Rekao bih 1920-te.
Beograd i Srbija su strasno stradali u Prvom svetskom ratu, masovno je Srbija pokredena i unistena kao zemlja.
Mislim da je stocni fond 1919 bio 70% manji od onoga iz 1914.
Pruge su raznesene i odnesene. Toliko da Beograd nije imao zeleznicki transport prvih par godina nakona 1918. Rudnici lignita su napunjeni vodom tako da i ono malo fabrika 1919 nije moglo da radi. To je jedan od vecih razloga uspeha komunista u Beogradu na prvim izborima, mada su u ostatku Srbije bila slabiji.
Vec tokom 1930ih danasnja Srbija i BiH dobijaju tesku industriju zbog cega Zagreb pocinje da skici. Zenica dobija modernu Krup opremu tokom 1930-ih.
Iako je Zagreb nakon 1918 imao veliku prednost u odnosu na Beograd u industriji, sto nije bio slucaj 1914, posto je Zagreb bio madjarska provincija za eksplataciju sirovina, kao i cela Hrvatska, pa su pruge gradjenje madjarocentricno, kao i u BiH i Vojvodini.
Primera radi, prva pruga koja je spojila Split i Zagreb izgradjena je ond strane Karadjordjevica za vreme Kraljevine.
Zagreb niti je toliko razaran plus su austrisjke i madjarske banke masovno tamo gurale novac kao kontra Beogradu, jos su oni tada igrali na tu kartu kao revizionisti Versaja. Zagreb je uglavnom imao laku industriju i dobro finansiranje iz, pre svega, austrije i madjarske sve do par bankarskih kriza 1920h, na celu sa Velikom depresijom.
I nemoj da mnogo balavis za Marijom Terezijom, Becom i Pestom, nije bilo onako kako se u Starom Sadu prica medju malogradjanima.