Mediji u Srbiji

Mr.Pink wrote:ma nema nikakve razlike. na visim nivoima ima, pravimo se gospoda i to, ali sto kaze ostap, u potpalublju radi sodomija i bič. mislim da su zapravo tu stranci gori, jer te izokola, finim jezikom i manirima jebu u mozak, dok ovi domaćini ne moraju da se prave.

zovite to "kulturom".

Mr.Pink wrote:aha. veže ti jedno 5 smena ludačkih, broji ti koliko si minuta bio u wc, salju ti na gajbu ekipu kad uzmes bolovanje da te proveravaju jer to tako treba zbog posla.

Fora je u tome, i to mi je najviše smetalo, što se da bi, kao, postigli taj cilj, a ovo naročito važi za one koji rade u okviru HR odeljenja u firmama rukovode još masom stvari osim znanja i/li iskustva kandidata, uzimajući u obzir karakteristike i/li crte ličnosti koje se onda stavljaju u kalupe koji sami po sebi nikakve veze sa poslovanjem nemaju. Video sam u tim HR knjigama masu podela "tipa ličnosti" npr. na "orlove" i "ovce". Kad sam te svoje drugare naglas optužio da kreiraju fašizam u ekonomiji, a time i u razgovoru izbila je neviđena svađa, ali šta drugo čovek da kaže? Po meni su takvi načini razmišljanja napad na liberalnu ekonomiju samo sa desna, nimalo benignije od napada sa leva. U konkretnim slučajevima vrši se otvorena (ne prikrivena, kao na Zapadu) diskriminacija starijih ljudi, i to ne onih sa 50 i kusur, nego sa 40 i kusur, bez obzira na obrazovanje i radno iskustvo zato što se smatraju psihološki nepodobnim za "uklapanje u poslovnu filozofiju" kompanija pošto su svoj radni vek započeli pre kraha komunizma. Ja pričam kao laik, ali negde početkom iduće godine okačiću tu PhD disertaciju ovde (rađenu od strane psihologa) sa sve intervjuima vršenim po većim srpskim firmama i agencijama, ali pošto mi je dobra prijateljica i pošto sam imao uvid u materijal u nastajanju mogu da kažem samo da sam bio frapiran, iako znam da u Srbiji mogu sve da očekujem.

beatakeshi wrote:Meni je to Vukašinovo malo šupljikavo: firmama koje imaju 4 milijarde (evra) prihoda Vučić uskrati oglase i oni reteriraju. (Uz svo poštovanje prema Vukašinu O.)

Utvara wrote:Dalje od takve Telenor kulture, drugovi.

Tortura počinje na samom startu, 9 krugova selekcije kandidata, 3 HR kruga, 2 tehnička kruga, pro forme konkursi gde treba da prođeš kroz razne gluposti da bi na kraju zaposlili nekog svog na koga su imali pik i gledali da ga dovedu pre hiljadu godina i sl.
Onda ih cede do poslednjeg atoma snage, znanja, spospobnosti, jer ne daj bože da se zaposli još 1 čovek. To je što se tiče inženjerskih pozicija.

Što se tiče nesrećnih ljudi koji rade u poslovnicama i kol centrima, našli ste pravu reč: potpalublje, drugi svet. Ljudi koji rade za legalni minimalac od 25.000, rotiraju se kao na traci, ljudi bukvalno beže.

Gargantua wrote:  
KKR i recept za smirivanje medija: Pokušaj da se taktika sa Blicom primeni na TV N1?

PIŠE: Vukašin Obradović | 12. feb 2018.
IZVOR: Cenzolovka

Kakve veze sa programom TV N1 može da ima tajnoviti sastanak visokog zvaničnika kompanije KKR sa premijerkom Anom Brnabić i Suzanom Vasiljević, savetnicom predsednika Aleksandra Vučića?

Ovih dana u Srbiji je boravio jedan visoki zvaničnik – a nije Dejvid CIA Petreus – multinacionalne kompanije Kohlberg Kravis Roberts & Co, kod nas i u svetu poznatije kao KKR. Preciznije, dotični radi u KKR Global Institute (KGI), ali to i nije od neke presudne važnosti za nas u Srbiji gde se KKR uglavnom poistovećuje sa kablovskim operaterom SBB, ali još i više sa Televizijom N1.

Nekako u drugom planu je činjenica da je reč o investicionom fondu čiji se obrt meri milijardama dolara i koji planira, očigledno, mnogo ozbiljnije poslovne investicije od kupovine kablovskog operatera i finansiranja jedne ugledne televizijske kuće, jedine u ovom trenutku koja, bar što se tiče elektronskih medija, ima jasan kritički stav prema aktuelnoj vlasti.

Vest je, zapravo, da se službenik KGI, daleko od očiju javnosti sastao sa Anom Brnabić, predsednicom Vlade, i Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije Aleksandra Vučića, a potom i sa Kajlom Skotom, američkim ambasadorom u Beogradu

O čemu se razgovaralo, ostaje da se nagađa, kao i o spekulacijama da se vode ozbiljni pregovori između KKR i Adria media grupe Aleksandra Rodića ili da je ova američka kompanija pokušala da preko bugarskog investicionog fondu River Stiks kapital preuzme 85% udela u Telenor banci.

Uprkos izjavi Ingeborg Ofsthus, generalne direktorke Telenora u Srbiji i predsednice Upravnog odbora Telenor banke, da je „strateško partnerstvo sa fondom River Stiks kapital važan korak u razvijanju poslovanja Telenor banke“, NBS nije odobrila akviziciju jer, navodno, potencijalni investitor ne ispunjava potrebne uslove koje propisuju naši pozitivno-pravni propisi.

Nije saopšteno o kakvoj se tačno povredi propisa ili neispunjenosti uslova radi, ali je prvi čovek River Stiks kapitala Elvin Guri, bugarski biznismen albanskog porekla, odbacio tvrdnje o povezanosti Bugara i KKR.

Kako je to izgledalo u Blicu

No, da se vratimo tajnovitim razgovorima u Beogradu. O čemu su hipotetički mogle da razgovaraju premijerka i Vasiljevićeva sa predstavnikom KGI (KKR)?

Za odgovor bismo morali da se vratimo u ne tako daleku prošlost.

Nakon preuzimanja vlasti SNS od demokrata, prisetićete se, prvi čovek Blica je još uvek bio Veselin Simonović, a uređivačka politika bila je najbliža onoj koju sada forsira Jugoslav Ćosić na TV N1. Dakle, bespoštedna kritika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

To je potrajalo nekoliko meseci, a uporedo su se odvijale dve sinhronizovane akcije: direktna Vučićeva kritika Blica, tabloidna haranga protiv Simonovića, plus TV Pink (takozvani gold paket), sa jedne, i poslovni pritisak oglašivača, sa druge strane.

Vlasnici Ringier Axel Springer su najpre javno podržali Veselina, zatim neko vreme ćutali, a potom, kad su uvideli da je vrag odneo šalu, odnosno da Blic počinje da pravi gubitke, seli u avion i doputovali u Beograd.

S kim su razgovarali, sada i nije važno, ali deal je postignut. U Blic stiže Svetomir Marjanović, sada savetnik potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, preuzima praktično kormilo uz tri pravila:

a) nema direktnih napada na Vučića, ostali su „slobodne mete“,

b) ne dovodi se u pitanje politika prema Kosovu,

c) podrška evropskom putu Srbije, šta god to značilo.

Memorandum o razumevanju je obuhvatao i da Veselin Simović, uz adekvatnu apanažu, dobije u redakciji zvanje „počasnog konzula Nikaragve“.

Zauzvrat, Blicu se vraćaju oglašivači, čitaj pare, pre svega preko (para)državnih firmi i same države.

I tako je Blic postao, kako cinici kažu – Bljuc, ali su i u centrali i Jelena Drakulić, koja postaje ključna figura investicije Ringier Axel Sringera u Beogradu, bili više nego zadovoljni.

Luksemburška iskušenja Jugoslava Ćosića

Ova digresija je važna zbog toga što se, sva je prilika, u ovom trenutku događa nešto slično i sa TV N1. Zapravo, scenario za ovakav ili bar sličan rasplet bio je već pripremljen prošlog leta.

Predigra, mislim na „gold paket“, bila je već u punom zamahu, tako da je na sastanak Borda, održanog u Luksemburgu, Jugoslav Ćosić otišao kao prvi čovek N1, ali bilo je sasvim neizvesno da li će se s tim zvanjem i vratiti u Beograd.



Već mu je bila pripremljena i zamena, osoba poznata u novinarskim krugovima kao specijalista za eutanaziju previše radikalnih TV postaja.

Šta se dešavalo u Luksemburgu znaju samo učesnici, ali zdravorazumskim zaključivanjem moglo bi se doći do stava da je još bilo rano za ovakav ustupak Aleksandru Vučiću.

Šta to praktično znači?

Međunarodne izdavačke korporacije, počevši od WAC-a, RAS-a do KKR-a, imaju samo jedan parametar uspešnosti uređivačke politike – dobit.

Ako to znači dogovor sa državom ili vlašću, onda će biti postignut i takav deal, bez ikakve griže savesti.

KKR je vrlo ozbiljan i bogat investicioni fond koji je već izdvojio određena sredstva za plasman u Srbiju. Licitira se raznim milionima i bilionima, ali to je za nas medijske poslenike i konzumente manje važno.

Ono što nas, međutim, i te kako interesuje jeste da li ćemo uskoro gledati drugačiju, umiveniju N1?

Plašim se da na odgovor nećemo dugo čekati.

Utvara wrote:
@ontheotherhand, može pls na pm nešto od toga?

Novinare u Srbiji najviše pritiskaju političari iz vlasti
 13.02.2018.   Marija Vučić


Više od 70 odsto novinara smatra da slobode medija u Srbiji gotovo da nema ili je nema uopšte, a tokom poslednjih pet godina se situacija značajno pogoršala - smanjuju se plate, a povećavaju politički i ekonomski pritisci na medije, pokazuju rezultati istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije.

Pritisci, prema anketiranim novinarima, dolaze pre svega od predstavnika vlasti, a takvo iskustvo je u proteklih godinu dana imalo više od dve trećine njih.

U najvećem broju slučajeva se radi o odbijanju funkcionera ili institucija da novinarima daju informacije ili izjave, a često izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem, diskriminišu medij ili ga javno diskredituju.

Česte su intervencije i od strane političkih partija (sa njima se proteklih godinu dana susrelo više od polovine anketiranih), i to uglavnom vladajućih.

Kako je rekao jedan od novinara sa kojima su rađeni dubinski intervjui, a čiji je identitet zaštićen, “opozicija je srećna kada dođete da ispratite neki njihov događaj”, dok njegov kolega iz nacionalne televizije primećuje da “urednici kreću da zelene kada neko kaže da bi trebalo u emisiju da pozovemo nekog iz opozicije”.

„Onda kažu: Da, da, sigurno da bi trebalo, ali sačekaćemo”, dodaje on.

Na novinarski rad utiču, u nešto manjoj meri, i oglašivači, koji otkazuju reklame ukoliko nisu zadovoljni načinom na koji se izveštava, izbegavaju da medijima plate za reklamiranje ili zahtevaju prikriveno oglašavanje.

Pritisci, kako svedoče, idu preko menadžmenta ili uredništva medija, a njihov krajnji cilj je zaštita nečijih ekonomskih ili političkih interesa, nauštrb interesa javnosti.

„Mi u redakciji čujemo samo: zvao je ovaj. Mi nikada ne znamo ko je taj ovaj. Znamo samo da su zvali... Urednici glavne informativne emisije uvek imaju telefon kod sebe kad je frka. Vidi se ta bojazan kod urednika da će neko nazvati, vrlo bitan, ako sve ne bude urađeno kako treba”, rekao je novinar javnog servisa.

Postoje, prema rečima jednog intervjuisanog, “različiti oficiri za vezu iz raznih ministarstava koji zovu”.

„Suzana Vučićeva zove za ono što je važnije... Niko ne može iz vladajuće garniture da dođe kao gost bez odobrenja neke Vladanke. Ko je to - nemam pojma, ali sve ide preko nje. Zovu razni”, citiraju se u istraživanju reči jednog novinara RTS-a.

Upravo su takvi pritisci iznutra problem zbog kog mnogi ispitani novinari osećaju da nisu na istoj strani sa urednicima, odnosno da sa njima vode „rovovski rat”.

„U jednom momentu, nažalost, urednika više ne shvatam kao kolegu i prijatelja, nego kao neprijatelja sa kojim se borim da izguram prilog... To su takvi odnosi gde urednik manipuliše vama, vi njim, pa ko pobedi”, kaže jedan od desetoro intervjuisanih.


Skoro polovina ispitanih u onlajn anketi je rekla da im se tokom poslednjih godinu dana desilo da im urednik odbije predlog za neku temu, a oko 40% njih je doživelo da im se nameće tema za koju nema profesionalnog opravdanja. U trećini slučajeva urednik je odbio da objavi gotov tekst ili prilog, ili je menjao vrednosni ton teksta, tako da određena tema ili subjekat budu predstavljeni pozitivno odnosno negativno.

„Proces je takav da predaš tekst i posle toga nemaš više uvid kako je on urednički obrađen. Moguće je da se objavi pod tvojim imenom nešto što ne želiš. Moraš na dnevnom nivou da se boriš za svaku svoju reč. Dešavalo mi se više puta da mi promene naslov. Tekst bude korektan, ali ceo naslovni blok, nadnaslov, naslov i podnaslov budu drugačiji od teksta. Ili će ti promeniti neki kontekst, oslabiti kritiku, u lidu će dodati jednu rečenicu i već je tekst drugačiji”, rekao je jedan novinar dnevnog lista.

Svoje ekonomske ili političke interese kroz novinarske tekstove „guraju” i direktori i vlasnici medija. Više od trećine novinara je iskusilo tokom prethodnih 12 meseci da neko iz menadžmenta zahteva da se nekim oglašivačima ili političkim subjektima da poseban tretman.

„Svaki gazda nekog medija u Srbiji je pravi, istinski glavni urednik tog medija... Pitajte glavne urednike novina da li su to stvarno njihove naslovne strane. Pa to iz njihovih glava ne izlazi... Uređivačka politika je takva da se gazda njome bori da zaradi. Njega to zanims”, ističe novinar jednog dnevnog lista.

Većina intervjuisanih novinara vidi uredništvo kao centralnu tačku procesa kontrole medijskih sadržaja, jer se nalaze “između čekića i nakovnja”. Kako se konstatuje u istraživanju, novinari se vremenom pasiviziraju u suprotstavljanju uredništvu i „najčešće za sebe nalaze izlaz tako što se bave temama u kojima je pritisak manji”.

A situacija je, kažu ispitani, sve gora. Više od 70 odsto njih smatra da slobode medija u Srbiji nema ili gotovo da je nema, a značajno su pogoršani i uslovi rada - 45 odsto njih kaže da je iznos plate smanjen u odnosu na period od pre pet godina, a preko trećine njih oseća da im je bezbednost više ugrožena, da je redakcijama sve teže da se odupiru spoljnim pritiscima i da je sve više autocenzure.

Sužena su i radna prava i nivo profesionalizma, ali i obim i raznovrsnost informativne produkcije.

„Informativni program je ranije bio politika, politika, politika, sport i vreme, a sada je Vučić, Vučić, Vučić, sport i vreme”, kaže jedan novinar.

Celo istraživanje „Kontrola i sloboda medija: Svedočenja novinara" možete pročitati ovde.


https://www.raskrikavanje.rs/mobile/page.php?id=86

Premijerka Ana Brnabić nazvala je eklatantnim primerom "kreiranja stvarnosti" tekst objavljen na portalu "Cenzolovka" 12. februara u kome se tvrdi da se predstavnik multinacionalne kompanije KKR tajno sastao sa njom, ocenivši da je članak pun neistina i da je predstavlja kao osobu koja vodi tajne razgovore "daleko od očiju javnosti".

"Ovaj tekst je eklatantan primer 'kreiranja stvarnosti' u kojoj je priča važnija od istine. Tekst je pun neistina i mene predstavlja kao osobu koja vodi tajne razgovore, 'daleko od očiju javnosti', na tajnim mestima gde pokušava da 'smiri medij' koji gaji kritički odnos prema Vladi i mom radu", navela je Brnabić u saopštenju.  

Sastanak je održan u sredu, 7. februara u 13 časova i to u sali za sastanke u zgradi Vlade Srbije u Beogradu u Nemanjinoj 11, sali u kojoj predsednica Vlade redovno održava službene sastanke, a svi učesnici su, prema protokolu koji nalaže ulazak u svaku zgradu vlade bilo gde na svetu, morali da se prijave na prijavnici i ostave svoje podatke, navodi se u saopštenju.  

Molbu za sastanak uputio je investitor, KKR grupe, preko kancelarije premijerke, a sastanak je prihvaćen zvanično i kao takav bio je upisan u premijerkin dnevni kalendar aktivnosti kome značajan broj ljudi ima pristup.  

U saopštenju se podseća da je KKR značajan investitor koji zapošljava oko 2.000 ljudi u Srbiji i da je tema sastanka bila investicija kompanije i zainteresovanost da proširi svoje poslovanje u Srbiji. Kompaniju KKR su prestavljale četiri osobe.  

"Ovo je, dakle, bio jedan od uobičajenih sastanaka predsednice Vlade sa investitorima koji posluju u Srbiji ili razmatraju poslovanje u Srbiji. Zvanično tražen, zvanično prihvaćen, održan u prostorijama Vlade Republike Srbije, tokom radnog vremena, u prisustvu mojih najbližih saradnika", rekla je Brnabić.  

Ona je dodala da je "veoma razočaravajuće" to što je tekst napisan i objavljen na sajtu Cenzolovke, a da njen kabinet nije ni kontaktiran da bi se dobile informacije ili proverile činjenice o sastanku.  

"Jedno od osnovnih načela novinarske profesije je da se kontaktira druga strana i pita za stav. To je novinarski standard koji važi svuda u svetu i načelo na koje se i danas pozivaju novinarska udruženja kada govore o etici i odgovornom izveštavanju. Da bi se odgovorno izveštavalo, neophodan je profesionalizam, neutralnost i dobra namera da se služi istini. U ovom slučaju, ništa od toga nije postojalo", napisala je Brnabić.  

Ona je postavila pitanje šta se desilo sa profesionalnim izveštavanjem koje sve podređuje istini i zaštiti interesa građana i da li je moguće da je profesionalizam uglednog portala i samog autora ovog teksta toliko fleksibilan, da su u stanju da objave tekst pun neistina i ne pokušavši da istinu utvrde.