Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

Значи у старту планирају да га пласирају на кинеско тржиште. 

Иначе, Кина дозвољава емитовање само одређеног броја америчких филмова код њих. Срећници који добију то право тамо зараде значајан део своје зараде. Многи филмови не могу да буду профитабилно без Кине. И тако ћемо сад све чешће да гледамо америчку аутоцензуру на делу, јер нико није луд да одрекне пуно пара.

Tako je uvek bilo, bogati određuju šta se sme a šta se ne sme.


Protiv koga li će se boriti da mi je znati.

Pa ozbiljno je tako. Sve se sad masovno cenzuriše zbog Kineza.

Filipenko wrote:
Protiv koga li će se boriti da mi je znati.

Комуниста? А не, они плаћају филм. 
Иранаца? То би било занимљиво, пошто они једини још возе Томкете. 
Можда против ИСИС,само не знам како би направили да буде занимљив филм.

Можда ће да се боре против зле компаније која хоће да отме пуно пара на авиону који није спреман за употребу.

Zna se ko voli da namešta izbore, i lišava čestite Amerikance svog demokratskog prava da ne izaberu rasistu u Belu kuću.

nije loš. sviđa mi se kako je postavljena složena idejna i moralna pozicija džoun u datim okolnostima. 

priča je "bazirana na priči melite norvud" ali je daleko šira i zajmi razne druge elemente, time je i film bolji.

od novih filmova gledao sam u bioskopu

dzona vika
spajdermena

jestdej

tako bih ih rangiro.

gledao sam i booksmart ali na kucnom formatu

Bas mi je lepo legao film. Druga polovina devedesetih je baš bila plodonosna što se tiče komedija.

Znaći "Ubistvo u orijent Ekspresu" u Takvudu pre godinu i po-dve, i na laptopu "Prudence And A Pill", "Arabesque" "Walk, Don't Run" "Avanti" i slične stvari iz 960-ih, a juče Tarantinov "Bilo jednom..."
i to je prvi njegov film koji sam poželeo da vidim opet. (Branine filmove ne želim da gledam opet.)
Uvek kasnim na žurke, evo on najvljuje kraj. Pa, dobro. 
Rodžer Ebert je pred smrt napisao nešto što me uvek tera na suze (i užasava u isto vreme)

Rodžer Ebert wrote:I know it is coming, and I do not fear it, because I believe there is nothing on the other side of death to fear. I hope to be spared as much pain as possible on the approach path. I was perfectly content before I was born, and I think of death as the same state. What I am grateful for is the gift of intelligence, and for life, love, wonder, and laughter. You can't say it wasn't interesting. My lifetime's memories are what I have brought home from the trip. I will require them for eternity no more than that little souvenir of the Eiffel Tower I brought home from Paris.

I mislim da je ovaj film upravo taj "suvenir" "figurica Ajfelove kule", koju je Ebert doneo iz Pariza, ovaj film je tok svesti koji će proći Tarantinu kroz glavu u trenutku umiranja (kako glasi popularna medicinska legenda, a onda čak ne u ovim divnim bojama, jebi ga), ovo je lična Tarantinova "super osmica" i komično je kako će mnogi neostvareni reditelji (a u obliku "kritičara" i "analitičara") iz njegovih filmova, pa i ovog, izvlačiti dalekosežne zaključke o konzervativizmu/liberalizmu/"prevrednovanju" i ovome i onome, a čovek je naprosto baja iz kraja koji je mnogo voleo bioskop i videoteke, a potrefilo mu se da je skupio lovu da svoje maštarije i ostvari. Blažen mu je bio život zemaljski. 
Sada, kada već troši vreme za farbanje i obuzdavanje uvećane prostate i stomaka (kao i Oliver Stoun, koji polako prelazi na "prirodnu sedinu", što je posle nekolikih transplatacija jedino rešenje a da ne izgleda kao babac posle hemoterapije), sada je tu i emocija, brale, i ovo je zapravo ispovest Tarantina, veroatno tako lična da samo on razume sve što je izmontirao.

Otud ću i ja biti samo ličan - Brede oženi me! - jer mogu samo da zavidim tom laki bastardu, i njemu i Bredu i Dikapriju, imali su se rašta i roditi, a nama, pardon, meni su ovde u pripizdini, omogućili nekoliko sati radosti sve skupa, meni - nikome i ničemu, i zasigurno neću upošljavati dekonstruktivizam i poststrukturalizam i tirnanićevizam u "analizi", već ću se prepustiti uživanju i samosažaljenju, istome onome što rade i likovi iz filma i reditelj sam, ali ja na mnogo sirotijem i nižem nivou, biću kao sakupljač kartona koji uz flašu pive pord tafike komentariše svetsku situaciju i raduje se što je Putin zajebao Trampa.

Zavidim vam, bre, laki bastardi, pička vam materina, dobar ste film napravili. 

Dobar je Polanski. Velika greška što me mrzelo da ga istražim ranije.

aguirre the wrath of god, bio sad na arte tv, odličan

zvezda je zivot wrote:od novih filmova gledao sam u bioskopu

dzona vika
spajdermena

jestdej

tako bih ih rangiro.

gledao sam i booksmart ali na kucnom formatu

Zvezdo, šta si ono beše pisao, jel' ti se dopao Madeline's Madeline? Ja sam nisam načisto.

ja gledala drugi deo it
vizuelno lepo, ubacili gomilu bezveznih detalja, izbacili tonu drugih zbog čega neki događaji deluju skroz random, na primer henri bauers, čemu je on služio u ovom filmu bog sveti zna
sve u svemu bezveze film koji dobro izgleda

Anđe'o wrote:

zvezda je zivot wrote:od novih filmova gledao sam u bioskopu

dzona vika
spajdermena

jestdej

tako bih ih rangiro.

gledao sam i booksmart ali na kucnom formatu

Zvezdo, šta si ono beše pisao, jel' ti se dopao Madeline's Madeline? Ja sam nisam načisto.

jeste. fan sam madeline's madeline. ne doticu me preterano teme koje ga zanimaju (mentalni poremecaj, coming of age meleskinje, becoming animal, odnos glume i stvarnosti, ko prica pricu? itd.) i sumnjicav sam prema rediteljkinim izrazajnim sredstvima ali to je film u kojem proces daje rezultate. tacno se vidi da su glumice godinu dana radile s rediteljkom i dp-om pre nego sto su poceli snimanje. oni plitki i zamuceni kadrovi koji simuliraju radjenje/budjenje iz kome bili bi pretenciozni da ona mala i miranda dzulaj nisu prosto carobne. rezija je i dalje previse metaforicna, ali mocan film imho.

zvezda je zivot wrote:

Anđe'o wrote:

Zvezdo, šta si ono beše pisao, jel' ti se dopao Madeline's Madeline? Ja sam nisam načisto.

jeste. fan sam madeline's madeline. ne doticu me preterano teme koje ga zanimaju (mentalni poremecaj, coming of age meleskinje, becoming animal, odnos glume i stvarnosti, ko prica pricu? itd.) i sumnjicav sam prema rediteljkinim izrazajnim sredstvima ali to je film u kojem proces daje rezultate. tacno se vidi da su glumice godinu dana radile s rediteljkom i dp-om pre nego sto su poceli snimanje. oni plitki i zamuceni kadrovi koji simuliraju radjenje/budjenje iz kome bili bi pretenciozni da ona mala i miranda dzulaj nisu prosto carobne. rezija je i dalje previse metaforicna, ali mocan film imho.

Slažem se, otprilike. U početku me je nerviralo utilitarno pozorište (jer me i inače u životu nervira), i nije baš najjasnije o čemu je film, ali ima u njemu nekog žara, originalan je i sve vreme mi je generalno bio zanimljiv. Narativ je malo nemušt, ali jebo narativ.

Marvin na PPP o It 2:

Maštam o tome da otmem i zatočim scenaristu i režisera u neku malu odaju samo sa jednim vratima, bez prozora. Dok sede tamo vezani za stolice i dok se uspaničeno domunđavaju ko ih je oteo, šta žele s njima, vrata prostorije se lagano otvaraju i unutra ulazi osoba sa podebelom sveskom. Ova dvojica ne znaju ko je to, i onako vezani počinju da preklinju pridošlicu da ih odveže i oslobodi.
 
Jer oni ne znaju da je to Weenie.

Колико ли има безвезњака разочараних што очекују да је то IT crowd 2 па им онда све нешто није јасно?

ja nisam gledao jbg

ja počeo da gledam prvi deo. ima visceralnu energiju Hallmark TV filma sa kraja devedesetih.