Gargantua wrote:Mislim da ta torta ima još kora.
Kome da se, kao političar, obratiš kad tražiš lustraciju premijerke koju legitimizuje - za temu relevantna - B. Srbljanović? Liberalima, građani(sti)ma, mladima...? Jer, hteo neko ili ne, participacija u vlasti ljudi koji su, hajde, grubo rečeno iz tog kružoka, šalje signal da je (skoro) sve ok i da lustracija nije tema. Pa ni Bajatovićeva.
Jer prethodno pitanje je ko sve kreira narativ i uslove politike.
edit: knjiga je spala na baš sitna slova, to je tačno. a sa druge strane ostaju ipak i lični doživljaji i shvatanja kao putokaz.
Ma lični doživljaj u većini slučajeva je da se osećaš kao govno, tu čak nemam nikakve sumnje kad je reč o većini. Samo ostaje posle pitanje da li ćeš se osećati kao govno, samo iz malo drugačijih razloga, a iza sebe nećeš ostaviti ništa, ili ćeš se osećati kao govno i imati nekakav opus iza sebe. Ne zaboravimo da mi danas slavimo neke ljude koji su sve svoje stvorili za vreme komunizma. apsolutno kolaborirajući sa vlašću, koja je realno bila negde između autoritarne i totalitarne. Mi možemo da kažemo - ok, ali ta vlast nije bila zasnovana ideološki na ovome ili onome, ali to je onda sasvim druga vrsta razgovora, tu više ne pričamo o tehnologiji vladanja.