Kulinarski upomoć

Držim fige.

Uzgred, posle izvanrednog ajvara, upuštam se u novi projekat za vikend - pravim domaći Branston style pickle.

Не пратим спорске топиће, претпостављам да је на боксу и рвању матријархат.

Preporučujem kornišone ukiseljene laktoznom fermentacijom, ako vremenski nismo zakasnili. Meni je neuporedivo ukusnije nego sa sirćetnom kiselinom što preovladava kod nas. Ako ste ikada jeli prave jevrejske sendviče, one na sprat, znate o čemu pričam.

Što se pekmeza tiče, to je klasično jezičko prisvajanje nečega što samo izdaleka liči a tu ne pomaže ni tehnološki rečnik na koji se poziva talašon, pošto je i u njemu pekmez definisan (istorijski) pogrešno. Tamo gde je jaka turska tradicija, pekmez je pekmez, do bunila ukuvan sok od jabuka ili grožđa ili nekog trećeg voća sa kim to može. Recimo može od duda, Turci to imaju - dut pekmezi. 

Grci imaju petimezi što je kraće kuvan i samim tim ređi pekmez od mlade grožđane šire, u suštini grožđana molasa - nije loša stvar za dodatak salatama, jogurtu i sličnom. Mada i to zgusti vremenom, imam u frižideru malu flašicu petimezija sa ostrva koju bi verovatno trebalo da držim u vrućoj vodi da krene, ovako nema šanse da sipam. U mojoj omiljenoj kafani koriste petimezi kada završavaju hobe u tiganju, bude strava za umakanje. Imam još toga na moru, ko hoće doneću mu.

Ja volim kornišone ne previše kisele (po pariski), već aigre-doux, kakvi se prave u Alzasu...

Свака част на упорности и правом фурунашком извештавању, потез по потез.

п.с. кад си мамуљао боју у фотошопу, требало је да не дираш шерпу у горњем делу. Овако се баш види.

ova priča me je inspirisala da napravim nešto na brzaka - naime, želim da stvorim savršene kiflice, radim na tome već neko vreme sa promenljivim rezultatima. a treba mi za njih veoma čvrst, dehidriran džem, onaj koji maltene mora da se seče, i da bude od mešavine crvenog voća. napravio sam ga 90 odsto u rerni i 10 posto finiširao na ringli i baš je onakav kakav mi treba za kiflice iz snova, kiseo, intenzivne arome, sa dodatom vanilom i cimetom.

Kirko Skaddeng wrote:ova priča me je inspirisala da napravim nešto na brzaka - naime, želim da stvorim savršene kiflice, radim na tome već neko vreme sa promenljivim rezultatima. a treba mi za njih veoma čvrst, dehidriran džem, onaj koji maltene mora da se seče, i da bude od mešavine crvenog voća. napravio sam ga 90 odsto u rerni i 10 posto finiširao na ringli i baš je onakav kakav mi treba za kiflice iz snova, kiseo, intenzivne arome, sa dodatom vanilom i cimetom.

to je nemoguce posto je moja baka dobrila umrla.

E ja hoću da budem taj koji će da umre i da onda prema mojim kiflicama mere sve ostale. 
Samo prvo moram da stvorim perfektan recept i da ga ponovim 100 puta.

Jebe me to što u mojoj porodici niko nije imao pojma da kuva, keva je znala da ispeče odličnu gibanicu i sve ostalo je, nažalost, bio prosek iz menze, a baba je umela da rasklopi štamparsku mašinu i prenese je iz jedne ilegalne štamparije u drugu, ali ne i da skuva dobru sarmu. Sve sam učim, bez uzora.

mislim da imam negde babinu kuvar-svesku. potrazicu.

Zajebavaš? Pa tu možda ima raznog blaga. Aj vidi.

Odaću ti dve tajne:

- Mi domaćice lažemo kao psi
- Puter i skrob su keva, poprave nepopravljivo.

pokušao sam da nađem šta bi to moglo da menja boju iz dunje zbog dugotrajnog kuvanja i nisam uspeo

to ne znači da ne postoji, pokušaću, zainteresovalo me je

ja bi na tvom mestu za sledeci put spremio dve oljustene cvekle i spustio u smesu u nekom trenutku na par sati.

Гримизни китнкес, звучи племићки.

kaže se ispravno kvitnkeze ali kad nemamo jezičke čistunce...

То се тако каже на немачком, а то како смо овде кварили глачали швапске термине је наша ствар, не одступам ни фртаљ.