Senke nad Balkanom

Re: DJB - Nrdule

 by uskok i ajduk Today at 5:34 pm
.... Овде је све тако некако, безвезе.
Не умемо да осмислимо социјални систем.
Не умемо да снимимо комерцијалну серију.
Фикрет каже да му је занимљиво, Вилијам га поклапа да је досадно.
Павловић хоће да дели бесплатне књиге за децу, Вилијам га поклапа.
Ма курац си од човека, стварно.

plachkica wrote:jbt, nisam znala da su muškarci toliko željni sisa na televiziji
skoro da nisam videla komentar o seriji koji se nije osvrnuo na prisustvo sisa

plachkica wrote:ako je nešto konstanta naše produkcije, to su sise

William Murderface wrote:et fikret

Pa meni ovo ko za novog Blejd Ranera, kad se nema šta, onda da pohvalimo kostime i scenografiju. I sise. (Ovo nije na tvoj račun, nego povodom oduševljenja šireg internet komentarijata). Ono što je za mene poražavajuće jeste što se posebnim kvalitetom smatra kad naša serija uspe da zaliči na neku stranu, barem da bude poluuspel kopija iste.

Jugoslovenska kinematografija je nekada započinjala trendove, pravce i stilove, ili barem davala originalne doprinose postojećim trendovima, pravcima i stilovima. A danas kopipejstuje stranu produkciju, sa manjim budžetima, slabijim glumcima i katastrofalnim scenarijima. (Ubice moga oca su drugi primer tog trenda). Uglavnom se slažem sa tvojim primedbama, ali ne i sa onom da su dijalozi životni - meni su zvučali jezivo pokočeno, a na momente i besmisleno ("Ja sam Stanko Pletikosić!"). Obrati pažnju i na ničim izazvan broj psovki. Bjelin lik bi trebalo da bude srpski Prljavi Hari. Ali Prljavi Hari samo reži i povremeno ispali poneku zlata vrednu mudorst poput one - "opinions are like assholes", duhovitost Bjelinog lika se u iscrpljuje u "pička ti materina". Dakle, ovde se ne dobacuje čak ni do, u međuvremenu done to death, žanrovskih uzora.

Ima tu još nešto. Kao što je već primećeno, ovde scenografija i kostimografija izgledaju bolje nego u drugim domaćim tv, pa i filmskim produkcijama. Okej, spucano je više para. Ali sve to opet ne dobacuje do stranih uzora - jednostavno se vidi nedostatak love. E, sad, neko će reći da to nije fer primedba, jer snimamo sa onim što imamo. Ali nije u tome stvar.

Sećam se kad su 2010 izašli Montevideo i Tilva Roš, koje sam gledao u jedan za drugim u nekom relativno kratkom vremenskom razmaku. Ono što me fasciniralo bila je činjenica da je Montevideo, iako mnogo skuplji film, izgledao mnogo gore nego TR - neki plitki, dvodimenzionalni kadrovi - posledica činjenice da u Srbiji prosto nema dovoljno stare aritekture koja može uverljivo da "glumi" epohu, pa se onda sklapaju neki minijaturni setovi od par "kuća", iza kojih kamera ne sme da zaviri a da ne naleti na neku klimu (što se u Montevideu, ako se dobro sećam, na jednom mestu i desilo).

TR, s druge strane, izgleda kao Road Warrior, koristeći postojeće lokacije - napuštena rudarska okna i fabrička postrojenja - u sopstvenu korist, i postižući jednu skoro futurustičku atmosferu, a svakako mnogo ubedljiviju filmsku realnost.

Šta hoću da kažem? Neubedljivost filma (odnosno u ovom slučaju - serije) epohe, pokazuje se kao neposredna posledica nesrazmere između materijalnih uslova i ideologije. Zašto faking snimate film epohe ako nemate načina da ga učinite ubedljivim? Pa zato što ideologija mora da odradi svoje, ali toliko je porozan, toliko neubedljiv taj ideološki zastor, da ispod njega stalno proviruje materijalna ograničenost. On sam sebe razotkriva kao laž.

William Murderface wrote:
A i ne ide da se u kabinetima pokazuju sise.

ontheotherhand wrote:Srpski Prodžekti 20ih.