1917-2017: Zabavni narodni koledar sa motivima iz Velikoga rata

jel su tu isli i jermeni iz 1915?

Gargantua wrote:Pa ne, štagod on da dodirne pretvoriće u govno, to je Midin dodir na Vučićev način.

Уздајмо се да се руковао с ким треба.

Мада, они су и пре тога били говна.

Ali ne, Srbija juče pravi vojnu vežbu na jedan blesavo kurčeviti način, takođe politizovan политиран, bedno serviran tzv javnosti po ukusu naprednjačkih zloduha.

Исправио.

Kondo wrote:jel su tu isli i jermeni iz 1915?

Nemam pojma, ja samo hocu da kažem da su žestoko iskrvarili u tom ratu, bukvalno su im satrli sve osim Anatolije, a i u nju su se spremali da upadnu, sva vojska im je izginula. Oni su čak imali problem sa prilično malenom i slabom Grčkom par godina nakon toga, koja im je došla skoro do Ankare u grčko-turskom ratu, a imala je jedva negde oko 100 hiljada vojnika.

U Anadoliju su im upali Rusi kada su ih probili na Kavkazu 1916 i krneuli da gaze Turke, sve sa Ataturkom koji je prethodno ratovao kod Galipolja protivu Britanskih kolonija i Cercila.
Neki zli jezici bi rekli da su Britanci zbog toga malo gurkali Revoluciju u Rusiji...

Turkse vojne zrtve su bile relativno male oko 750k ali zato 1 miliona Jermena i 750k Asiraca, plus Grci....nisu mali.
Takodje u danasnjoj Siriji je bilo dosta mrtvih zbog gladi i saveznicke blokade te arapske pobune...

dosta me zabavlja misao o tome da za 3 nedelje makron treba da dodje u beograd. u septembru se pominjao pocetak decembra. sta god da pickasti uradi bice hilarijozno. jedino cemu se nadam da ce mu ovaj doneti optuznicu protiv burazera sa pratecom interpol poternicom, hvala ti ciganijo i tončeve na ovome. win win.

Pa to ne valja ako mu je donese, dobice nesto zauzvrat i nista od toga nece biti.

boli me kurac za to sto ce mu dati, radovacu mu se bolu u anusu

Pa sta njega boli ako daje nase pare ili nasu infrastrukturu u zamenu za svog brata i omiljeni mu klub?

kosovo

Uvek sam više voleo Novosti, imaju proaktivan pristup

Od ovih cmizdravaca iz Politike
СКАНДАЛ У ФРАНЦУСКОЈ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ СТО ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Париз више није Град светлости
Црни вео преко историје – француска администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, која је током Првог светског рата изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације
Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 11.11.2018. у 17:13
Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред седења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан победе у Првом светском рату више личи на дан победе у косовском рату 1999.
Француски председник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповеда америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости.
Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи која је у Великом рату нанела први пораз аустроугарској војсци, која је током четири године изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације.
Србија је била понижена. Случајно? Никако. У прагматском налету интереса дневне политике, у дипломатским рововим савремености покопана је историја на коју Србија треба и даље да буде поносна, а француски организатори церемоније да се стиде.
Поново се испоставило да је у жижи свих наших проблема – Косово. Председник Косова био је награђен. И није био једини из овог региона у коме, у временима Првог рата, нису постојале државе чији су данашњи лидери били почаствовани местима која су добили на трибини.
Александар Вучић био је смештен у угао, Хашим Тачи седео је одмах изнад Ангеле Меркел и Владимира Путина. Није се овде радило о третману председника Србије, већ о статусу датом земљи која је 1914–1918. била велики и важан савезник.
Срамна церемонија, иза које званични Париз не може да се сакрије, још мање да је правда, учинила је оно што многи у Србији не успевају: да окупе земљу у јединственом огорчењу. Власт и опозиција. Националисти и проевропске либералне демократе. Западофили и русофили.
Хвала Паризу што је понизио савезника, али Споменик захвалности Француској на Калемегдану би неко време требало да буде прекривен црним велом.

Dogorelo do nokata kad je BJ napisao ovakav tekst

Politika kukumavči a Novosti prodorno i rame uz rame sa Vučićevi uspesima...

Mada bi od BJ-a (iz prehepijevskog perioda) očekivao malo dublju analizu, a ne Kakoto.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj totalno be like...

Pa naravno, sve teče prema lukavo zamišljenom planu

Zuper wrote:

KinderLad wrote:Ako nije May tamo nije morao ni on da ide. Realno.

Realno, ti ne shvatas sta je EU za koju se toliko zalazes.

Pa ok, EU ima alternativu i ta alternativa se zove NATO. Ili, ok, ako ne bas NATO, zove se direktno US

Zbog ove folirancije bih im poslao ekspresno sve sa Legijom casti da moraju da zive u Francuskoj, zakljucno sa Oljom Beckovic.

Vremeplov: Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici 100 godina kasnije - Epizoda III - Osnivanje bunjevačko-srpskog narodnog odbora

Da bismo razumeli lokalne odnose u Subotici i ovu epizodu započinjemo pregledom globalne situacije u tadašnjoj Mađarskoj. Iako se Nemačka vojska držala dosta dobro na Zapadnom frontu, činjenica da je Srbija izbacila Bugarsku iz rata i oslobodila sve svoje predratne teritorije do 1. novembra, ispostavila se kao kobna za bilo kakvu nadu da Centralne sile stabilizuju svoju situaciju. Motivisana Kraljevina Italija zabeležila je neke od svojih retkih vojnih uspeha u istoriji, slomivši otpor demoralisane austrijske vojske na svom delu fronta. Izlaskom Mađarske iz Austro-Ugarske krajem oktobra, Аustrijanci su se borili sami. U Beču je vladala glad i snažan prodor Italijana bio je, početkom novembra, nezaustavljiv. Primirje je potpisano 3. novembra 1918. godine, u Padovi. Ono je omogućilo Italiji da zaposedne sve teritorije, koje su joj obećane tajnim Londonskim sporazumom, iz 1915. godine, koji je i bio njen motiv da uđe u rat na strani Antante.
Pitanje mađarskog južnog fronta je ostalo otvoreno. Grof Mihalj Karolji i njegova vlada u Budimpešti, naivno su verovali da će moći lako da objasne Antanti kako su predstavnici nove, pacifističke i socijal-demokratske Mađarske. Da to nije ona ista Mađarska, čiji su vojni brodovi bombardovanjem Beograda započeli Prvi svetski rat. Karolji zaista jeste otvoreno i dosledno bio protiv rata i želeo je uvek neki odvojen dogovor sa Saveznicima. Njegovi politički ideali međutim, masovnije su prihvaćeni u Mađarskoj, tek kada je vojni poraz postao očigledna činjenica.



Komandant svih antantinih snaga na istoku, francuski maršal Franše d'Epere, dobio je odrešene ruke da formira uslove za primirje sa Mađarskom. Za razliku od mnogih među Saveznicima, njemu je Srbija bila na srcu. Karolji, je 6. novembra vozom prošao kroz Suboticu, sa najvišom delegacijom svoje vlade. Beograd ga je dočekao 7. novembra, iznenađujuće srdačno i sa poštovanjem za njegov dosledan antiratni stav. Međutim, vojnik d'Epere nije mnogo mario za političke fraze i bio je ogorčen na Karoljijevo pozivanje na Vilsonova načela, protiv kojih je Mađarska ratovala do pre nekoliko nedelja. Izvori kažu da se maršal prema mađarskoj delegaciji postavio "energično, brutalno, čisto vojnički, ponižavajuće". Izdiktirao im je demarkacionu liniju: reka Maroš - Subotica - Baja - Pečuj - reka Drava. Karolji je bio očajan. Jedino što je prihtavio je ranije otcepljenje Hrvatske i Slavonije od Austro-Ugarske, ali ostalo nije nikako smeo tog dana da potpiše. Maršal d'Epere je, odmah po odbijanju mađarske delegacije, dao naređenje da se operacije nastave. Srpska vojska je tako 8. novembra oslobodila Pančevo, a 9. novembra i Novi Sad, dok je Nemačka vojska nastavila svoje povlačenje, na koje mađarske vlasti nisu mogle imati uticaj.
Pri povratku u Budimpeštu, mađarska delegacija se zadržala na subotičkoj železničkoj stanici, gde je Karolji dao intervju za lokalni list, koji je izašao 9. novembra. Tako da su Subotičani prvi saznali za uslove primirja, što je vrlo demoralisalo lokalno Mađarsko narodno veće, koje je sazvalo hitnu sednicu Proširenog gradskog senata za 11. novembar. Do pojave takvih vesti vladao je relativan optimizam i među subotičkim Mađarima. Grbovi stare Monarhije su rušeni sa zgrada i uništavani. Mađarsko narodno veće je odlučilo da prati vladinu politiku i uključi i manjine u svoj rad. Predstavnici MNV su ponovo pokušali da ubede dr Jovana Manojlovića da postane gradonačelnik, što je on, kao i ranije odbio.
Najbolje osećanja Srba, prema novim "reformisanim" mađarskim vlastima, ilustruje odgovor dr Vladislava Manojlovića na apele da utiče na brata da prihvati ponudu: "Ja mogu reći da on neće primiti ponuđeni mu položaj. Još su nam u svežoj uspomeni one stvari, koje nećemo moći nikada zaboraviti. Hvala što ste mislili na nas, ali mi imamo druge planove i namere". Nezaboravne stvari o kojima je govorio bile su zatvaranje uglednih Srba na početku rata, u tamnicu u Kečkemetu. Odatle su mnogi ubrzo pušteni, na intervenciju uticajnih prijatelja Mađara, ali neki, poput uglednih dobrotvora Dušana i Jovana Radića, nisu preživeli uslove zatvora.

EPIZODA III - OSNIVANJE BUNJEVAČKO-SRPSKOG NARODNOG ODBORA

Iz prošle epizode znamo da su se subotički Bunjevci i Srbi, u vreme opisanih globalnih događaja, organizovali i odlučili da osnuju Bunjevačko-srpski narodni odbor. Narodni prvaci, okupljeni u kancelariji Vladislava Manojlovića, 5. novembra, zaključili su da je najbolje da okupe što više sunarodnika koji će prikazati snagu bunjevačko-srpskog pokreta u gradu. Čime bi dali pun legitimitet zamišljenom odboru (dok je nasuprot tome Mađarsko narodno veće osnovalo tek oko 150 delegata koje niko nije birao). Lokalnim vlastima bi opravdali skup velikog broja ljudi proslavom četrdesete godišnjice Pučke kasine, najvažnije društvene ustanove Bunjevaca. Tako je i učinjeno, određeno je mesto i datum, policija je odobrila skup i sve je bilo spremno za događaj dostojan istorije.
10. novembar 1918. godine, bila je nedelja, po izvorima hladno vreme. Veliki jugoslovenski narodni zbor zakazan je za 10:00 časova, u staklenoj sali hotela "Hungarija" na Terez trgu (danas Trg žrtava fašizma 5). Danas je u zgradi nekadašnje gostionice znameniti bioskop "Lifka". Već prethodno veče grad se komešao. Momci Bunjevačko-srpske narodne garde odjahali su i do najudaljenijih salaša, da pozovu domaćine na skup. U subotu su već počeli masovno da pristižu ljudi, od kojih neki nikad nisu ni bili u gradu. Na ulici su glasno govorili bunjevački i srpski, što se ranije činilo jedino šapatom. Vredne žene narodnih prvaka celu noć su šile srpske, savezničke i zastave Države Slovenaca, Hrvata i Srba. Vlasti su širile glasine da će doći do masovne tuče na najavljenom skupu.







https://www.subotica.com/vesti/vremeplov-oslobodjenje-i-ujedinjenje-u-subotici-100-godina-kasnije-epizoda-iii-osnivanje-bunjevacko-srpskog-narodnog-odbora-id33495.html

Izuzetno postovanje gajim prema francuskim zenama.
Nije Mila Jovovic dzaba bila Jovanka Orleanka.



Uzgred, vise se ne zovu Nacionalni front.

Dobro je da nisi nastavio sa onom idejom da onako otvoris temu o Prvom svetskom ratu.
To bi bilo tragicno.

William Murderface wrote:Sve sam ubeđeniji da će Vučić uskoro da se uhvati za evropsku novu desnicu kao slamku spasa kad Merkel zglajza, a možda i pre toga (jer je već prilično zglajzala). Sa Orbanom i Kurcom (i psom mu Kitom) je već pajtos, sad samo da drži fige da mala Marina dobije naredne izbore (što je sasvim moguće, jer je Makron zasrao, a svi ostali u rasulu). Najzabavnije u svemu će biti gledati Zupera kako se transformiše u Vučić-bota.

Ea on dođe u zagrljaj EU nacošima kad tamo Kolinda, zauzeto Hrvat!