Van kategorija, društvo kao takvo

rujofil wrote:Doba siroko dostupnih dostupnih jeftinih proizvoda i usluga je kaputt, a raslojavanje ce biti jos brutalnije narocito na periferiji. Ulazimo u bas sugava vremena.

Летећи Полип wrote:

disident wrote:Ih moj bivsi poslodavac, zvacemo ga G iz radnje je imao montipajtonovske muke sest meseci od mog otkaza da nadje zamenu. Najbolji je bio lik koji se petog dana uopste nije pojavio u 5h ujutru da otvori radnju, G zove pekar koji mu donosi pecivo i hleb u 5 i 25 svakog jutra i kaze mu da je radnja zakljucana. G zove radnika, ovaj nedostupan, sta ce , obuce se nabrzinu i doleti do radnje, ruku na srce zivi blizu. Radnik postane dostupan oko deset, G ga zove ovaj kaze " E ja sam skapirao da nisam ja za ovaj posao, daleko mi"   
Nekoliko ljudi se i javljalo na oglas da je zainteresovano i onda nikad ne bi dosli na dogovoreni razgovor ili odgovaralo na poruke i pozive. Moram reci da su plata i uslovi za tu vrstu posla bili odlicni al dzabe.


Drugo, gledam u Idei u centru, kasirke i kasiri su sredovecni ljudi koji uopste nisu za taj posao. I to ne kazem nadobudno kao kreten sa druge strane, vec bas kao neko ko je bio za kasom i vidi kakve greske prave. Momenat pre par nedelja, donesem xxx dinara u novcanicama po 10 i 20 da platim + 500, to su muke tantalovske, trokiranje, ponovno brojanje, nervni slom uzivo jer se zabrojala i pogresila, red cupka i na kraju mi bude zao da je ispravljam i da broji treci put i pustim je da me nenamerno zakine za 200din.

Pa nije isto raditi u bakalnici in the middle of nowhere u Barajevu, i raditi u Idei u centru. Oprostices sto cu ovo primetiti, ali, ti si se etablirao na ovom forumu sa reportazama sa radnog mesta. U nekom prometnom supermarketu tesko da bi to stigao. Ako bi se kojim slucajem i nasao besposlen, revnosna menadzerka bi ti odmah nasla neki posao da se zabaljas. Ono sto hocu da kazem je da na stresnim radnim mestima, sa puno zurbe i incidenata, uobicajeno da puca koncentracija. Cak i do te mere da ne mozes normalno ni da preracunas kusur. Ili, kao u mom slucaju, ti se desi da zaboravis cetvorocifrenu bezbednosnu sifru od lokala u kom radis vec tri meseca. Neko ko bi me u tom trenutku video, smejao bi se, ali on ne zna kako izgleda kad Nemacka pukne od Meksika na svetskom prvenstvu, a pola Vidikovca navali u lokal da se vadi. Uz napomenu da sam u ta tri prethodna meseca imao jedan slobodan dan. Dakle, nije to bas tako lako kako izgleda sa potrosacke strane pulta.

Druga stvar, to sto su uslovi “za tu vrstu posla” odlicni, samo po sebi nista ne znaci. Ako je negde uobicajena plata npr 40k, a kod tebe 50k – to je i dalje kurac, jer od toga ne moze da se zivi. To moze da bude neki dzeparac, s tim u vidu da za dzeparac rade deca. A deci se desava da posle par dana shvate da nisu za posao, i prestanu da dolaze na posao bez da se jave. Ko hoce da za njega radi neko odrastao - platice, prijavice, nece zavlaciti, lagati itd. Jos jednom ces oprostiti sto cu se setiti, ali upravo si ti dolazio ovde da se raspitujes i zalis kako te taj isti G stalno prijavljuje i odjavuljuje sa posla. Neko ko je sklon takvim mizerijama tesko da u svemu ostalom nudi odlicne uslove. Uostalom, ko sprecava G da sam radi u svojoj prodavnici? Oduvek je i bilo da ljudi sami, odnosno sa clanovima porodice, rade u svojim radnjama.




Sto se tici sirih problema, zaista ne znam koji su, niti sta im je uzrok. Ima jako puno dobrih, strucnih tekstova koji se time bave. Neki kazu neoliberalizam, drugi kazu lose sprovedena globalizacija, treci pak krive lose sprovedenu automatizaciju itd. Svako vidi problem u onom sto ga svrbi. Medjutim jedna od kljucnih, civlizacijskih posledica je svakome jasna. Ogroman deo srednje klase se navikao/navukao na jeftinu robu i usluge. Ukljucujuci tu i delegiranje kucnih poslova – kuvanja, pranja, sitnih popravki, prevoza i slicno. Tako je moglo dok je bilo na pretek magaraca koji su umeli i morali to da rade. Sada je takvih sve manje, i tu pocinje problem. Nema vise boomera, nema vise izbeglica. Onaj ko zna engleski, a to je danas prakticno svako iole obrazovan ispod 40 godina, moze da zaradi barem 400-500 evra iz nekog call centra. Ne mora da se cadji u nekoj radionici ili kujni. Dosljaka iz provincije i dalje ima, ali oni ljudi ne mogu da rade za kikiriki. Moraju da plate kiriju, gorivo itd. 

Zeman doso, valja se pristojno placati. Medjutim, to se ne moze, a da se imaju i pristupacne cene. A ako se nemaju pristupacne cene, ko ce trositi? Zapad jos uvek moze da se snadje, te da uz pomoc otvorenih granica  drzi cenu rada dole. Medjutim, i to kosta, Evo npr, jos nekoliko godina politicke stabilnosti ce se u Americi platiti pravom na abortus. Srbija ne moze ni to. Jer ko moze da emigrira u Beograd, i da zivi od 50-60k? Na Zapadu to moze, jer su troskovi rada delom prebaceni na drzavu, u vidu socijalne pomoci. U Srbiji su troskovi rada prebaceni na roditelje zaposlenih. Ali ovde migranti nemaju roditelje koji ce im dati stan, i finansirati periodicnu nezaposlenost.


Btw, to sto je gazda prema vama, kao musteriji, korektan u ophodjenju, ne znaci da je korektan kao poslodavac, ili uopste kao preduzetnik.  U Vasilijevom slucaju, da je kao preduzetnik zaista korektan, on bi troskove rada u celini ukljucio u cenu usluge. Ne bi deo tih troskova, a samim tim i tenziju sa zaposlenima, prebacio direktno na Vasilija – u vidu baksisa, koji Vasilije izgleda nije razumeo da treba da plati. Isto kao i u autoperionici sto se placa, uzgred receno.

Летећи Полип wrote:

disident wrote:Ih moj bivsi poslodavac, zvacemo ga G iz radnje je imao montipajtonovske muke sest meseci od mog otkaza da nadje zamenu. Najbolji je bio lik koji se petog dana uopste nije pojavio u 5h ujutru da otvori radnju, G zove pekar koji mu donosi pecivo i hleb u 5 i 25 svakog jutra i kaze mu da je radnja zakljucana. G zove radnika, ovaj nedostupan, sta ce , obuce se nabrzinu i doleti do radnje, ruku na srce zivi blizu. Radnik postane dostupan oko deset, G ga zove ovaj kaze " E ja sam skapirao da nisam ja za ovaj posao, daleko mi"   
Nekoliko ljudi se i javljalo na oglas da je zainteresovano i onda nikad ne bi dosli na dogovoreni razgovor ili odgovaralo na poruke i pozive. Moram reci da su plata i uslovi za tu vrstu posla bili odlicni al dzabe.


Drugo, gledam u Idei u centru, kasirke i kasiri su sredovecni ljudi koji uopste nisu za taj posao. I to ne kazem nadobudno kao kreten sa druge strane, vec bas kao neko ko je bio za kasom i vidi kakve greske prave. Momenat pre par nedelja, donesem xxx dinara u novcanicama po 10 i 20 da platim + 500, to su muke tantalovske, trokiranje, ponovno brojanje, nervni slom uzivo jer se zabrojala i pogresila, red cupka i na kraju mi bude zao da je ispravljam i da broji treci put i pustim je da me nenamerno zakine za 200din.

Pa nije isto raditi u bakalnici in the middle of nowhere u Barajevu, i raditi u Idei u centru. Oprostices sto cu ovo primetiti, ali, ti si se etablirao na ovom forumu sa reportazama sa radnog mesta. U nekom prometnom supermarketu tesko da bi to stigao. Ako bi se kojim slucajem i nasao besposlen, revnosna menadzerka bi ti odmah nasla neki posao da se zabaljas. Ono sto hocu da kazem je da na stresnim radnim mestima, sa puno zurbe i incidenata, uobicajeno da puca koncentracija. Cak i do te mere da ne mozes normalno ni da preracunas kusur. Ili, kao u mom slucaju, ti se desi da zaboravis cetvorocifrenu bezbednosnu sifru od lokala u kom radis vec tri meseca. Neko ko bi me u tom trenutku video, smejao bi se, ali on ne zna kako izgleda kad Nemacka pukne od Meksika na svetskom prvenstvu, a pola Vidikovca navali u lokal da se vadi. Uz napomenu da sam u ta tri prethodna meseca imao jedan slobodan dan. Dakle, nije to bas tako lako kako izgleda sa potrosacke strane pulta.

Druga stvar, to sto su uslovi “za tu vrstu posla” odlicni, samo po sebi nista ne znaci. Ako je negde uobicajena plata npr 40k, a kod tebe 50k – to je i dalje kurac, jer od toga ne moze da se zivi. To moze da bude neki dzeparac, s tim u vidu da za dzeparac rade deca. A deci se desava da posle par dana shvate da nisu za posao, i prestanu da dolaze na posao bez da se jave. Ko hoce da za njega radi neko odrastao - platice, prijavice, nece zavlaciti, lagati itd. Jos jednom ces oprostiti sto cu se setiti, ali upravo si ti dolazio ovde da se raspitujes i zalis kako te taj isti G stalno prijavljuje i odjavuljuje sa posla. Neko ko je sklon takvim mizerijama tesko da u svemu ostalom nudi odlicne uslove. Uostalom, ko sprecava G da sam radi u svojoj prodavnici? Oduvek je i bilo da ljudi sami, odnosno sa clanovima porodice, rade u svojim radnjama.




Sto se tici sirih problema, zaista ne znam koji su, niti sta im je uzrok. Ima jako puno dobrih, strucnih tekstova koji se time bave. Neki kazu neoliberalizam, drugi kazu lose sprovedena globalizacija, treci pak krive lose sprovedenu automatizaciju itd. Svako vidi problem u onom sto ga svrbi. Medjutim jedna od kljucnih, civlizacijskih posledica je svakome jasna. Ogroman deo srednje klase se navikao/navukao na jeftinu robu i usluge. Ukljucujuci tu i delegiranje kucnih poslova – kuvanja, pranja, sitnih popravki, prevoza i slicno. Tako je moglo dok je bilo na pretek magaraca koji su umeli i morali to da rade. Sada je takvih sve manje, i tu pocinje problem. Nema vise boomera, nema vise izbeglica. Onaj ko zna engleski, a to je danas prakticno svako iole obrazovan ispod 40 godina, moze da zaradi barem 400-500 evra iz nekog call centra. Ne mora da se cadji u nekoj radionici ili kujni. Dosljaka iz provincije i dalje ima, ali oni ljudi ne mogu da rade za kikiriki. Moraju da plate kiriju, gorivo itd. 

Zeman doso, valja se pristojno placati. Medjutim, to se ne moze, a da se imaju i pristupacne cene. A ako se nemaju pristupacne cene, ko ce trositi? Zapad jos uvek moze da se snadje, te da uz pomoc otvorenih granica  drzi cenu rada dole. Medjutim, i to kosta, Evo npr, jos nekoliko godina politicke stabilnosti ce se u Americi platiti pravom na abortus. Srbija ne moze ni to. Jer ko moze da emigrira u Beograd, i da zivi od 50-60k? Na Zapadu to moze, jer su troskovi rada delom prebaceni na drzavu, u vidu socijalne pomoci. U Srbiji su troskovi rada prebaceni na roditelje zaposlenih. Ali ovde migranti nemaju roditelje koji ce im dati stan, i finansirati periodicnu nezaposlenost.


Btw, to sto je gazda prema vama, kao musteriji, korektan u ophodjenju, ne znaci da je korektan kao poslodavac, ili uopste kao preduzetnik.  U Vasilijevom slucaju, da je kao preduzetnik zaista korektan, on bi troskove rada u celini ukljucio u cenu usluge. Ne bi deo tih troskova, a samim tim i tenziju sa zaposlenima, prebacio direktno na Vasilija – u vidu baksisa, koji Vasilije izgleda nije razumeo da treba da plati. Isto kao i u autoperionici sto se placa, uzgred receno.

Elma Elfić Zukorlić, supruga rahmetli muftije Muamera Zukorlića, u razgovoru za portal "Avaza" osvrnula se na napade na nju i njenu djecu koji su počeli nakon smrti muftije Zukorlića.
Ona je jučer objavila fotografiju sa djecom uz opis " "Ko čuva muftijin emanet ili, bolje pitanje, kome smeta muftijin emanet?"
Kaže da se izjava odnosila na sve one koji se kunu u muftijin emanet, a od prvog dana od njegovog ukopa su nasrnuli na nju i njenu maloljetnu djecu.
- Razapeli su strijele na nas, umjesto da nam budu štit. Iz poštovanja prema rahmetli Muftiju, šutjela sam i i dalje šutim i ne znam dokle ću izdržati. Samo ću vam reci da je moj sin dženazu ocu na trgu klanjao u drugom redu, a ne u prvom redu sa porodicom.

Ljubomora koja je taložena zbog njegove ljubavi, poštovanja i povjerenja koju je gajio prema meni i djeci je isplivala nakon smrti. Želeći da nas degradiraju, omalovaže i izbrišu, iako se on za života javno ponosio nama. Za razliku od svih njih koji me napadaju, o mom radu sa muftijom svjedoče video-audio snimci i fotografije, njegovi govori i gostovanja gdje govori o meni, pjesme koje mi je pisao, rezultati koje sam dala na polju Islamske zajednice i obrazovanja kao i u muftijinom životu i radu - istakla je Elfić Zukorlić.
Kazala je da je muftija Zukorlić posljednji ručak u Klubu poslanika imao sa najbližim saradnicima kada je proslavljao njeno imenovanje na poziciju pomoćnika ministra.
- A cvijeće sam dobila od Jahje Ferhatovića koji je danas idejni vođa napada na mene. Napadajući nas oni zapravo napadaju rahmetli Muftiju i njegov privatni i poslovni život. Skoro 18 godina bila sam njegov najbolji prijatelj, saborac i supruga - poručila je Elma Elfić Zukorlić za portal "Avaza"

Filmske prizore spašavanja mladog Amerikanca iz Neretve koji nakon neuspjelog skoka sa Starog mosta u Mostaru nije uspio isplivati snimili su njegovi prijatelji koji ni sluti nisu mogli šta će ih zadesiti u avanturističkom pohodu na UNESCO-ov spomenik u Mostaru.
Zahvalni što su mostarski skakač Admir Delić Guma i Ali Hamza Duraković koji vozi turiste na čamcu ispod Starog mosta, svojom prisebnošću i hrabrošću brzo djelovali i spasili njihovog prijatelja, oni su video objavili na društvenim mrežama koji se vrtogavo širi i bilježi pohvale za hrabre Mostarce.
Podsjetimo da se dramatična akcija spašavanja dogodila juče tokom poslijepodnevnih sati kad su hrabri Mostarci spasili mladog Amerikanca koji je sa svojim prijateljima posjetio Mostar.
On se odlučio izvesti skok sa Starog mosta uvjeren da to može jer je navodno sportista i ima iskustva sa skokovima s padobranom, a prijatelji su snimajući njegov podvig, snimili i cijelu dramatičnu situaciju.