1917-2017: Zabavni narodni koledar sa motivima iz Velikoga rata

Na dan Posljednjeg sude kad začuješ akrkanđelske trublje izađi i dođi da porazgovaramo. Do tad lezi di si.

Oprosti, Isuse, nisam te prepoznao

Ja se borim protiv boga. Ne borim se protiv Krista, on je bio komunista.

Gde si bio kada je drugovima boljsevicima to trebalo reci?

Mac, mac...

[size=32](VIDEO) SRBIJA NIJE IZGUBILA ČETIRI RATA, NEGO SAHRANILA ČETIRI CARSTVA, a uskoro će SAHRANITI I PETO...![/size]

U kuhinjama nevladinih organizacija stalno se izmišljaju novi mentalni implanti.Mentalni implant je ideja koja se usađuje u um pojedinca ili naroda veštom manipulacijom preko medija. Jedna od takvih ideja, mentalnih implanta koje sa primila kod mnogih ljudi je laž o tome kako je Srbija izgubila četiri rata. Srbija niti je pokrenula četiri rata, niti je bilo četiri rata, niti ih je izgubila

---

U um srpskog naroda nevladine organizacije i prodani intelektulaci usađuju ideje koje služe rasrbljavanju, uništavanju nacionalnog ponosa, izdaji časti i stvaranju osjećaja krivice i samo-prezira
Jedna od takvih ideja, mentalnih implanta koje sa primila kod mnogih ljudi je laž o tome kako je Srbija izgubila četiri rata. Srbija niti je pokrenula četiri rata, niti je bilo četiri rata, niti ih je izgubila.
Termin „ratovi devedesetih" su još jedna izmišljotina drugosrbijanaca. Nije bio ratova, bio je samo jedan rat - razbijanje Jugoslavije od strane Anglo-amerikanaca, Vatikana i Njemaca u svrhu slabljenja srpskog naroda.
Iako je SFRJ bila više kroatoslavija, nego Jugoslavija, ipak je anglo-američkoj geopolitici smetala Jugoslavija u kojoj bi kad tad srpski faktor mogao postati dominantan.
Čitav rat vodio se u svrhu tjeranja Srba zapadno od Drine, a slabljenja i ponižavanja Srba istočno od Drine. U takvoj situaciji, bez i jednog saveznika, nikad slabije Rusije i nikad jače Amerike (svi smo se tada kleli u Ramba i Terminatora, vjerovali da su Amerikanci spasitelji svijeta) Srbi su uspjeli nemoguće - nakon više od pet vijekova ponovo napraviti srpsku državu zapadno od Drine. Srbija prema tome nije izgubila nikakva četiri rata. Nego izvukla maskimum iz rata u četir faze.

U prvoj i drugoj fazi Milošević je ciljano pustio da se JNA obruka u Sloveniji i Hrvatskoj (Vukovar). Na taj način se riješio jugo-unitarističkog vodstva JNA koje je 1991. još uvijek htjelo braniti propali komunizam i titoizam. U trećoj fazi Krajinu nije bilo moguće spasiti, ali je Milošević uspio u zamjenu za Krajinu dobiti republiku Srpsku.

Četvrta faza bila je NATO agresija na SR Jugoslaviju i rat na Kosovu. Zbog ogromne premoći protivnika, čak 19 zemalja se udružilo protiv Srbije, Kosovo je okupirano, ali se srpska vojska gotovo neokrznuta povukla sa Kosova. Kumanovskim sporazumom Kosovo još nije bilo potpuno izgubljeno, a nije čak ni danas.

Srbi trebaju biti ponosni jer su jedini narod koji se devedesetih hrabro suprotstavio američkom imperijalizmu, onda kad su Amerika i NATO bili na vrhuncu moći, a Srbi sami, bez i jednog jedinog saveznika. Sve najveće imperije su na vrhuncu svoje sile napale Srbiju i sve su redom taj napad platile svojim slomom.

Klica propasti Rimskog carstva bio je ilirski rat (Iliri su samo naziv kojim su drugi zvali Srbe do sredine 19. vijeka). Tursko carstvo koje je 500 godina vladalo sa pola svijeta na kraju je moralo sa Balkana bježati pred Srbima da bi se na kraju potpuno urušilo. 1914. najveća europska carevina, Austro-Ugarska je sa velikom vojskom pokušala Srbiju izbrisati sa mape.

VELIČANSTVENA VEŽBA 'VEK POBEDNIKA 1918-2018' POTVRDILA SNAGU ARMIJE: Srpska vojska jača nego ikad!

Četiri godine kasnije Austro-Ugarska više nije postojala na mapi. Moćna Hitlerova Njemačka radi Srba je morala odgoditi napad na SSSR za čak sedam nedelja. Sedam nedelja koje su spasile svijet, toliko su izgubili Njemci radi srpskog rušenja trojnog pakta, taman dovoljno da ih stigne ruska zima na samo 40 kilometara od Moskve.



Devedesetih je nikad jača Amerika, najveća sila koju je svijet vidio napala Srbe. I dok su Amerikanci u svojoj oholosti mislili da su nepobjedivi, umjesto da se pozabave konačnim uništenjem nikad slabije Rusije, oni su na Srbe izgubili deset godina.Tih 10 godina bilo je Rusiji beskrajno dragocijene vrijeme, ruski narod uspio je izroditi Putina, a Putin kraj američke dominacije i unipolarnog svijeta.


Ne, Srbija nije zemlja koja je izgubila četiri rata, nego zemlja koja je sahranila četiri carstva, a uskoro će biti sahranjeno i peto...

Sa koliko rečenica se slažete
Objektivno, Novosti su za gejeve koji su civilno služili vojsku. Ima i videoi, ali njih će Zuper da postavi.

Krleža o sarajevskom atentatu: 

'Napisao bih, mislim, najautentičniji scenarij za Sarajevski atentat, ali atentata i pucnjave ne bi bilo. Nikad kod nas javno nije iznijeta cijela istina o Sarajevskom atentatu.

Prijateljevao sam s ruskim ambasadorom u Turskoj, fon Grisom, koji je važio za velikog turkofila i carska ga je vlada tamo držala kao takvog zbog specifičnih ruskih interesa u Turskoj, a pogotovo zbog Crnog mora i Dardanela, jer što nitko nije mogao dolje obaviti, mogao je on. Do u detalje je bio upućen u zbivanja na Balkanu jer Rusija u to vrijeme nije imala u Beogradu ambasadora, već poslanika. Kasnije je završio kao emigrant u Jugoslaviji. Umro je i sahranjen je u Dubrovniku, a stanovao je na mansardi kod jednog dubrovačkog gospara što sam opisao u 'Izletu u Rusiju', ali ga ne spominjem imenom.

Od njega sam saznao da srpska kraljevska vlada, koja se tek domogla Skopja u svojim planovima stvaranja velike Srbije, kao ni sam kralj Petar nisu bili ni za kakvo kvarenje odnosa s Austrijom, prema tome njima je neizrecivo mnogo smetalo što su ti mladići iz Bosne obučavani za pucanje, rukovanje oružjem, kraj Beograda, pod rukovodstvom majora Vojislava Tankosića, a prema nalogu 'Crne ruke'.

Nastojali su svim silama spriječiti atentat, odnosno odlazak Principa i ostalih u Sarajevo. Ali iza 'Crne ruke' koja je dovela Karađorđeviće na vlast ubojstvom kralja Aleksandra Obrenovića i njegove žene Drage, stajala je Rusija. O tim stvarima mi je u detalje pričao fon Gris. 'Crna ruka' je ustvari predstavljala državu u državi, a iza kulisa je učinila sve što je bilo potrebno da se organizira atentat u Sarajevu.

Uoči Ferdinandovog dolaska u Sarajevo, prema sasvim pouzdanim informacijama koje sam prikupio, kraljevska obavještajna služba znala je da su atentatori zajedno s Principom na putu za Sarajevo kod Loznice prešli u Bosnu. Regent Aleksandar saznavši to, sav u očaju, nenajavljen pretrčao je iz dvora preko Terazija u rusko poslanstvo, predstavio se portiru i tražio hitan razgovor s ruskim poslanikom Nikolajem Hartwigom. Portir je odgovorio da poslanik upravo ima važan prijem i da ga ne smije smetati. Aleksandar se strašno razbjesnio, probio do Hartwiga i rekao mu: 'Atentatori su kod Loznice već prešli u Bosnu. Šta da činimo da to sprečimo?'

'Vaše visočanstvo, ja o svemu tome nemam pojma. Ne znam zapravo ni o kakvim se atentatorima radi.'

'Pa zaboga, o atentatorima koji u Sarajevu imaju da ubiju Ferdinanda.'

'Dozvolite, veličanstvo, zaista o tome ništa ne znam. Tu bi eventualno nešto mogao znati moj vojni ataše Artamonov Viktor Aleksejevič, koji je jučer otputovao u Petrograd, završio posao i otputovao kući zauvek.'

Atentatori su pucali u Sarajevu, a ubrzo nakon toga fon Hartwig je umro od srčanog udara u austrijskom poslanstvu u Beogradu. Beograd ga je oplakao i dostojanstveno ispratio, jer je bio cijenjen i poštovan. Bio je, kao i niz drugih visokih ruskih diplomata, porijeklom Nijemac. To su bili njemački plemići koji su se osjećali Rusima.

Događaj u Sarajevu, bez obzira na odnose cara Franje Josipa i prijestolonasljednika Ferdinanda, koji su bili sasvim loši, Austrija i cijeli svijet su shvatili kao izazov Srbije, što se vidi i iz pisma koje kasnije austrijski car piše njemačkom kolegi i u kojem otprilike veli:

'Prema svim dosadašnjim ispitivanjima u Sarajevu se nije radilo o zločinu jednog čovjeka, nego o dobro organiziranoj zavjeri čije niti dopiru do Beograda i premda se po svoj prilici neće moći dokazati sudjelovanje srpske vlade, ipak se ne može sumnjati u to da je njena politika, da se svi Jugoslaveni ujedine pod srpskom zastavom, pomogla takva zločinstva i da dalje postojanje ovog stanja predstavlja trajnu opasnost za moju kuću i moje zemlje… I Ti ćeš poslije najnovijeg strašnog događaja u Bosni steći uvjerenje da se više ne može misliti na smirivanje protivnosti koje dijeli Srbiju od nas i da će biti ugrožena postojeća politika mira svih evropskih monarha dok bude nekažnjeno dalje živjelo ovo gnijezdo zločinačke agitacije u Beogradu…'

Prema nekim izvorima Franjo Josip u stvari nije bio za rat protiv Srbije, iako je on takve planove imao već od 1908. Međutim, njemački načelnik generalštaba navodno je nagovorio austrijskog kolegu da zarati.''

U svemu tome ima pomalo istine, nesto je neupitno istina, ali celu pricu, kako izgleda, nikad necemo saznati. 

Na nivou politike

- Srbija nije želela rat sa Austrijom 

- No, naravno da je Srbija vodila i srpsku i jugoslovensku propagandu raznim, ne samo političkim, nego i kulturnim sredstvima, koliko je mogla, no Srbija nikada ne bi mogla da ugrozi A-U kao država državu. 

- Međutim, A-U je prosto imala problem sa samim postojanjem Srbije koja nije prosto njen satelit. Imala je problem jer je znala da u uslovima demokratizacije političkog života, što je bio svetski proces, kao i u uslovima već razvijenih nacionalizama, nema šanse da ne nastanu jake političke snage koje će težiti nekakvim zajedničkim aranžmanima sa Srbijom (i Crnom Gorom).

Jedno jedino pitanje se tu postavlja - da li bi za sve bilo bolje da je Srbija prosto pristala na to da bude satelit Beča. Možda bi i bilo, ali da bi to u tom trenutku uopšte bila moguće, A-U je morala da bude drugačija država od one kakva je bila.

Najbolje bi bilo da je Bec postao satelit Beograda...ali za to je trebalo da nase trupe napreduju severno od Klagenfurta i malo potpale carske dvore, a i jos ponesto u okolini 

Srecan nam dan velike pobede, kada je zaceta velika drzava

Srećan.

1912-1918 zemlja koja je u te ratove usla, a to je tzv. pretkumanovska Srbija, znaci okvirno danasnja centralna Srbija, je izgubila trecinu stanovnika tj skoro polovinu muske populacije. Ne postoji drzava ili mislim cak i nekakva administrativna jedinica cije stradanje bi moglo da se poredi sa tim u poslednja bar jedno 2 veka (ne govorim o ovom ili onom narodu ili etnickoj grupi negde). Drugo po redu mislim da je Ukrajinska SSR koja je 1933-1945 izgubila oko 8 miliona od 32-33. Ali i to je daleko. Dakle, to je pogibelj nezamislivih proporcija.

Видим да је скоро изашао вишетомни попис страдалих у Великом рату, на основу података из ВА. Да ли је неко листао, и још битније колико су људи пописали?

ja nisam a hteo sam, a koliko sam čuo brojke će biti značajno revidirane nadole, ko što je i normalno.

lupiću napamet, red veličine 400k poginulih (na teritoriji srbije 1914, tu npr. ima i nezanemarljiv broj makedonaca koji su poginuli u bugarskoj vojsci 1916-18), plus moooožda 300k pomrlih od epidemija, u logorima itd, dakle "vanredne smrti". 

ovo za 1,2 miliona - no chance in hell. možda sa proračunatim demografskim gubicima (tipa nerođeni usled rata itd) ali to se prosto ne računa tako.

vojni arhiv je popisao 280k imena

http://www.mod.gov.rs/lat/14637/na-sajmu-knjiga-predstavljen-popis-vojnih-i-civilnih-gubitaka-kraljevine-srbije-u-ljudstvu-u-prvom-svetskom-ratu-arhivska-gradja-vojnog-arhiva-14637

- Nema boljeg puta da se istorija jednog naroda osvetli, objasni i pokolenjima približi od objavljivanja rezultata istražene arhivske građe i izlaganja i opisa materijalnih istorijskih izvora. U tom cilju, Vojni arhiv je 2013. godine, na osnovu angažovanja u okviru Radne grupe za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, započeo istraživački rad na evidentiranju podataka vojnih gubitaka u ljudstvu Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu, na osnovu arhivske građe koju baštini naša značajna institucija – poručio je Petrović, istakavši da se u bazi podataka vojnih i civilnih gubitaka u ljudstvu u Prvom svetskom ratu i u balkanskim ratovima, koja je sažeta u 14 tomova, posle odstranjivanja dupliranih, nalazi 281.711 imena.

ovo za 1,2 miliona - no chance

ne, naravno. ali pretkumanovska srbija je imala 2,74m 1912, Od tog stanovnistva, ukupni gubici na svaki moguci nacin, su oko 30%.

Da li se racunaju ubijeni Srbi u Austro-Ugarskoj krzo sisteme logora, vesanja, streljanja...Mislim da je Rada, koja dnaas vodi "BG Hroniku" na RTS, tokom prve dekade 2000-ih radila emisiju na tu temu i da je imala prolem zbog toga. Mislim da je tako i pocela da radi hroniku jer je degradirana iz naucno-obrazovnog programa za kaznu.
Mislim da se cifre krecu od 50 000-100 000 ubijenih Precana u A-U.

Ja sam bio u jednom mestu u Vojvodini gde su spaljeni zivi Srbi i Rumuni u tzv. tranzitnom logoru 1918, na kraju rata.

...
Zašto je sadašnjoj vlasti tako teško da prevali preko usta reči primirje i mir? U čemu je problem savremenog građanina Srbije, a još više njene aktuelne političke elite? Kako je to već primetio profesor Nenad Makuljević, Srbija je iskočila iz koloseka kada je reč o evropskom pomiriteljskom tonu i sve više se u kulturi sećanja odvaja od Francuske ili Velike Britanije. Savremenoj srpskoj državi je od Prvog svetskog rata potrebna samo kultura pobede i žrtve. Ovako sužen pristup sećanju na Prvi svetski rat samo održava ratnu psihozu, pumpa osećaj ugroženosti i raspiruje teorije zavere o tobožnjim revizijama istorije. Kao da postoji strah da će bilo kakva priča o miru oslabiti psihološki grč u kojem se drži srpsko društvo. Ovo se sasvim uklapa u pitanje koja se sve glasnije može čuti, a to je da li su jugoslovenski ratovi zaista završeni? Primeri su brojni, od gotovo svakodnevnih napetosti u odnosima sa većinom bivših jugoslovenskih republika, do promena u tumačenju pojedinačnih epizoda iz jugoslovenskih ratova, pa sve do banalnijih primera kao što je tenk ispred stadiona. Prvi svetski rat je dobar za moral i lepo pere prljavštine iz 1990-ih. Međutim, svođenje savremenika Kraljevine Srbije samo na heroje i žrtve predstavlja veliku zloupotrebu. Štaviše, to znači da se propuštaju priče i lekcije koje su nam tadašnji stanovnici Srbije ostavili u izvorima. A oni su te lekcije teškom mukom naučili.

https://pescanik.net/mir-pobeda-pomirenje-ili-cemu-srbiji-sluzi-prvi-rat/

Ovo se sasvim uklapa u pitanje koja se sve glasnije može čuti, a to je da li su jugoslovenski ratovi zaista završeni?

Ama ne, naravno da nisu sa "srpskog stanovišta". Samo da se desi promena odnosa snaga u svetu koja je već počela. E dotle se ima održavati stanje duha žrtve i nepravedno zaboravljenog davnog pobednika. Takav sentiment trešti sa nacionalnih frekvencija i najtiražnijih štampanih izdanja.

Као што би реко Боро Чорбо, 
А кад се смире и потпишу папире, 
Дођи брале до Србије шире...

Дневник Наталије Аранђеловић, Београђанке, супруге Николе Ј. Аранђеловића, српског официра, редак и вредан документ који сведочи о ратној свакодневници и преживљавању породице у мучним годинама окупације Србије 1915–1918. pic.twitter.com/810j8goPDB

— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) April 4, 2020

Umrla Božica Mladenović.

Samo 57 godina. Rip.

Auh

Vidim da je "iznenada"

Sjajno


https://twitter.com/SiggySwans/status/1347313401949810690

Гјилфи Сигурдсон @SiggySwans

ПЕТРОВАРАДИНСКИ ВОЈНИ СУД
(GERICHT DES FESTEN PLATZES PETROVARADIN)
(1914–1917)
Писаћу вам мало о казнама који су добијали војници и АустроУгарској армији за време Првог светског рата
@AVojvodine

1914. септембар 2, (Петроварадин) Душан Видић,  пешадинац, припадник Пеш. рођ. у Новом Саду, оптужен за ремећење јавног реда,односно за јавни злочин против морала,зато што је у пред осталим присутним војницима у пијаном стању викао: „Напред Србија!” Осуђен на 2 месеца затвора.

1914. новембар 17, Петроварадин Љубомир Коларов пешадинац, рођен у
Старом Футогу оптужен за побуну, јер је у борделу у Новом Саду, у пијаном
стању, наређивао клавијатуристи Андору Штајну, да свира „Милетићев марш” и руску химну
Осуђен на 60 дана затвора.

1914. новембар 6, Петроварадин Михаљ Сабо (Szabő), пешадинац, припадник Пеш.
рођен у месту Бихарпушпек.Оптужен за крађу личних ствари од војника, осуђен
на затворску казну од три месеца и у затвору покрао другог заробљеника

1914. децембар 31, Петроварадин Перо Ковинчић, радник, настањен у Београду,
оптужен од стране градске команде у
Београду за ремећење јавног реда и мира због тога што је у једној
улици у Београду јавно викао:
„Ко је Фрању Јосипа овамо донео
тај ће га и однети”.

1915. јануар 14, Петроварадин
Јосип Печник,допунски резервни тобџија, припадник артиљеријске регименте Команде утврђења, рођен у месту
Жабница,оптужен због ремећења јавног реда и мира у Новом Саду због пијанства викао
„Колеге, Словенци убијте немачке керове”  
21 дан  затвора

1915. март 24, Петроварадин
Павле Клапец резервни пешадинац, припадник рођен у Митровици, оптужен за ремећење јавног реда и
мира тако што је у гостиони у Карловцима јавно викао „Горе Срби,
доле Немци” и „Да нас Немци продају“, затим због повреде дужности у стражарској служби

1915. октобар 15, ПетроварадинМилош Скокић, војник, припадник магацина за снабдевање храном
Команде утврђеног места Петроварадин, оптужен за велеиздају, песма
следеће садржине, писане ћирилицом: „С десне стране Србија,
са леве Русија, а у среди Фрушка гора српска мора бити;
Фрушка гора ал си пуна хлада у теби ће краљ Петар да влада.” Поступак се обуставља због
недостатка доказа и наведени је пуштен из затвора.

915. јул 16, Петроварадин
Светко Петров, тобџија последње одбране, припадник Артиљеријског одељења рођен у месту Српска Црња оптужен за ремећење јавног реда и мира пошто је испред Градске куће у Новом Саду правио сцене и противио се привођењу одстране жандара
на које је викао да на сваког Србина долазе по две мађарске свиње, псовао мађарског Бога и Мађаре, викао да је он прави Србин и опирао се стављању лисица. Осуђен на смртну казну стрељањем, преиначену у казну затвора од десет година

1915. јул 28, Петроварадин Јохан Руман пешадинац, припадник Пеш. рег.рођен
у Немачкој Паланци, оптужен за клевету, јер је у гостиони у Новом Саду прокоментарисао на српском језику „право су имали да су издајицу убили” што се односило на Франца Фердинанда. Ослобођен оптужбе.

1915. август 4, Петроварадин Карл Гитер  поручник Пеш.рођен у месту Вишкову, Чешка, оптужен за ремећење јавног реда
пијаном стању говорио „Хрвати су покварене курве који се боре за интересе Мађара и Немаца, а једини јунаци су Чеси,
који су се дали за великословенску идеју, и тако би требало и Хрвати да раде.”Осим тога, наглашавао је како је правда задовољења убиством престолонаследничког пара. Осуђен на смртну казну стрељањем.Казна изречена у 5 часова по подне, додељен му свештеник, испроведена у 7 часова

1916. јул 1, Петроварадин
Еуген Алт , водник, припадник Пеш. рег. бр. 6, рођен у месту Парабућ, оптужен за проневеру новца који је добио од свог команданта чете, капетана Рихарда Кирхнера да уситни 1.000 круна, како би се исплатиле дневнице војницима
а он је отишао да их потроши по ноћним локалима са проституткама, као и у „Cafe
Munkacsy”, у Печују где је и ухапшен, и за самовољно удаљавање без одобрења при чему јеустановљено да је скоро сав новац потрошио, од којег је остало само 6 круна и 36 хелера. Осуђен на пет година.

1916. мај 10, ПетроварадинМилош Велимиров, пешадинац, припадник Пеш. рег.  рођену Ђурђеву, срез Жабаљ,оптужен за
самовољно удаљавање од своје јединице,  Отишао је да посети родитеље у Ђурђеву и вратио се након десет дана својевољно својој јединици у Бршадин.
Десет дана затвора.

1916. мај 7, Петроварадин
Радован Јанков рођен у Платичеву и Никола Вранић, рођен у месту Чепин, резервне тобџије, припадници Тобџијске регименте
оптужени за повређивање потчињености у војсци, пошто су у борделу у Новом Саду у улици Салонска бр. 13
правили буку, лупали столицама итд, а горе наведени Вранић јеједној од девојака ударио шамар. Када је војна жандармерија дошла да их смири, настала је општа туча са вађењем оружја, а наведени Јанков је викао:
„Свиње Мађари, свиње и керови...”.
Осуђен на три месеца затвора