Mediji u Srbiji

U pitanju je firma Privredni savetnik informacione tehnologije, a navodi se da je on dobio otkaz u četvrtak, nakon čega je došao u bivšu firmu i počeo da puca.

Šta mi nudimo:


Dinamičan posao
Prijateljsko okruženje
Timski rad
Rad na savremenim tehnologijama (ORM, WPF, MVVM, XAML)

Dobre vesti treba podeliti sa prijateljima. Od sutra pocinje sa radom @bbcnasrpskom . RT i zaprat danas, a sutra citanje.

— Dušan Mašić (@dusanmasic) 25. март 2018.

Gargantua wrote:  
KKR i recept za smirivanje medija: Pokušaj da se taktika sa Blicom primeni na TV N1?

PIŠE: Vukašin Obradović | 12. feb 2018.
IZVOR: Cenzolovka

Kakve veze sa programom TV N1 može da ima tajnoviti sastanak visokog zvaničnika kompanije KKR sa premijerkom Anom Brnabić i Suzanom Vasiljević, savetnicom predsednika Aleksandra Vučića?

Ovih dana u Srbiji je boravio jedan visoki zvaničnik – a nije Dejvid CIA Petreus – multinacionalne kompanije Kohlberg Kravis Roberts & Co, kod nas i u svetu poznatije kao KKR. Preciznije, dotični radi u KKR Global Institute (KGI), ali to i nije od neke presudne važnosti za nas u Srbiji gde se KKR uglavnom poistovećuje sa kablovskim operaterom SBB, ali još i više sa Televizijom N1.

Nekako u drugom planu je činjenica da je reč o investicionom fondu čiji se obrt meri milijardama dolara i koji planira, očigledno, mnogo ozbiljnije poslovne investicije od kupovine kablovskog operatera i finansiranja jedne ugledne televizijske kuće, jedine u ovom trenutku koja, bar što se tiče elektronskih medija, ima jasan kritički stav prema aktuelnoj vlasti.

Vest je, zapravo, da se službenik KGI, daleko od očiju javnosti sastao sa Anom Brnabić, predsednicom Vlade, i Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije Aleksandra Vučića, a potom i sa Kajlom Skotom, američkim ambasadorom u Beogradu

O čemu se razgovaralo, ostaje da se nagađa, kao i o spekulacijama da se vode ozbiljni pregovori između KKR i Adria media grupe Aleksandra Rodića ili da je ova američka kompanija pokušala da preko bugarskog investicionog fondu River Stiks kapital preuzme 85% udela u Telenor banci.

Uprkos izjavi Ingeborg Ofsthus, generalne direktorke Telenora u Srbiji i predsednice Upravnog odbora Telenor banke, da je „strateško partnerstvo sa fondom River Stiks kapital važan korak u razvijanju poslovanja Telenor banke“, NBS nije odobrila akviziciju jer, navodno, potencijalni investitor ne ispunjava potrebne uslove koje propisuju naši pozitivno-pravni propisi.

Nije saopšteno o kakvoj se tačno povredi propisa ili neispunjenosti uslova radi, ali je prvi čovek River Stiks kapitala Elvin Guri, bugarski biznismen albanskog porekla, odbacio tvrdnje o povezanosti Bugara i KKR.

Kako je to izgledalo u Blicu

No, da se vratimo tajnovitim razgovorima u Beogradu. O čemu su hipotetički mogle da razgovaraju premijerka i Vasiljevićeva sa predstavnikom KGI (KKR)?

Za odgovor bismo morali da se vratimo u ne tako daleku prošlost.

Nakon preuzimanja vlasti SNS od demokrata, prisetićete se, prvi čovek Blica je još uvek bio Veselin Simonović, a uređivačka politika bila je najbliža onoj koju sada forsira Jugoslav Ćosić na TV N1. Dakle, bespoštedna kritika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

To je potrajalo nekoliko meseci, a uporedo su se odvijale dve sinhronizovane akcije: direktna Vučićeva kritika Blica, tabloidna haranga protiv Simonovića, plus TV Pink (takozvani gold paket), sa jedne, i poslovni pritisak oglašivača, sa druge strane.

Vlasnici Ringier Axel Springer su najpre javno podržali Veselina, zatim neko vreme ćutali, a potom, kad su uvideli da je vrag odneo šalu, odnosno da Blic počinje da pravi gubitke, seli u avion i doputovali u Beograd.

S kim su razgovarali, sada i nije važno, ali deal je postignut. U Blic stiže Svetomir Marjanović, sada savetnik potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, preuzima praktično kormilo uz tri pravila:

a) nema direktnih napada na Vučića, ostali su „slobodne mete“,

b) ne dovodi se u pitanje politika prema Kosovu,

c) podrška evropskom putu Srbije, šta god to značilo.

Memorandum o razumevanju je obuhvatao i da Veselin Simović, uz adekvatnu apanažu, dobije u redakciji zvanje „počasnog konzula Nikaragve“.

Zauzvrat, Blicu se vraćaju oglašivači, čitaj pare, pre svega preko (para)državnih firmi i same države.

I tako je Blic postao, kako cinici kažu – Bljuc, ali su i u centrali i Jelena Drakulić, koja postaje ključna figura investicije Ringier Axel Sringera u Beogradu, bili više nego zadovoljni.

Luksemburška iskušenja Jugoslava Ćosića

Ova digresija je važna zbog toga što se, sva je prilika, u ovom trenutku događa nešto slično i sa TV N1. Zapravo, scenario za ovakav ili bar sličan rasplet bio je već pripremljen prošlog leta.

Predigra, mislim na „gold paket“, bila je već u punom zamahu, tako da je na sastanak Borda, održanog u Luksemburgu, Jugoslav Ćosić otišao kao prvi čovek N1, ali bilo je sasvim neizvesno da li će se s tim zvanjem i vratiti u Beograd.



Već mu je bila pripremljena i zamena, osoba poznata u novinarskim krugovima kao specijalista za eutanaziju previše radikalnih TV postaja.

Šta se dešavalo u Luksemburgu znaju samo učesnici, ali zdravorazumskim zaključivanjem moglo bi se doći do stava da je još bilo rano za ovakav ustupak Aleksandru Vučiću.

Šta to praktično znači?

Međunarodne izdavačke korporacije, počevši od WAC-a, RAS-a do KKR-a, imaju samo jedan parametar uspešnosti uređivačke politike – dobit.

Ako to znači dogovor sa državom ili vlašću, onda će biti postignut i takav deal, bez ikakve griže savesti.

KKR je vrlo ozbiljan i bogat investicioni fond koji je već izdvojio određena sredstva za plasman u Srbiju. Licitira se raznim milionima i bilionima, ali to je za nas medijske poslenike i konzumente manje važno.

Ono što nas, međutim, i te kako interesuje jeste da li ćemo uskoro gledati drugačiju, umiveniju N1?

Plašim se da na odgovor nećemo dugo čekati.

- Nije ti baš nešto ovaj poslednji tekst.
- @!*#@&!# pic.twitter.com/ue0K2Mnmy0

— Radomir Martin (@radomir_martin) 18. април 2018.

22:20 sa licnog
22:32 sa zvanicnog ( 12 min mislila sta da napise)

Vasilij wrote:imam davnašnju teoriju da su ljudi najzreliji i u najvećoj meri odrasli - na kraju adolescencije, kada se trude da emuliraju ideal zrele, odrasle osobe, i kada još uvek imaju volje za učenjem o svetu oko sebe.
nakon toga stvari idu postepeno nizbrdo sve do zrelog doba (40+) kada se ljudi, slomljeni životnim iskustvom i sopstvenom lenjošću koja im ne dozvoljava da se povremeno pogledaju u ogledalu, vrate na komunikacionu dinamiku iz osnovne škole i ostanu takvi do kraja života.

Sud naložio NIN-u da vrati bivšu urednicu u tom listu na radno mesto, u skladu sa njenim kvalifikacijama
Antonela Riha: Postojali politički razlozi za otkaz

Pre tri godine prvi put u 80 godina, NIN je ostao bez urednika političke rubrike, rubrike koja otvara novine, kao najvažnija u političkom nedeljniku, ističe novinarka Antonela Riha, koja je prošle nedelje dobila prvostepenu presudu protiv Nedeljnih informativnih novina u njenu korist.

Piše: U. Miletić 23. aprila 2018. 15.00

NIN je tužila pre tri godine, kada je dobila otkaz sa mesta urednice političke rubrike, uz obrazloženje da je odlukom poslodavca utvrđeno da je prestala potreba za tim radnim mestom.

– Do otkaza je došlo iznenada. U jednom danu pozvali su me direktorka magazina Jelena Milošević i glavni i odgovorni urednik Milan Ćulibrk, i otpustili, potpuno neočekivano, kaže Riha u intervju za Danas. NJoj tom prilikom nije dato posebno obrazloženje tog postupka, osim što joj je urednik Ćulibrk rekao da je ocenjivao rad novinara i da je ona dobila najnižu ocenu. Pošto je shvatila da je kako kaže odluka nepravedna i nerazumna, Riha se obratila YUCOM-u i uz njihovu pomoć podigla tužbu protiv NIN-a.

– Bilo mi je neverovatno što se na treću godišnjicu od otkaza, neobično „poklopilo“ da saznam da sam dobila presudu, gde jasno piše da je odluka nezakonita, uz obrazloženje gde je sve prekršen zakon. Bitno mi je da sam dokazala nepravdu, pa tako ovu presudu doživljavam kao svoju malu pobedu. Naravno, oni imaju pravo da se žale, ali ja očekujem da pravosnažna presuda bude takođe u moju korist, jer na osnovu obrazloženja, potpuno jasno se vidi kako je kršen zakon, naglašava novinarka.

U presudi stoji da sud nalaže da se poništi rešenje o otkazu i da se NIN obavezuje da je vrati na radno mesto u skladu sa njenim kvalifikacijama. Novinarka kaže da se NIN branio time što im je u odluci saopšteno da mora nekoga da otpusti zbog reorganizacije iz ekonomskih razloga, međutim Riha kaže da ekonomski razlozi „ne stoje“ jer su posle par meseci od njenog otkaza zapošljavani drugi.

– U presudi se konstatuje da su svi članovi redakcije, novinari, svedočili u moju korist, bez ikakve instrukcije. Istakli su da niko nije znao da će to da se desi, kaže novinarka i naglašava da kada nekome na funkciji urednika dajete otkaz, taj neko mora da napravi strašnu grešku, mora da povredi radnu disciplinu.

– To se u mom slučaju, za dve i po godine dok sam radila u NIN-u, nikada nije desilo. Bukvalno je osporeno sve što piše u ovom rešenju o otkazu. Kada ste nezadovoljni urednikom, vi ga smenite, to je očekivano, nas dvoje imamo potpuno različite poglede na novinarstvo. Ali kada dajete otkaz uredniku političke rubrike, onda tu mora da postoje politički razlozi. Naime, jedna od tadašnjih primedbi glavnog i odgovornog urednika NIN-a bila je, kako kaže Riha, da u rubrici ima previše Vučića, koji je tada bio premijer.

– Logično je da ćete vi kao novinar da se bavite potezima i odlukama Vlade, jer oni su ti koji nose odgovornost i donose odluke. NIN je uvek bio kritičan i sada je kritičan. Novinari mogu i da pohvale naravno, kada vlast uradi nešto dobro, ali normalno je da nama fokus bude usmeren ka problemima, i mi smo tada pisali o tim problemima. Ta redakcija i moje kolege su ljudi od integriteta i odlični novinari, a ako je namera bila da se od njih napravi nešto drugo, ta namera je, što se pokazalo i u ovom vremenu, bila potpuno pogrešna jer su NIN kvalitetne i dobre novine, kaže Riha.

Druga odluka tužilaštva: Novinari nisu maltretirani na inauguraciji
april 28, 2018
Piše: Milica Vojinović

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je juče krivičnu prijavu novinarke „Danasa“ protiv muškaraca koji su je nasilno izbacili sa inauguracije predsednika Aleksandra Vučića prošle godine. Ovo je drugi put da Prvo osnovno tužilaštvo donese ovakvu odluku – Više tužilaštvo u Beogradu je nakon prve odluke naložilo da se slučaj ponovo pokrene.

Odluku da se odbaci krivična prijava novinarke „Danasa“ Lidije Vlatner donela je tužiteljka Aleksandra Đenadić. U saopštenju Prvog osnovnog tužilaštva navodi se da nema dokaza da su trojica muškaraca počinili krivično delo ugrožavanje sigurnosti, niti „bilo koje drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.

„Naime, iz svih izvedenih dokaza ne proizilazi osnov sumnje da je bilo ko od osumnjičenih na bilo koji način ugrozio sigurnost oštećene pretnjama da će napasti na njen život ili telo“, navode iz tužilaštva.

Podsetimo, javnosti su ubrzo nakon inauguracije predsednika bile dostupne fotografije na kojima se vidi kako mišićavi muškarci nasilno izvode ljude sa skupa, među kojima i novinarku „Danasa“, kao i da je jedan od nasilnika zgrabio za vrat mladog foto-reportera.

„Nekoliko sekundi sam se sa njim rvala i onda je drugi muškarac koji je savladavao demonstranta prišao i razdvojio nas, uhvatio me i gurao sa tog mesta. Drugi čovek je vukao demonstranta, i odvukli su nas do Pionirskog parka. Iza nas je bio policajac u civilu koji je sve to video“, opisala je za „Danas“ novinarka Vlatner ovaj događaj ubrzo nakon inauguracije.

Nedugo nakon događaja na inauguraciji vladajuća Srpska napredna stranka izdala je saopštenje u kome je navela da su muškarci na fotografijama bili redari stranke koji su pokušavali da spreče provakacije i nemire.

Slučaj je ipak došao do tužilaštva pošto su novinari podneli krivične prijave protiv nasilnika.

Nakon pet meseci vođenja postupka, tužilaštvo je u novembru prošle godine, međutim, odbacilo krivične prijave. Saopštenje tužilaštva nije se mnogo razlikovalo od saopštenja SNS-a – u njemu je pisalo da je tužilaštvo procenilo da su „isprovocirani ljudi“ novinare „izveli iz mase“ da bi sprečili nasilje i tuču.

Slučaj se, međutim, krajem decembra prošle godine ponovo našao na dnevnom redu Prvog osnovnog tužilaštva. Nakon žalbe novinarke Valtner Više tužilaštvo poništilo je prethodnu odluku i naložilo da se postupak ponovo pokrene po krivičnoj prijavi novinarke „Danasa“.

Više od četiri meseca trajao je ponovljeni postupak koji je vodila tužiteljka Đenadić. Tužilaštvo je saslušalo novinarku Valtner i trojicu muškaraca protiv kojih je ona podnela krivičnu prijavu da bi ovu prijavu ponovo odbacilo.

KRIK je ranije otkrio i da je među nasilnicima na inauguraciji bio Borko Aranitović, deo ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Krivična prijava protiv osobe sa inicijalima Aranitovića odbačena je još prvom odlukom tužilaštva.

https://www.krik.rs/druga-odluka-tuzilastva-novinari-nisu-maltretirani-na-inauguraciji/