Oklevetani rat: Crnjanski vs Krleža - čitaonica

Pa tu je zanimljiv ovaj detalj gde Crnjanski, antiipirajući nolteovski revizionizam kaže - levi ekstremizam stvara onaj desni:

„Г. Крлежа не види да је крајност с лева, она, која нас националисте гура у другу крајност на десно, тако да је међу нама настао јаз над којим више моста не може бити.“

Ne kaže se za džabe - reakcija

kinik wrote:Jebem li ga, u pravu si, ali meni nekako preostro zvuci: nije da mi je zao Crnjanskog, ali s obzirom na okolnosti, mislim da nije dobacio do fasizma, ostao je politicki sivkast i epoha ga je - na njegovu srecu - skrajnula.
Osim toga, nisam neki ljubitelj poezije, ali volim da verujem u neku vrstu poetske pravde: covek koji je pisao onakvu poeziju ipak ne moze da bude njihov .

Hehe pa može biti njihov i zapravo je bila neka poetska pravda. Naime MC je sebe opažao kao krvno i teritorijalno ukorijenjenog i mnogo je na to polagao, kao iskonska sraslost krvi i tla daje pravu čvrstinu i vitalnost, te fore, a u političkom smislu se pokazao kao u biti zamlata, zanesenjak, onaj zbunjeni malograđanin. Veliki pjesnik i politička budala u jednoj osobi, to je ta tragikomična poezija u njegovoj sudbini, slučaj komedijant.

Zajebavaj, zajebavaj

Slazem se, pesnici za bolje i nisu.
Ipak, posle svega ostaje pitanje odgovornosti umetnika i tu za Crnjanskog nema opravdanja: kad je bilo na strasnom mestu postojati bio je tamo gde je bio i kako god ga ocenjivali i cenili ta odgovornost ga ne moze mimoici.

Drugari, meni se ova čitaonica baš sviđa, i ako nemate ništa protiv, predložio bih dva tekstića za sledeću, koja se nekako zgodno nadovezuju na ovu. U pitanju su izvodi iz nekih Jingerovih pisanija o ratu, i Benjaminov prikaz zbirke tekstova koju je Jinger uredio, On War and Warrior. Opet su u pitanju vrlo kratke stvari, (oko petnaestak strana sve zajedno, ako i toliko). Šta kažete? Kontekst je vrlo sličan kao i u ovoj raspravi, baš kao i tema.

A onda posle nek neko drugi predlaže!

William Murderface wrote:
Ne kaže se za džabe - reakcija

William Murderface wrote:Drugari, meni se ova čitaonica baš sviđa, i ako nemate ništa protiv, predložio bih dva tekstića za sledeću, koja se nekako zgodno nadovezuju na ovu. U pitanju su izvodi iz nekih Jingerovih pisanija o ratu, i Benjaminov prikaz zbirke tekstova koju je Jinger uredio, On War and Warrior. Opet su u pitanju vrlo kratke stvari, (oko petnaestak strana sve zajedno, ako i toliko). Šta kažete? Kontekst je vrlo sličan kao i u ovoj raspravi, baš kao i tema.

A onda posle nek neko drugi predlaže!

Naravno.

timur chevket wrote:moze, to sam vec citao. imas pdf?

Pa kad si štreber.

Ofkors. Sad ću da okačim na novom topiću. Zapravo, na Benjamina imam link, a Jingera ću c/p, on je u neko word dokumentu.

Ma da bre, cepamo dok imamo tema za razgovor.

Tim pre što će biti zanimljivih paralela.

timur chevket wrote:mozemo jos da postujemo o crnjanskom i krlezi? :p

Pa naravno. Ne vidim razloga da se zatvara. Pogotovo što će možda biti ljudi (mene) koji neće odmah pročitati, nego će možda poželjeti da ostave komentar i poslije par mjeseci.

Ma da, nema vremenskih ograničenja. Zaboravih da dodma i ovo. Uvođenje novih i povezanih tekstova u igru može da da novi boost temi, recimo ovde ne bi bilo loše osvrnuti se i na ostala dostupna Crnjanskova politička pisanija iz tog perioda (njih naravno ima puno, ali na netu ima još nekoliko).

Meni je inače bilo zanimljivo u Crnjanskovom tekstu kad kaže kako i "klasna država marksistička počiva na militarističkim principima", jer me podsetilo na onaj detalj iz Romana o Londonu, gde RJepnin gleda neki prenos vojne parade iz Moskve, i odjednom je ispunjen ponosom, bez obzira što je to je to komunistička vojska koja je njega iz Rusije proterala, pa se oko toga i posvađa sa ostalim belim emigrantima - militarizam kao takav mu je važniji od ideologije.

Marko Ristić! Fenomalno!

Odličan je Ristić i odlično čita samog Crnjanskog i kao pesnika i kao osobu. Nekonformizam koji se, ne našavši sebi ideološku osnovu, pretvorio u konformizam.

A ovo za Dušana i ćesara je prajsles - pitam se šta li bi o tome rekle veličine poput Bazdulja, Vladušića i Kecmana, koji sad isto tako idu unaokolo i pečataju Principa na sličan način.

Velmoža u svili sa sokolom na ruci, gumeni pečatić, što kaže William, umreću.

 

Da, isuviše je očigledno i da bi se parodiralo. Gumeni grb stare velmoške porodice.

I opet paralela sa Romanom o Londonu, gde je Crnjanskov alter ego ni manje ni više nego knez. Soko se istina ne pominje.

otto katz wrote: 2. stvar, a tu se možda približavam razlozima za slavljenje rata, je onaj iskonski i još od antike dobrano razrađen resantiman ratnika spram mirnodopske korupcije ljudskosti, časti, morala.

što bi rekao Bulatovic: "pišam se u mir, u svaki mir koji dolazi posle rata! pesma jedna kaže da će mir biti gori".

Pogresan topik, valjalo bi ovo malo urediti.

Oni, međutim, koji su bili u ratu, i ležali među mrtvima znaju da je rat veličanstven i da nema višeg momenta, nikada ga nije bilo, u ljudskom životu, od učešća svesnog u bitki.


dovde sam pročitao, a i to je previše za ovakve bljuvotine.

Nekada (ne tako davno, pre manje od 100 god.) se potpuno regularno romantizovao i velicao rat, cak i medju likovima kojima se (inace) danas divimo (ili ih barem postujemo). Slicno tome kako je i rasizam bio norma.

U stvari, upravo su dva "velika" rata uradili dosta na tome da to vise nije tako.

bez obzira, nije mi zanimljivo da citam prepisku gde se jedan od ucesnika na samom pocetku samoupucao u nogu. zivcira me to, na isti nacin kao kad citam praslina.

osim toga, nemam razumevanja za pojave koje si pomenuo, u kakvom god kontekstu ili vremenu da ih posmatram.