Senke nad Balkanom

Men ne zanima tvoja inteligencija.
Petar Zivkovic, zvani u narodu Pera Peder, je bio poznata istorijska licnost i desna ruka Aleksandra Karadjordjevica. Pera Peder je na pederski nacin rasturio Crnu ruku kroz Belu ruku i poslao Apisa pred streljacki vod na cuvenom Solunskom procesu 1917. Mustafa Golubic, kao clan Crne ruke, je obecao da ce se osvetiti za namesteni Solunski proces i postao je komunista tj. NKVD. On je baza celog KPJ kao i ubica Trockog u Meksiko Sitiju...izdan od strane hrvatskog komuniste Steve Krajacica(i velikog narodnog heroja komunisticke Jugoslavije) Gestapu 1941...Crvena armija ga specijalno trazila i uz velike pocasti sahranila u Moskvi nakod Drugog. sv. rata. Inace ga je Gestapo zverski mucio.
Pera Peder je bio izuzetno mocna licnost ali nije bio jaci od kralja, mada se tako pricalo.

Bjela voli pod nos i to nije tajna. Serija je pljackaska.
Crno sunce je paganski simbol masovno koriscen do strane Hajnriha Himlera...

Ukradeno carsko blago se delom jos nalazi u Srbiji i pokradeno od lopvoskih seljacina iz bivsih clanova srpske rijaliti stranke kada su dosli na vlast u vidu SNS kada su to zatekli u Brozovom sefu. Sto je iza scene izazvalo veliki diplomatski skandal sa Rusima i Rusi zato nece da vrate orginalni primerak Miroslavljevog Jevadnjelja koji se nalazi u muzeju Ermitaz, Sankt Peterburg...Mozda je to glavni razlog zasto Rusi nisu znjcajni podrzali Tomislava budjavog lopova da bude ponovo predsednik.

ovo se samo piše...

nisam gledao, morao sam uspavljujem dete.

da gledam?

William Murderface wrote:A bre Zupere, pa ti treba da pises bestselere za Lagunu.

Moguce da sam izmislio a moguca i da govorim istinu, neka publika proceni sama.
Pera Peder i Mustafa Golubica su vrlo verovatno istinite. Za rusko blago ne mogu 100% da garantujem, samo se prica...

Hajnrih Himler i SS su masovno koristili onaj paganski simbol sa prethodne strane...

William Murderface wrote: bestselere za Lagunu.

.... Анимозитет према домаћим комерцијалним књигама, домаћим издавачким кућама, домаћим комерцијалним серијама, анимозитет према домаћој елити, интелектуалцима, политичарима....  

Hubert de Montmirail wrote:ovo se samo piše...

nisam gledao, morao sam uspavljujem dete.

da gledam?

Evo istoricar je ovde.
Da li je general Petar Zivkovic bio ono sto sam napisao?

uskok i ajduk wrote:

William Murderface wrote: bestselere za Lagunu.

.... Анимозитет према домаћим комерцијалним књигама, домаћим издавачким кућама, домаћим комерцијалним серијама, анимозитет према домаћој елити, интелектуалцима, политичарима....  

Rekao bih da drugovi nisu upoznati sa bogatom istorijom sopstvene zemlje.
A, inace podrzavam da se knjige izdaju u CM.

gde se čuva miroslavljevo jevanđelje, šta se čuva u muzeju Ermitaz, Sankt Peterburg ruskoj nacionalnoj biblioteci u piteru, i kako znaš da je i.s. krajačić izdao golubića?

Hubert de Montmirail wrote:ovo se samo piše...

nisam gledao, morao sam uspavljujem dete.

da gledam?

gledaj

moš se gleda, nije raspad ko ravna gora

Gargantua wrote:gde se čuva miroslavljevo jevanđelje, šta se čuva u muzeju Ermitaz, Sankt Peterburg ruskoj nacionalnoj biblioteci u piteru, i kako znaš da je i.s. krajačić izdao golubića?

Istina, ima vise verzija ko je od drugova potkazao Gestapou Mustafu Golubica...

Ma, jok, svabe ga navatale kao siibicara na ulici...slucajnosti.

Zuper wrote:

Hubert de Montmirail wrote:ovo se samo piše...

nisam gledao, morao sam uspavljujem dete.

da gledam?

Evo istoricar je ovde.
Da li je general Petar Zivkovic bio ono sto sam napisao?

i da i ne. jeste bio peder, to nije bila neka tajna, između ostalog i zbog toga što je protivu njega vođen disciplinski postupak u Solunu zbog navođenja vojnika na protivprirodni blud. on nije uspeo da uništi Crnu ruku, glavešine Crne ruke su eliminisane dogovorom Pašića i Aleksandra, uz prećutnu saglasnost Francuza i Engleza. većina crnorukaca je nastavila vojne i ostale karijere, mada jeste tačno da su ih kecali kasnije i kočili im napredovanje u karijeri. Bela ruka, sa druge strane, je uglavnom bila udruženje ćata i lezilebova a motivi za članstvo u istom su bili raznoliki - tu je bilo oficira obrenovićevaca, karijerista, intendanata i ordonanasa, onih koji su imali ličnu mržnju na crnorukce i slično. Aleksandar ih takođe nije baš mirisao, jer on nije trpeo nikakvu potencijalnu organizovanu grupu koja bi u nekom slučaju mogla da se okrene protiv njega, zato je i predano radio na uništavanju svake organizacije - stranaka, Narodne odbrane, četnika, sokola...

Hubert de Montmirail wrote:

Zuper wrote:

Evo istoricar je ovde.
Da li je general Petar Zivkovic bio ono sto sam napisao?

i da i ne. jeste bio peder, to nije bila neka tajna, između ostalog i zbog toga što je protivu njega vođen disciplinski postupak u Solunu zbog navođenja vojnika na protivprirodni blud. on nije uspeo da uništi Crnu ruku, glavešine Crne ruke su eliminisane dogovorom Pašića i Aleksandra, uz prećutnu saglasnost Francuza i Engleza. većina crnorukaca je nastavila vojne i ostale karijere, mada jeste tačno da su ih kecali kasnije i kočili im napredovanje u karijeri. Bela ruka, sa druge strane, je uglavnom bila udruženje ćata i lezilebova a motivi za članstvo u istom su bili raznoliki - tu je bilo oficira obrenovićevaca, karijerista, intendanata i ordonanasa, onih koji su imali ličnu mržnju na crnorukce i slično. Aleksandar ih takođe nije baš mirisao, jer on nije trpeo nikakvu potencijalnu organizovanu grupu koja bi u nekom slučaju mogla da se okrene protiv njega, zato je i predano radio na uništavanju svake organizacije - stranaka, Narodne odbrane, četnika, sokola...

Zar Pera Peder nije bio neki moj u vojnoj obavestajnoj plus Kraljeva garda januar 1917?

Inace, Bjela i Bujosevic su resili da nam docaraju atmosferu '20-ih uz pomoc elektronske muzike. Samo je falio falio Armin van Buuren da ga miskuje sa terasice uz lasere.

Значи, серија није добро оцењена ни код правих љотићеваца, ни код духовних љотићеваца. 
То ме некако подстиче да јој дам бар један плус више него што бих јој спонтано дао.

Biće da je Nedeljnik zadužen za marketing

Uverljivi povratak u doba seksa i opijuma

Пет година након Трхуљеве књиге о Голубићу у Београду је 1991. године у Историјском архиву отворен досје „Мустафа Голубић“. Ево кратког прегледа једне од најузбудљивијих и најинтригантнијих животних прича уопће:




Голубић се у зиму 1940. вратио из Америке у Лесковац и ходао у громби капуту.
– У Београду је 1941. пао у очи Александру Ранковићу и Миловану Ђиласу.
– Чолаковић је испричао Јосипу Брозу да му је Голубић 15. априла у окупираном Сарајеву у повјерењу рекао да „Валтер (Тито) неће дуго трајати и да ће морати да буде макнут“.


– Мустафа Голубић ухапшен је у Београду у кући у Миријевском путу 97, два дана након смедеревске експлозије у баналној рацији „фолксдојчера“ против шверцера под називом „Превентива“ 
– Живорад Михајловић Шиља („Досије“ Београда, 1989.) сматра да је Мустафу потказао Гестапоу Милован Ђилас по наредби Јосипа Броза.

Митови и(ли) чињенице 
 
– Учествовао у припремама за неуспјели покушај атентата на краља Александра Карађорђевића 1921. 
– Као официр НКВД-а учествовао у убиству краља Александра у Марсеју 1934. 
– Отмичар генерала Кутјепова 1930., вође бјелогардејаца у руском грађанском рату
– “Оркестрирао“ убиство Лава Троцког у Мексику 1940.  
– Учествовао у Њујорку у киднапирању совјетског двоструког агента који је почео сарадњу с америчким тајним службама и организирању његовог транспорта у Москву
– Несуђени ликвидатор Јосипа Броза
– Причало се да је говорио 14 свјетских језика
– Посједовао 250 пасоша

silja

pijani tata goce suse, maric avant la lettre. mislm nije to neki bas izbor, samo korak do lucica.

u kom je to Istorijskom arhivu otvoren dosje?

Najvecu sumnju na njegovo hapsenje baca da je tako lako pao kada se zna sta je on bio:

Мустафа Голубић (1891.-1941.) рођен је у Стоцу од оца Мухамеда и мајке Нуре која га је наџивјела и умрла 1953. у 102. години. У Сарајеву је завршио пет разреда гимназије, а након стипендије владе Краљевине СХС студирао је право у Женеви и Тулузу. 
Био је припадник „Младе Босне“, која је била дио организације „Црна рука“ којој је на челу био пуковник Драгутин Димитријевић Апис. 
Као српски војник учествовао је у Првом балканском рату, добио је орден „Милоша Обилића“ за храброст. Из Русије је 1915. довео 1.000 добровољаца уочи бугарског напада. Након повлачења преко Албаније отпутовао је у Француску. Члан КПЈ постао је 1922. у Бечу.
У Москви је завршио школовање за врхунског шпијуна, добио високу позицију у Четвртом одјелу ГПУ (“Государственноyе Политицхескоyе Управление”). Четврти одјел био је задужен за ликвидирање свих комунистичких политичких кадрова који нису били по вољи Коминтерне, а посебно Стаљина. За координатора те организације у Београду лично је Стаљин поставио Мустафу Голубића. Организација је носила име „Црвени оркестар“ . 
До 1931. живио је у Берлину. У исто вријеме боравио је у Паризу, Москви и Прагу. Званично, у Паризу је по налогу “Црвене помоћи” набављао фалсифициране пасоше за комунисте. Као специјални повјереник Коминтерне долази у Београд у априлу 1941., за вријеме трајања априлског рата, да изврши консолидирање у редовима КПЈ, а затим да се упути за Грчку и утврди одговорност замјеника генералног секретара тамошње комунистичке партије.


Мустафа Голубић ухапшен је 7. јуна 1941. године. Гестаповци су довели чувеног мајора Ханса Хелма да га исљеђује. Голубић није одао ниједног обавјештајца из “Црвеног оркестра”, иако је био подвргнут страшном мучењу. Хисторичар Миодраг Јанковић је утврдио да је једном цимеру из ћелије пред смрт повјерио како зна да га је Гестапоу пријавио Јосип Броз. Голубића су 11. јуна 1941. године изнијели из затвора, након што су му исљедници практично сломили све кости у тијелу. Стријељан је у Пионирском парку, једва сједећи у столици. 
Војници СМЕРШ-обавјештајне службе Трећег украјинског фронта су пронашли и ексхумирали посмртне остатке Мустафе Голубића. Аутопсију је извршио др. Војислав Стојановић. Том приликом је потврђено да су му скоро све кости биле поломљене. Посмртни остаци Мустафе Голубића су сахрањени у Москви уз највеће војне почасти у Алеји руских великана. Године 1944. проглашен је народним херојем Совјетског савеза.