Zlo dana

Demokratska stranka (DS) će u narednih nekoliko dana doneti odluku o eventualnom povratku u parlament, kaže funkcioner DS Radoslav Milojičić Kena.

Dodao je da ne razume ni šta je suština "slobodne zone" koju je SzS formirao ispred zgrade Predsedništva.

- Pravo da vam kažem, ne razumem šta znaci "slobodna zona", nisam uspeo da dobijem te informacije - rekao je on

Njegova koleginica u Danasu Snežana Čongradin je o istom događaju pisala kao o obistinjenju reči Jove Bakića „da ćemo ih juriti po ulicama“, a ovog predstavljala kao proroka i tako obrnula uzrok i posledicu, sakrivši činjenicu da se događaj i desio zahvaljujući jednom takvom ludaku sa Filozofskog fakulteta, čije je upute rulja samo sledila. Čongradinova je, dok je studirala tamo gde Bakić danas predaje, bila zavisnik od heroina i na sva zvona se hvalila kako urađena izlazi na ispite i polaže ih, dok njeni profesori ništa ne provaljuju. Na kraju se neko od vlasnika Danasa sažalio nad njom, izvukao je iz kanala, sklonio sa ulice i pružio joj šansu da postane nešto što će se odazivati rečju novinar, o čemu su nedavno i sami svedočili.

Osim njega, propale Tamare Spaić i Slobodana Georgijeva, reč na protestu ciljano nazvanom „Novinari protiv fantoma“ uzima i nesrećni Vuk Cvijić, narkoman pod kontrolom bivšeg rukovodstva UKP-a koji je ojadio Ringier Axel Springer zbog tekstova koje mu je Tadićev korumpirani režim diktirao da piše, i samo zahvaljujući Veselinu Simonoviću spašen da ne ostane ponovo na ulici. Cvijiću, prljavom novinaru Rodoljuba Milovića, je tako kolegijalno dodeljeno priznanje od strane drugog nehigijenskog Papajinog novinara Dojčinovića, koji je čitavu novinarsku karijeru zajedno sa Cvijićem gradio na kršenju prezumpcije nevinosti ljudi o kojima je pisao i piše, pod obećanjem UKP-a i tužilaštva da zbog toga nikada neće najebati. U prilog žrtve Cvijića naveden je događaj od 6. novembra 2017. kada mu je obijen auto i iz njega odneto nekoliko stvari, poput šatorskog krila, laptopa i drugih. Tada je sajt Insajder na čelu sa Brankom Stanković, osobom takođe u dugogodišnjoj Papajinoj nemilosti, objavio komentar pod nazivom „’Lopovi’ ne kradu novinarski laptop“, obmanjujući javnost da je Cvijiću ukraden samo računar, na kojem uz to piše da je novinarski, pa je tako čak i Blic o događaju pisao časnije od Insajdera.

Ovaj delinkvent zajedno sa Ćosićem i opozicionim medijima već nedeljama uhapšenog Aleksandra Obradovića iz javnog preduzeća Krušik, koji je osumnjičen da je odao poslovnu tajnu i iz koristoljublja poslao podatke stranoj državljanki, zbog čega mu preti kazna od 2 do 10 godina zatvora – lažno predstavlja kao uzbunjivača. Prema članu 19, onaj ko se najpre obrati medijima ili NVO umesto državnom organu, a da ga životna opasnost ne sprečava da to učini, nije obuhvaćen Zakonom o zaštiti uzbunjivača, bilo evropskim ili srpskim, pa tako ni ne uživa status uzbunjivača. Umesto toga, mediji su, naviknuti da štite svoje kriminalne izvore, Obradovića uzdigli na pijedastal simbola hrabrosti i etičnosti i krenuli da ga porede sa Asanžom i Snoudenom, dok ga je BIRN, u dobropoznatom stilu Gordane Igrić sa početka dvehiljaditih, opisao kao „jako dobrog i poštenog dečka“ koji bi sve dao svakome i koji je u trenutku hapšenja imao svega 100 dinara u džepu. Veoma tužno.

Jugoslav je intervju za Deutsche Welle dao Nemanji Rujeviću, još jednom drogerašu