istorijski fragmenti

Koja godina u pitanju?
Rekao bih 1920-te.
Beograd i Srbija su strasno stradali u Prvom svetskom ratu, masovno je Srbija pokredena i unistena kao zemlja.
Mislim da je stocni fond 1919 bio 70% manji od onoga iz 1914.
Pruge su raznesene i odnesene. Toliko da Beograd nije imao zeleznicki transport prvih par godina nakona 1918. Rudnici lignita su napunjeni vodom tako da i ono malo fabrika 1919 nije moglo da radi. To je jedan od vecih razloga uspeha komunista u Beogradu na prvim izborima, mada su u ostatku Srbije bila slabiji.
Vec tokom 1930ih danasnja Srbija i BiH dobijaju tesku industriju zbog cega Zagreb pocinje da skici. Zenica dobija modernu Krup opremu tokom 1930-ih.
Iako je Zagreb nakon 1918 imao veliku prednost u odnosu na Beograd u industriji, sto nije bio slucaj 1914, posto je Zagreb bio madjarska provincija za eksplataciju sirovina, kao i cela Hrvatska, pa su pruge gradjenje madjarocentricno, kao i u BiH i Vojvodini.
Primera radi, prva pruga koja je spojila Split i Zagreb izgradjena je ond strane Karadjordjevica za vreme Kraljevine.
Zagreb niti je toliko razaran plus su austrisjke i madjarske banke masovno tamo gurale novac kao kontra Beogradu, jos su oni tada igrali na tu kartu kao revizionisti Versaja. Zagreb je uglavnom imao laku industriju  i dobro finansiranje iz, pre svega, austrije i madjarske sve do par bankarskih kriza 1920h, na celu sa Velikom depresijom.

I nemoj da mnogo balavis za Marijom Terezijom, Becom i Pestom, nije bilo onako kako se u Starom Sadu prica medju malogradjanima.

Током КундК су пруге у планинским словенским крајевима биле углавном уског колосека.
Поменута пруга нормалног колосека Бг-Ст је почета да се ради.
Све су им везе ишле на Трст, зато је и био толико битан и у следећем рату.
Кад су направљене пруге нормалног колосека ка Сплиту, Задру, Мостару/Плочама, Бару... онда је и опао значај Трста као једине везе ка унутрашњости.

Zuper wrote:

I nemoj da mnogo balavis za Marijom Terezijom, Becom i Pestom, nije bilo onako kako se u Starom Sadu prica medju malogradjanima.

racunam da ne ides ka pesti i becu nikad, i bolje da ostane tako, bice cistije. furaj na jug i na istok samo.

Xie to je mongolsko.
Oni su spalili Pestu do temelja.
Takav rasista a takve svari ne zna.
Neces se dobro provesti vlaski kinezu kada te provale u Pesti.

a jebi ga i ti, porediš peštu i beč, sazidane na ugnjetavanju i izrabljivanju stočnih naroda, slivaš bogatstvo vekovima u dva centra i posle im se diviš kako su bolji i kulturniji od stoke koju su pljačkali ceo svoj vek

što se tiče privrede u srbiji, dobro je da je bilo išta posle genocida koji je ta kulturna austrougarska počinila ovde

ja sam samo okacio mapu industrije kraljevine jugoslavije u skladu sa naslovom teme, a onaj tamjan dveras debilni je na to nicim izazvan rekao da ne balavim za marijom terezijom, tako da sam samo njemu i odgovorio u tom stilu.

Ja mislio ti neka mitteleuropa ali te krajisnici ipak istrenirali u skoli.
Pocinjes da mi se svidjas vlaski kinezu ali ipak ne previse zbog tvoga rasizma.

ima dosta razloga zbog kojih Srbija nije bila industrijalizovana, zanimljiva je tema. ima odlicna knjiga Mazi-Zanin Calic o tome

istorija jugoslavije u 20. veku?

okacicu cim uzmognem

ali ukratko, svega nam je falilo - nismo imali kapital, nismo imali ljude, nismo imali tehnicku inteligenciju niti smo je mogli privuci spolja, nismo imali neku posebnu sirovinsku osnovu i na kraju, mada je to najmanje bitno, nismo imali ni saobracajnu infrastrukturu

ima tih nekih bizarnih kontra primera, recimo rajačke pimnice i dolazak francuza tamo da nađu zamenu za bordoska vina u doba filoksere. vrlo brzo rešeni problemi, izgrađena pruga od sela do dunava, luka za pristanak brodova cisterni i tome slično. danas kad vidiš to za otprilike 2 sela koja su se bavila vinarstvom, rajac i rogljevo a neko to "industrijalizovao" dok si reko keks.

Jesmo li imali volju?

Quincy Endicott wrote:

okacicu cim uzmognem

super, hvala

beatakeshi wrote:Jesmo li imali volju?

mislim da to spada u nismo imali ljude

beatakeshi wrote:Jesmo li imali volju?

pa nisu ni likovi iz Dikensovih romana imali volju nego nisu imali izbora.

Quincy Endicott wrote:ima dosta razloga zbog kojih Srbija nije bila industrijalizovana, zanimljiva je tema. ima odlicna knjiga Mazi-Zanin Calic o tome

Nije bila industrijalizovana na vecem nivou nijenda samostalna zemlja sa Balkana, eventualno Rumunija na malo vecem nivou.
Osnovni razlog je sto se relativno dobro napredovalo od poljopriverede i stocarstva. Nije ni bilo ozbiljno plana razvoja industrije od strane Obrenovica, dugo vremena nije postojala centralna banka jer je samo bankarstvo odbacivano sve do 1870 kada se formira(Prva Srpska banka) i finansira pruga Zagreb-Rijeka, pa banka propada zbog spekulacija, sto nije bilo bas pohvalno za razvoj bankarstva u Srbiji...medjutim, u prvoj dekadi 20 veka se dosta dobro razvio finansijski sektor u Srbiji.
Srbija je skoro svaku godinu od 1876 do 1914 imala trgovinski suficit(sto je pojam za komunisticku Jugoslaviju i modernu Srbiju) cak i u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom, koja je Srbija dobila 1911, uspevala da izvuce izvoz poljoprivrede iako su Ugari zeleli to da sprece, tj. izvoz svinja.
Ali se industrija u Srbiji pocela pojavljivati jos sredinom 19 veka kada je knez Aleksandar Karadjordjevic u Kragujvecu otvorio livnicu. Onda imas u Smederevu stvaranje SARTID-a, prethodnice velike zelezare, pa Bor...u Beogradu je pocela da se formira industrija.
Tokom Prvog svetskog rata je sve unisteno od strane okupatora i ono zeleznice i pruga sto je stvoreno je popljackano i odneseno, rudnici unisteni, stocni fond pobijen i pokraden...

beatakeshi wrote:Jesmo li imali volju?

Nismo.
Srbija je svake godine sve vise izvozila u Austriju(kasnije i Ugarsku) sa krcenjem zemlje i od stocarstva. Toliko da nam je izvoz zitarica postao skoro podjednako vazan kao i stoke. Ta diversifikacija nas je delom spasila kod Carinskog rata.
Od toga se formirala burzoazija po Beogradu, pre svega. Bilo je tu svakojako kriminala jer je dolaskom Ustavobranitelja oslobodjena trgovina monopola Milosa Obrenovica i doslo je do buma stocarstva, poljoprovrede i trgovine ali bilo je izuzetno neregulisano trziste, masovno su pokradeni nepismeni seljaci, a skoro svi su bili nepismeni, hvala ti Milose Obrenovicu sto si blokirao otvaranje skola(prvu birokratsku i obrazovnu elitu Knezevine i Kraljevine Srbije su cinili Srbi Precani, bez njih ne bi bilo moderne Srbije jer Milos nije bas mnogo mario za obrazovanje). Ogroman novac se uzimao na razlici kupovine stoke u unutrasnjosti Srbije i prodajom u Austriji.
Srbija je u trezoru imala stalni suficit zbog trgovinskog suficita i kratkorocni krediti su odobravani zvanicno samo preko trezora. Dugorocnih pozajmica nije nije ni bilo jer zvanicno odobrenih banaka nije bilo sto je onemogucavalo razvoj industrije. Sve je to bio raj za pismene zelenase.
Tek su 1860 prve finansijske regulacije uvedene u Srbiji po ugledu na Francusku.
Tako da burzoazija u stvaranju nije videla potrebu da sada nesto posebno razvija industriju jer je lepo zivela i ovako. Iako su se prvi industrijski potencijali poceli stvarati pomenuo sam Smederevo(Sartid), Bor(rudnici), Kragujevac(livnica), mislim da je Paracin poceo sa staklom, oko Beograda je pocela razna industrija, uglavnom laka, da nice...stavise, do 1914, Beograd nije mnogo zaostajao u industrijskom razvoju za Zagrebom, ako je uospte zaostajao. Ogromna razlika je nastala nakon Prvog svetskog rata kao posledica istog tj. unistavanja Srbije.

.

Treba ipak reci da je Srbija 19 veka bila zemlja mogucnosti, dosta je licila za Srbe(i ne samo njih) iz neoslobodjenih teritorija kao SAD tokom tog vremena za Evropljane.
Vec sam rekao da su Srbi Precani za dobru platu dolazili u Srbiju kao birokrate i ucitelji, profesori.
Medjutim jos veci broj Srba iz neoslobodjenih turskih krajeva je dolazila da dobije zemlju u Srbiji, cista kolonizacija, koju su sprovodili Obrenovici i Karadjordjevic.
Tako od 1830 do 1870 broj stanovnika Srbije se udvostrucio od toga broja pola su bili imigranti uglavnom iz Hercegovine manje iz Bosne, Makedonija, Kosova.
U Srbiji je seljak bio slobodan i dobijao je besplatno zemlju dok je u turskim krajevima bio kmet.
Beograd pocetkom 19 veka skoro da nije imao Srba, kao mala kasaba na granici je imao skoro isti broj stanovnika kao Uzice u to doba.
Od toga stanovnistva, ako iskljucimo veliki turski vojni garnizon, stanovnici hriscani su, uglavnom, bili Grci i Cincari kao trgovci na granici, bilo je i Jevreja.
I kada je Milos posle Drugog ustanka oslobodio Beograd, nije bilo problema samo sa Turcima nego i sa Grcima koji su drzali monopol na trgovinu...
Sta mislite odakle je naseljen Beograd od pocetka 19 veka?-Tako je, znate, ali se bojite reci.

gubljenje teritorija 1699 - 1918

Yunanistan

Sovjetska kutija šibica iz WW2 vakta.








ГЛАВСПИЧПРОМ

А НаркомЛес не примећујеш...

Иначе, то су минерске шибице. Пази само колико хемије на том парчету дрвета, то не сме да се угаси па говна да пададу.

Narkomles sam vidio prije, naročito ovo narkom je često u sovjetskim skraćenicama ali glavspičprom vidim prvi put. Fizlik mi i dalje ostaje najbolja skraćenica ikad.

fikret selimbašić wrote:Narkomles sam vidio prije, naročito ovo narkom je često u sovjetskim skraćenicama ali glavspičprom vidim prvi put. Fizlik mi i dalje ostaje najbolja skraćenica ikad.

Мене се посебно био дојмио заготскот ("там заготављивајут скот", тј месната индустрија).