Knjiga srama

Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati kaže da državna uprava ne koristi dovoljno znanja i iskustva nevladinih organizacija.

Kako na važnim pitanjima puta Srbije ka EU mogu da pomognu država i civilni sektor, a što podrazumeva njihovu saradnju - na to pitanje Goati odgovara primerom Transparanetnosti Srbija, organizacije na čijem je čelu godinama, a koja je inače deo međunarodne organizacije i koja akumulira, u slucaju Srbije, znanja o temi korupcije već 14 godina.



"Takva znanja ne mogu da se steknu za tri meseca, ni za tri godine, naročito to ne mogu da urade partijski mediokriteti", smatra Goati.
U tom smislu pominje da, i kad nisu pozvani, vrlo često predlažu doradu, poboljšanje i intervenišu kod pojedinih zakonskih rešenja, a upitan da li ih iz državnih struktura nekad zovu i pitaju za savet ili pomoć, kaže da to baš nije praksa.
"Ponekad pošaljemo svoje predloge svim poslaničkim klubovima i onda obično ljudi iz opozicije to predlože i ali dogodi se, ne često, da taj naš predlog izrečen od opozicije bude prihvaćen i u parlamentu. Ali, puno puta nažalost, vrlo dobre stvari ne budu prihvaćene i to je razlog tog haotičnog, brzog menjanja zakona", kaže Goati i dodaje da se "s druge strane, u parlamentu na rešenja TS pozivaju i vlast i opozicija".
Povremeno, dodaje, pozove ih neko iz državnih struktura, ali tada najčešće ne kao Transparentnost, nego pojedince iz te organizacije, što znači da nisu bas potpuno odsutni iz sfere javnog dogovaranja, ali primećuje da njihovo znanje i iskustvo ostaju neiskorišćeni.
Istina je, dodaje i da postoji, pored pravog nevladinog sektora, i takozvani državni nevladin sektor, koji nema nikakve veze sa NVO, a takođe ima puno nevladinih organizacija koje su samo fiktivne, a ne postoje ili imaju samo jednog čoveka.
Nerazumevanje između predstavnika države i civilnog sektora, koje traje decenijama, tumači manama i jednih i drugih,
"Pretpostavljam da ni naši svi zaključci, pa ni predlozi ne prolaze, neki možda verovatno sa razlogom, ali neki i zato što u parlamentu sedi 250 ljudi koje su izabrali partijski šefovi. Taj njegov partijski šef, Faraon, nosi njegov blanko potpis u džepu i ako mu nešto nije po volji čovek zanoći kao poslanik, a osvane kao običan građanin", objašnjava Goati i tvrdi da, kad je reč o borbi protiv korupcije, "to što se zove državni aparat prosto nije stručno doraslo tome što postoji u nevladinom sektoru".
Da li je onda saradnja uopšte moguća i na kojim pitanjima - na to Goati kaže da je realni pesimista, te da izuzimajući vladu, državni aparat od nevladinog sektora ima još mnogo da nauči, posebno o pitanjima borbe protiv korupcije.
"Praktično, nema ni pokušaja da se uhvati priključak sa jednom empirijski zasnovanom teorijom borbe protiv korupcije - koji su to koraci, koji je redosled koraka... Ta se borba zasniva na nekakvim komparativnim uvidima koje mi sticajem okolnosti imamo. Istovremeno, u državnoj upravi, odvajam od toga Agenciju za borbu protiv korupcije, nažalost ta pitanja ne shvataju dovoljno čak ni visoko rangirani činovnici", zaključuje Goati.

Зашто је српска јавност од ММФ-а први пут отворено чула да ће струја поскупети 1. априла за 15 одсто?
Нисмо хтели да објављујемо програм док га Борд директора ММФ-а не усвоји и објави. Поскупљење струје има значајан психолошки ефекат, поготово у тешким економским условима. О томе се прича већ дуже време, али нисмо желели да људе оптерећујемо пре објаве. У медијима је ситуација таква да би негативна вест о поскупљењу могла да одвуче пажњу јавности с најважније позитивне ствари, а то је да смо, после два неуспела покушаја, добили подршку ММФ-а и међународне заједнице.

"Žalosno je pritiskati preko dece"
Izvor: Beta
Beograd -- Direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić izjavio je da je "žalosno" što u Srbiji prosvetni radnici pritisak vrše preko dece.

Foto: Freeimages

Prema njegovim rečima, to se naročito odnosi na neke od sindikalnih funkcionera.
Osim toga, Majić je naglasio da bi bilo korektnije da su nastavnici "prve korake" u protestu usmerili na smanjivanje svojih administrativnih obaveza.
"Kada gledate proteste u zemljama sa ozbiljnijom demokratskom tradicijom, videćete da se izlazi na ulicu sa transparentima gde se prvo postavljaju zahtevi i argumenti zašto je to važno, zatim se ide ispred Vlade i obraća se Vladi, a ne pojedinačnom ministru. Tek nakon takvih poteza protesti se zaoštravaju do nivoa kada to osećaju deca", rekao je Majić agenciji Beta.

Govoreći o protestu prosvetnih radnika u Srbiji koji je počeo 17. novembra Majić je istakao da "ministar nema zakonsku moć da raspolaže budžetom i određuje platu".

"Za mene bi bilo etički korektnije da su nastavnici prve korake u protestu usmerili na smanjivanje svojih administrativnih obaveza, da su, recimo, prekinuli da pišu pripreme za časove, godišnje planove, da popunjavaju nepotrebne rubrike u dnevnicima i formularima... a što bi bio protest usmeren protiv administracije, a što se Ministarstvu ne bi svidelo", rekao je on.

Majić je ocenio da je potrebno vršiti pritisak na onaj segment vlasti gde se donose odluke o budžetu.

"Dakle, pozovite prvo svoje narodne poslanike pa im objašnjavajte kako je materijalni položaj prosvete loš i zahtevajte da se zalažu da se ta situacija promeni. Nemojte odmah na decu, pa zna se da je intenzitet rada u školama ionako jako nizak", rekao je on.

Majić je naveo da je njegova procena da đaci do sada i nisu pretrpeli ozbiljniju štetu, jer je rad u školama uglavnom veoma neefikasan i skoro da nema vannastavnih aktivnosti.

"Decenijama imamo loše sadržaje i lošu organizaciju nastave, ali i veoma loš sistem obuke nastavnika na fakultetima i naravno lošu selekciju kadrova koji rade u prosveti. Mali je procenat nastavnika koji vole i žele da se bave svojim poslom, koji se trude da kvalitet svoga rada poboljšaju i koji imaju hrabrosti da pokreću inicijative da se nastavni programi i organizacija rada u školi unaprede", istakao je on.

Direktor Istraživačke stanice Petnica je ocenio da je za većinu političara tokom protekle tri decenije obrazovanje bilo "oblik potrošnje, a ne strateška investicija, neuporedivo važnija od kojekakvih drugih pompeznih investicija gde se olako potroše ogromne pare".

Majić je istakao da je "obrazovanje ključna razvojna investicija" i da mora imati prioritet, ali i da se proces obrazovanja mora drugačije organizovati.

"U uređenim i uspešnim državama plate nastavnika su veoma pristojne, ali se dnevno u školi provede najmanje osam sati i posao se lako gubi ako ne zadovoljavate očekivanja. Ako vaši đaci ne uspeju savladati minimum standarda, izvesno je da ćete morati tražiti drugi posao. Kod nas je posao u prosveti doživotan, siguran i komotan. Malo koga brine koliko su učenici razumeli i usvojili znanja i vrednosti", naveo je on.

Prema njegovim rečima, "barem 20 odsto zaposlenih u prosveti trebalo bi odmah da izgubi posao, jer definitivno loše rade i ne trude se da rade bolje".

"Svaki posao od koga očekujemo efikasnost mora biti izložen stalnoj konkurenciji i dokazivanju. Zaposleni moraju shvatiti da je obaveza države da što kvalitetnije obrazuje mlade i da se to postiže zapošljavanjem sposobnih nastavnika, a ne obratno - da je obaveza države da doživotno zaposli nastavnike a da oni to opravdavaju tako što rade nešto sa decom", naveo je Majić.

On je kazao da bi u sistemu obrazovanja u Srbiji trebalo promeniti mnogo toga.

"Najpre je potrebno promeniti način i mesto gde se mladi obrazuju za posao nastavnika. Oni koji ih tome uče, nedovoljno znaju svoj posao a još manje znaju kako se to radi u drugim zemljama. Često imamo profesore univerziteta koji podučavaju nastavnike važnih predmeta koji ne znaju ni jedan svetski jezik...Barem polovina takozvanih nastavničkih fakulteta je suvišna, nepotrebna, skupa i služi samo za udomljavanje nesposobnih poluintelektualaca", ocenio je Majić.

On je ukazao da bi trebalo reorganizovati i sistem upravljanja školama, počev od kvaliteta stručnjaka koji sede u ministarstvu, sekretarijatima i školskim upravama do članova školskih odbora i kvalifikovanosti direktora.

"Takođe, valja ugasiti gomilu nepotrebnih, minijaturnih škola, ali i škola koje školuju jalova zanimanja i postoje samo zbog lokalnih političkih interesa. Samo se mi hvalimo po naslovnim stranicama medija da imamo jednog nastavnika kome je posao da svaki dan putuje do straćare - ne mogu da upotrebim reč ‘škola’ koju pohađa jedno dete", naveo je Majić.

On je dodao da bi trebalo pozvati na odgovornost sve one koji su to omogućili.

Majić je ocenio da "finansije nisu pitanje broj jedan", ali da ne smeju ostati ni na začelju prioriteta, kao i da će se ako se uradi nešto od navedenog naći dovoljno novca da se plate upristoje i tako motivišu i nagrade najbolji nastavnici.

"Naša je nesreća što trenutnom ministru zameramo što govori istinu umesto da se razmeće šarenim obećanjima i bajkovitim optimizmom. Od njega u proteklih blizu godinu dana nisam čuo ni jednu rečenicu koja je netačna ili nekorektna i zbog toga je, nažalost, postao vrlo nepopularan", rekao je Majić.

On je ukazao da će dolazak ozbiljnih investitora u Srbiju moći da se očekuje kada bude postojao "dominantan segment radno sposobnog stanovništva koji je kvalitetno obrazovan, ne samo po napamet naučenim definicijama i formulama, već po razumevanju procesa, ideja, pojava i problema, po spremnosti da sami stalno uče, da pitaju, komuniciraju sa drugima, da su spremni da promene mišljenje ako naiđu na argumente", zaključio je on.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kazao je da ne želi da se stavlja na bilo čiju stranu i da je činjenica da je ombudsman i dalje nova funkcija, pa ni vlast, ali ni sam zaštitnik građana ne znaju dovoljno o svojim ovlašćenjima.

"Sve ovo liči na priče iz devedesetih godina kada je svakome ko pusti glas bio pronađen skelet u ormaru. To što nešto liči, ipak, nije dovoljno, trebaju nam činjenice", kazao je Čanak.

Tasovac: Nije potrebna reakcija ministarstva

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac izjavio je da ne smatra da bi ministarstvo trebalo da reaguje na napade pojedinih medija na ombudsmana Sašu Jankovića. Onog trenutka kada bude prekršen zakon, inistarstvo će reagovati, rekao je Tasovac.

Šuvar i varivo wrote:Razumeo sam dakle- ko jede suši mož se organizira da politički deluje, ko jede gibanicu ne može