

sve što stoji na rafovima ima u sebi više besmislenog nego funkcionalnog

npr letnja tečnost za šoferku ima u sebi 0,1% i manje tenzida i 99,9% vode, sve ostalo što ide unutra ne služi ničemu

čak i jebeni antifriz boje u roze inhibitor korozije monoetilenglikol i voda

sve je to besmisleno traćenje sirovina, a i vremena da se svake godine izbace novi isti proizvodi, a samo zato da bi neko izdvojio više zato što je eto sad ovo bolje, priuštiću sebi nešto novo

đoku

nisi mu promenio motor, točkove i karoseriju nego jbeno sedište

Увек сам се питао шта то ново иде у пасте за зубе сваке године, и то у четрес различитих фирми, свака своје. Јеботе досад мора да су измислили нешто да зуби поново израсту.

Мислим да је најтежи део тог посла да смисле рекламну паролу тако да не испадне да су до јуче продавали ђубре. Као оно код Мегдоланца, "now with real chicken".

Mr. Moonlight wrote:nisi mu promenio motor, točkove i karoseriju nego jbeno sedište

Uglavnom se slažem sa tobom, ali me muči pitanje želje. Šta sa njom raditi?

samo još jedan detalj i neću više da filozofiram

ako nešto vredi koliko sam spreman da platim, odnese strašno puno života svake godine zato što je određen nivo cena lekova tako da se ostvaruje optimalna zarada, pa svi uzimamo zdravo za gotovo kada je potrebno skupiti milion dolara za lečenje nekog deteta i to sve za 5 radnih sati specijaliste, 10 dana u bolnici i 8 grama nekih hemikalija

pa ko ne skupi, jebi ga

Bluberi wrote:

Mr. Moonlight wrote:nisi mu promenio motor, točkove i karoseriju nego jbeno sedište

Uglavnom se slažem sa tobom, ali me muči pitanje želje. Šta sa njom raditi?

onanisati često i kvalitetno

željama nas uče, šta ja tu mogu

Mr. Moonlight wrote:ako nešto vredi koliko sam spreman da platim, odnese strašno puno života svake godine zato što je određen nivo cena lekova tako da se ostvaruje optimalna zarada, pa svi uzimamo zdravo za gotovo kada je potrebno skupiti milion dolara za lečenje nekog deteta i to sve za 5 radnih sati specijaliste, 10 dana u bolnici i 8 grama nekih hemikalija

tako je.

neke stvari možeš urediti tako da ne podležu nekakvoj tržišnoj logici. i time ishodi bivaju znatno bolji nego bi to bio slučaj sa nemilosrdnom "nevidljivom rukom" tržišta. zdravstvo spada u tu kategoriju.

šamponi, sapuni, deterdženti, automobili, spadaju u onu kategoriju u kojoj je brutalnost ruke verovatno bolja varijanta.

aka social democracy