WW2 revizionizam

Sotir wrote:

KinderLad wrote:Da nije bilo Sovjeta, u Srbiji bi se vodio gradjanski rat 1/1 i pitanje je ko bi pobedio i kakve bi sve to posledice ostavilo.

Пре да није било Англоамериканаца. Они су почели масовну помоћ крајем 1943. са којом су партизани могли да се прошире и на Србију.
Ако погледаш догађаје из лета 1944, партизани су успели да сломе четничке снаге у Србији половином септембра, иако су се они ослањали на немачку помоћ. И да су ушли Совјети, Немци би се дуже повлачили али би исход грађанског рата био исти.

Nisam mislio na konkretnu vojnu pomoc, nego na to da se znalo kako ce teci operacije. Da su Sovjeti isli direktno na Berlin ili da se nisu spustali juzno od Budimpeste nema nikakave garancije kako bi se stvari odigravale. Mojih 2 centa je da bi se konsolidovale nekakve antikomunisticke oruzane snage u Srbiji. Nisam rekao da bi one pobedile, mind.

Bungee jump wrote:

KinderLad wrote:Da nije bilo Sovjeta, u Srbiji bi se vodio gradjanski rat 1/1 i pitanje je ko bi pobedio i kakve bi sve to posledice ostavilo.

I to, svakako, bila bi neka verzija "grckog scenarija". Mislim, gomila stvari na prostoru okupirane Jugoslavije bile su refleks daleko sireg ratnog konteksta (pad Italije, povlacenje nemackih armija zbog sovjetske ofanzive, itd).

Dočim su drugi teatri bili potpuno izolirani od ostalih događanja i na njima se situacija razvijala tako kao da se radilo o posebnim ratovima, pa rat Njemačke protiv CCCP nije imao veze s njemačkim ratom u Africi i Italiji. Kako da ne.

KinderLad wrote:

Nisam mislio na konkretnu vojnu pomoc, nego na to da se znalo kako ce teci operacije. Da su Sovjeti isli direktno na Berlin ili da se nisu spustali juzno od Budimpeste nema nikakave garancije kako bi se stvari odigravale. Mojih 2 centa je da bi se konsolidovale nekakve antikomunisticke oruzane snage u Srbiji. Nisam rekao da bi one pobedile, mind.

Ствар је релативно проста. Прво, већина народа је била против окупатора а за савезнике. Екстреми су били за Ч, П односно у мањем броју за Љотића-Недића. Без снабдевања са стране нико од њих није могао да превагне. Партизани су надвладали и једне и друге и поред немачке подршке лета 44е, да су се Немци повукли то би ишло још брже...

шумидер-модер wrote:

William Murderface wrote:


Naravno, slazem se. Ali i antijugoslavizam.

Он се, на неки начин подразумева јер се историја друге Југославије везује управо за комунистички и антикомунистички наратив и то у маниру најпримитивнијег антикомунизма.
Проблем је - за све бивше Ју државе - у томе да, на страну одвојени путеви којима су кренуле после распада, са све узроцима и последицама, прогутају жабу и признају да је партизански покрет, онакав какав је био - југословенска прича.
И да је, као такав, незаобилазан део историје на коме се може и мора да гради антифашистички наратив.
Обилазити чињеницу да смо имали признато најуспешнији покрет отпора у Европи, војску која је на крају рата по дужини фронта према Немачкој била трећа, пре једне Француске, потурати - као у Србији - причу о томе да без Совјета Руса ништа не би било је, да не набрајам даље, оно што ја зовем пишање по сопственој историји и одрицање од једног од њених најзначајнијих елемената.

Nije po sredi antijugoslavizam u punom smislu reči nego parcijalni koji je sveden uglavnom na socijalističku Jugoslaviju. 

Pogledaš i državnu kulturu i vidiš masu serija snimljenih o međuratnom periodu, gde se prepliću makar "akomodacija jugoslovenstva" tj blagonaklono čitanje te zemlje i tog perioda sa žalom za nekakvim građanstvom iz priče.

Odnosno na delu je nastavak razdvajanja "naše" (1918-41) od "tuđe" (1945-91) Jugoslavije.

Sotir wrote:

KinderLad wrote:Da nije bilo Sovjeta, u Srbiji bi se vodio gradjanski rat 1/1 i pitanje je ko bi pobedio i kakve bi sve to posledice ostavilo.

Пре да није било Англоамериканаца. Они су почели масовну помоћ крајем 1943. са којом су партизани могли да се прошире и на Србију.
Ако погледаш догађаје из лета 1944, партизани су успели да сломе четничке снаге у Србији половином септембра, иако су се они ослањали на немачку помоћ. И да су ушли Совјети, Немци би се дуже повлачили али би исход грађанског рата био исти.

Polovinom septembra su se cetnici razbezali sa Ravne Gore pa je sdk spasavao Drazu i Kalabica. Bez toga bi Valjevo teze palo, kao sto ono bese i nije ranije palo pri prvom partizanskom pokusaju 1944 da uzmu Valjevo.
Sa time u vezi, ko je i kada probio i porazio mocne partizane u jugo-zapadnoj Srbiji tj. Raski u jesen 1944 i probio se u BiH da zameni uloge sa partizanima u ratu?
Ko je davao odstupnicu tzv. nacionalnim snagama tokom 1944 i 1945, kao jedinna formacija koja je koliko-toliko nastavila snazno da deluje?
Hocu reci, da su cetnici tada vec prilicno nebitni, otisli da se obriju i predju u partizane, kao u Valjevu septembra 1944, sto nije sala nego se stvarno desilo.

Koja "masa serija" s akomodacijom Kraljevine? Daj bar 3.

Sotir wrote:

KinderLad wrote:

Nisam mislio na konkretnu vojnu pomoc, nego na to da se znalo kako ce teci operacije. Da su Sovjeti isli direktno na Berlin ili da se nisu spustali juzno od Budimpeste nema nikakave garancije kako bi se stvari odigravale. Mojih 2 centa je da bi se konsolidovale nekakve antikomunisticke oruzane snage u Srbiji. Nisam rekao da bi one pobedile, mind.

Ствар је релативно проста. Прво, већина народа је била против окупатора а за савезнике. Екстреми су били за Ч, П односно у мањем броју за Љотића-Недића. Без снабдевања са стране нико од њих није могао да превагне. Партизани су надвладали и једне и друге и поред немачке подршке лета 44е, да су се Немци повукли то би ишло још брже...

Ne bih na ovoj temi dalje o tome. Ja smatram da je jednostavno sve bilo rezultat mnogo sireg dogovora, ali to nije tema. Pri tom naravno da ne dovodim u pitanje ni cetnicku kolaboraciju ni partizanski antifasizam te zato nije za temu o revizionizmu

KinderLad wrote:

Проблем је - за све бивше Ју државе - у томе да, на страну одвојени путеви којима су кренуле после распада, са све узроцима и последицама, прогутају жабу и признају да је партизански покрет, онакав какав је био - југословенска прича.

Dobro, evo, svi priznaju i prihvate. I?

И ода дође неки лик напуцан и стероидисан новокомпонованом пост деведесете историјом и напише:

Bungee jump wrote:Istina je negde na sredini, ne moze da se izbegne sovjetski uticaj. Partizanski pokret je odlicno funkcionisao u uslovima gerilskog ratovanja, izmedju ostalog zahvaljujuci sovjetskim obukama tridesetih godina. Takodje, frontovske borbe nije bilo moguce voditi bez delovanja Crvene armije, sto se posebno videlo u probijanju Sremskog fronta.

Баш бих волео да видим совјетску обуку за партизанско ратовање и то југословенских кадрова.
И то 30-их?
Где, у Липецку, поред Немаца?
Ако ишта, југословенска партизанштина је до коске аутохтона, и политички и војно: темо где су се усијане главе окренуле совјетском обрасцу догодила се Црна Гора и Херцеговина са све покушајима црвендаћења и страховитом штетом по саму антифашистичку ослободилачку борбу.
Све док паметне западнобалканске главице нису сконтале Историја СКП(б) штиво за читање, а не приручник за деловање у свакој прилици и свим околностима.
Баш као и кинеске: има негде онај Малроов опис Мао Це Тунга како му подсмешљиво додаје један совјетски приручник за партизанско ратовање уз, отприлике 'ево шта смо требали да радимо да бисмо данас сви били мртви...'
А у пробијању Сремског фронта Совјети су учествовали са подршком нешто тешког наоружања и средстава: месо је дала Југославија, али је од свега тога много, много значајнија чињеница да је Југославија тог тренутка држала по дужини трећи савезнички фронт у Европи.
И што је за њу пробој Сремског фронта био много значајније питање него за Совјете којима је тај фрон био неважно лево крило које би се само повукло у тренутку када су они савладали немачку офанзиву између Будимпеште и Балатона и кренули ка Бечу: Југославија је, себе ради, морала на запад и то што пре.

KinderLad wrote:

Sotir wrote:Пре да није било Англоамериканаца. Они су почели масовну помоћ крајем 1943. са којом су партизани могли да се прошире и на Србију.
Ако погледаш догађаје из лета 1944, партизани су успели да сломе четничке снаге у Србији половином септембра, иако су се они ослањали на немачку помоћ. И да су ушли Совјети, Немци би се дуже повлачили али би исход грађанског рата био исти.

Nisam mislio na konkretnu vojnu pomoc, nego na to da se znalo kako ce teci operacije. Da su Sovjeti isli direktno na Berlin ili da se nisu spustali juzno od Budimpeste nema nikakave garancije kako bi se stvari odigravale. Mojih 2 centa je da bi se konsolidovale nekakve antikomunisticke oruzane snage u Srbiji. Nisam rekao da bi one pobedile, mind.

Или будалаштину о консолидацији антикомунистичких снага: којих бре то?
СДК, оно мало разбуцаних ЈВуО, у коалицији са НДХ?
И то против орне и опаке партизанштине која је тада бројала цирка 600,000 људи и била потпомагана од стране свих Савезника?
Како се то не би знало како ће тећи операције?
Нјихов ток би био доведен у питање генијалним стратешким поступцима ђенерала Драже и оног како се беше звао Мушицког?
Уз политичку координацију Недића?
Јеботе, јеботе...
На страну што се Совјети нису спуштали испод југословенско-мађарске границе будући да је јужније фронт према Немачкој држала једна поуздана и одговорна савезничка армија.
Погоди која?

Ако јеси, подсети се да су Совјети у Југославију ушли и изашли на основу писменог споразума којим се прописивало да ће да уђу и бораве само толико колико налажу војне потребе.
А свиђало се то некоме или не, са или без помоћи свих Савезника, НОВ и ПОЈ су 1945. држали све карте у рукама и били потенцијални итекако респективан противник сваком евентуалном подухвату којим би неко са стране покушао да се умеша.
По грчком сценарију на пример.
И - то су сви знали и с тим рачунали.
Од Немаца до Англоамериканаца, па и Совјета.

Partizanske snage u leto 44 su ako ne vec de iure, onda de facto vladine snage posle Viškog sporazuma. Samo to uzmite u obzir.

KinderLad wrote:
Ne bih na ovoj temi dalje o tome. Ja smatram da je jednostavno sve bilo rezultat mnogo sireg dogovora, ali to nije tema. Pri tom naravno da ne dovodim u pitanje ni cetnicku kolaboraciju ni partizanski antifasizam te zato nije za temu o revizionizmu

И немој, боље, јер си се, да извинеш, налупао за све паре: ако икада, тих пар година, мислим на 1944. - 1946. Југославија је као држава била господар своје судбине што би рекли лоши новинари.
Независан играч са потенцијалом, како опипљивим, наоружаним, тако и психолошким, моралним, па и пропагандним.
А то подвођење свега под тамо нечији договор припиши слободно новијим временима у којима је овдашња раја научена да висока политика и промене зависе тамо од неких мудрих чика у неким тамо иностранствима.

Ok BoomerSubnor

Mislim, razgovori sa tobom me podsećaju zašto sam kao dječarac bio opozicija komunistima.

otto katz wrote:Koja "masa serija" s akomodacijom Kraljevine? Daj bar 3.

pa opus mirjam, montevideo, pa i senke nad balkanom.

ne sećam se "većeg" filma/serije koji se uopšte dešava u vreme sfrj od lajanja na zvezde a to je bilo 90ih.

upečatljivo refokusiranje.

Gargantua wrote:

otto katz wrote:Koja "masa serija" s akomodacijom Kraljevine? Daj bar 3.

pa opus mirjam, montevideo, pa i senke nad balkanom.

ne sećam se "većeg" filma/serije koji se uopšte dešava u vreme sfrj od lajanja na zvezde a to je bilo 90ih.

upečatljivo refokusiranje.

koja ono bese HR serija koja se time bavila, onaj glumacki fijasko

шумидер-модер wrote:

KinderLad wrote:

Dobro, evo, svi priznaju i prihvate. I?

И ода дође неки лик напуцан и стероидисан новокомпонованом пост деведесете историјом и напише:

Bungee jump wrote:Istina je negde na sredini, ne moze da se izbegne sovjetski uticaj. Partizanski pokret je odlicno funkcionisao u uslovima gerilskog ratovanja, izmedju ostalog zahvaljujuci sovjetskim obukama tridesetih godina. Takodje, frontovske borbe nije bilo moguce voditi bez delovanja Crvene armije, sto se posebno videlo u probijanju Sremskog fronta.

Баш бих волео да видим совјетску обуку за партизанско ратовање и то југословенских кадрова.
И то 30-их?
Где, у Липецку, поред Немаца?
Ако ишта, југословенска партизанштина је до коске аутохтона, и политички и војно: темо где су се усијане главе окренуле совјетском обрасцу догодила се Црна Гора и Херцеговина са све покушајима црвендаћења и страховитом штетом по саму антифашистичку ослободилачку борбу.



Све док паметне западнобалканске главице нису сконтале Историја СКП(б) штиво за читање, а не приручник за деловање у свакој прилици и свим околностима.
Баш као и кинеске: има негде онај Малроов опис Мао Це Тунга како му подсмешљиво додаје један совјетски приручник за партизанско ратовање уз, отприлике 'ево шта смо требали да радимо да бисмо данас сви били мртви...'

Pa ono jeste, one koje je Moskva slala su Broz i njegovi cinkarili Gestapo-u. 1941. nisu trpeli konkurenciju za vrh KPJ. Nesto kao druga Zrenjanina sto su prodali drugovi vojvodjani.
A to nije lepo jer su Broza oni(Moskva) postavili na celo KPJ, kada su pobili celo rukovodstvo KPJ do tada na celu sa Milanom Gorkicem. To se nije bas svidelo mnogima u KPJ toga vremena jer je Brzo bio lopov koji je krao KPJ plus se sumnjalo da ima veze sa tajnom policijom preko nekih beogradskih burzuja u KPJ.
Ali to su samo zli jezici.

Bez Moskve bi Mao i komunisti u Kini bili mrtvi. Moskva je zaustavila Canga da ih unisti jer Cang bio njihov djak i Moskvi su trebali nacionalisti i komunisti u Kini da bi se borili protiv Japana.

KinderLad wrote:Ok BoomerSubnor

Mislim, razgovori sa tobom me podsećaju zašto sam kao dječarac bio opozicija komunistima.

А мене на јаловост сваке врсте таквих дјечараца који су били комфорна опозиција комунистима попут свих Коштуница и осталих заклетих опозиционара односно дисидената који су по казни седели у разним научним институтима и лајали.
Или, да извинеш јели говна.
На страну манир којим ме прогласиш за субнор комунисту у одговор на чињенице које сам ти навео.
Манир који је у време комунизма био резервисан за секретаре омладинских организација: етикетирај неистомишљеника, пребаци причу на комунизам и комуњарство и нема глава да те боли...

Ма дај бре...

Zuper wrote:Pa ono jeste, one koje je Moskva slala su Broz i njegovi cinkarili Gestapo-u. 1941. nisu trpeli konkurenciju za vrh KPJ. Nesto kao druga Zrenjanina sto su prodali drugovi vojvodjani.
A to nije lepo jer su Broza oni(Moskva) postavili na celo KPJ, kada su pobili celo rukovodstvo KPJ do tada na celu sa Milanom Gorkicem. To se nije bas svidelo mnogima u KPJ toga vremena jer je Brzo bio lopov koji je krao KPJ plus se sumnjalo da ima veze sa tajnom policijom preko nekih beogradskih burzuja u KPJ.
Ali to su samo zli jezici.

Bez Moskve bi Mao i komunisti u Kini bili mrtvi. Moskva je zaustavila Canga da ih unisti jer Cang bio njihov djak i Moskvi su trebali nacionalisti i komunisti u Kini da bi se borili protiv Japana.

Јесте, управо то је Чу Ен Лај рекао Чангу када га је, на опште изенађење, пустио из комуњарског ропства у које је овај несрећно запао.
И то пошто га је претходно натерао да потпише споразум и обећа да ће коначно да почне да бори против Јапана.


Што се остатка поста тиче, Самарџић и Погледи су кудикамо садржајнији, ниси морао да се трудиш...

Gargantua wrote:
Nije po sredi antijugoslavizam u punom smislu reči nego parcijalni koji je sveden uglavnom na socijalističku Jugoslaviju. 

Pogledaš i državnu kulturu i vidiš masu serija snimljenih o međuratnom periodu, gde se prepliću makar "akomodacija jugoslovenstva" tj blagonaklono čitanje te zemlje i tog perioda sa žalom za nekakvim građanstvom iz priče.

Odnosno na delu je nastavak razdvajanja "naše" (1918-41) od "tuđe" (1945-91) Jugoslavije.

Управо то.
Са све некритичким идеализовањем стања у Краљевини и пљувањем на све што се догађало, па ако се хоће и постигло после Другог светског рата.
Додуше, све то би било донекле и безболно, у неку руку природно као реакција само да се уз то не провлачи, шверцује најцрњи ревизионизам, док се национализам природно храни и гоји баш на том наративу.

otto katz wrote:

Bungee jump wrote:

I to, svakako, bila bi neka verzija "grckog scenarija". Mislim, gomila stvari na prostoru okupirane Jugoslavije bile su refleks daleko sireg ratnog konteksta (pad Italije, povlacenje nemackih armija zbog sovjetske ofanzive, itd).

Dočim su drugi teatri bili potpuno izolirani od ostalih događanja i na njima se situacija razvijala tako kao da se radilo o posebnim ratovima, pa rat Njemačke protiv CCCP nije imao veze s njemačkim ratom u Africi i Italiji. Kako da ne.

Ma, naravno, nije mi bila namera da uspostavljam sopstvene tacke, nego je akcenat na sirem kontekstu. A svakako postoji jos siri.

шумидер-модер wrote:

KinderLad wrote:

Dobro, evo, svi priznaju i prihvate. I?

И ода дође неки лик напуцан и стероидисан новокомпонованом пост деведесете историјом и напише:

Bungee jump wrote:Istina je negde na sredini, ne moze da se izbegne sovjetski uticaj. Partizanski pokret je odlicno funkcionisao u uslovima gerilskog ratovanja, izmedju ostalog zahvaljujuci sovjetskim obukama tridesetih godina. Takodje, frontovske borbe nije bilo moguce voditi bez delovanja Crvene armije, sto se posebno videlo u probijanju Sremskog fronta.

Баш бих волео да видим совјетску обуку за партизанско ратовање и то југословенских кадрова.
И то 30-их?
Где, у Липецку, поред Немаца?
Ако ишта, југословенска партизанштина је до коске аутохтона, и политички и војно: темо где су се усијане главе окренуле совјетском обрасцу догодила се Црна Гора и Херцеговина са све покушајима црвендаћења

Bilo ih je pri NKVD, pri Međunarodnoj Lenjinovoj školi, KUNMZ-u....jugoslovenski komunisti su obučavani o partizanskom načinu vodjenja rata u skladu sa smernicama KPSS i Kominterne, bas kao i svi ostali.

Jедан од најранијих помена Југословена на обуци у војним школама
Коминтерне оставио је Мустафа Голубић у својој аутобиографији написаној
31. 1. 1933. за потребе Коминтерне. Према Голубићу, у јануару 1930. партија
„га је послала у Москву у специјалну школу, где је он учио четири месеца“,
након чега га је примила Коминтерна да ради у апарату

У мемоарима написаним каснијих година Влајко Беговић је описао
живот постдипломца у КУНМЗ. „Није нам било тешко да дан и ноћ
студирамо. Такмичили смо се у учењу и наша југословенска група често је
била међу првима на Универзитету. За то је било потребно не само радити
већ помагати оне које заостају. Учили смо војну науку, ратну технику и
постизали одличне резултате у стрељању из пушке, пушкомитраљеза
и митраљеза. Предузимали дуге ноћне маршеве с војном опремом и са
маскама на лицу, понекад и на температури испод минус двадесет степени

Јосип Копинич пише да је студирао у КУНМЗ-у одакле је, због затварања
овог института, био пребачен у МЛШ, где је неко време био на студијама
током 1936. Он је то забележио у својој биографији која се налази у оквиру
његовог извештаја о учешћу у грађанском рату у Шпанији написаног за
Коминтерну 28. новембра 1938. Извештај Копинича занимљив је пошто се
из њега види шта су га у МЛШ-у научили и како је он та знања користио у
пракси. По доласку у Шпанију Копинич је, према наређењу ИК КИ, морао да
буде распоређен као и остали кадрови у оквиру своје „војне струке“: или у
морнарицу (знања која је Копинич стекао за време школовања и службовања
у војној морнарици Краљевини Југославије) или као „пешадијски командир
по обуци из војне школе настављене у Шпанији“.

У школама Коминтерне у СССР-у су се школовали (значи да су се
између осталог едуковали и у вештини партизанског ратовања) бројни
југословенски комунисти. Поменућено само истакнутије организаторе
партизанске борбе. Родољуб Чолаковић је 1933. отишао из Краљевине
Југославије у СССР, где је као и Копинич завршио МЛШ. По завршетку
МЛШ-а Чолаковић је радио у апарату Коминтерне, а 1936. је био упућен на
конспиративни рад у иностранство и као и многи други будући партизански
лидери учествовао у Шпанском грађанском рату. МЛШ је завршио и Иван
Гошњак. Након тога је добио и додатну војну обуку, а затим је пребачен
у Шпанију, где је наставио у пракси да савладава вештину партизанског
ратовања. У СССР-у се 1935–1936. школовао и Милан Благојевић коме је
било суђено да постане први командант Првог шумадијског партизанског
одреда. У СССР-у се 1935–1936. школовао у МЛШ-у (а касније је радио као
наставник у МЛШ-у и КУНМЗ-у) и Едвард Кардељ, будући организатор
партизанских одреда у Словенији. У КУНМЗ-у се школовао и Иван Лавчевић-
Лучић, кога су у априлу 1941. поставили за руководиоца војне комисије ПК
Хрватске. Школски боравак у СССР-у је имао и Алеш Беблер – начелник
штаба и заменик команданта штаба словеначких партизанских одреда
почетком устанка, аутор низа упутстава за партизански и диверзантски
рат. У КУНМЗ-у се 1930‑33. школовао и Светислав Стефановић Ћећа, који
је 1941. радио као инструктор ПК Србије на организовању партизанских
одреда у Шумадији

У оквиру питања обуке југословенских комуниста за партизанске,
субверзивне и диверзантске методе не смеју се изоставити ни подаци
о томе да се у „техничкој школи“ у СССР-у школовао а касније у њој
предавао и сам Јосип Броз Тито. О томе непосредно сведоче документа
из Титовог досијеа у бившој Централној партијској архиви КПСС-а.

Itd, itd....

Aleksej Timofejev, Rusi i Drugi svetski rat u Jugoslaviji, Bgd 2010.

шумидер-модер wrote:
А у пробијању Сремског фронта Совјети су учествовали са подршком нешто тешког наоружања и средстава: месо је дала Југославија, али је од свега тога много, много значајнија чињеница да је Југославија тог тренутка држала по дужини трећи савезнички фронт у Европи.
И што је за њу пробој Сремског фронта био много значајније питање него за Совјете којима је тај фрон био неважно лево крило које би се само повукло у тренутку када су они савладали немачку офанзиву између Будимпеште и Балатона и кренули ка Бечу: Југославија је, себе ради, морала на запад и то што пре.


Ако јеси, подсети се да су Совјети у Југославију ушли и изашли на основу писменог споразума којим се прописивало да ће да уђу и бораве само толико колико налажу војне потребе.
А свиђало се то некоме или не, са или без помоћи свих Савезника, НОВ и ПОЈ су 1945. држали све карте у рукама и били потенцијални итекако респективан противник сваком евентуалном подухвату којим би неко са стране покушао да се умеша.
По грчком сценарију на пример.
И - то су сви знали и с тим рачунали.
Од Немаца до Англоамериканаца, па и Совјета.

Ovde samo dve stvari. Kljucni proboj na Sremskom frontu (bitka na Batini) desio se nakon snažnog delovanja sovjetske tehnike i zivog mesa. Ovo oko pismenog sporazuma je najpre stvar dogovora SSSR i SAD. Pre nego sto su se "obratili" Titu, Staljin i Molotov su o svemu izvestili americkog ambasadora Averela Harimana. Tito je ovim manevrom dobijao spoljnopoliticki legitimitet, bas je Sovjetima trebala njegova dozvola za ulazak u Jugoslaviju.

š wrote:Или будалаштину о консолидацији антикомунистичких снага: којих бре то?

Што будалаштина, кад се то и десило у мери којој је било могуће?
(СДС пребачен у ЈВуО).

Bungee jump wrote:

шумидер-модер wrote:
А у пробијању Сремског фронта Совјети су учествовали са подршком нешто тешког наоружања и средстава: месо је дала Југославија, али је од свега тога много, много значајнија чињеница да је Југославија тог тренутка држала по дужини трећи савезнички фронт у Европи.
И што је за њу пробој Сремског фронта био много значајније питање него за Совјете којима је тај фрон био неважно лево крило које би се само повукло у тренутку када су они савладали немачку офанзиву између Будимпеште и Балатона и кренули ка Бечу: Југославија је, себе ради, морала на запад и то што пре.


Ако јеси, подсети се да су Совјети у Југославију ушли и изашли на основу писменог споразума којим се прописивало да ће да уђу и бораве само толико колико налажу војне потребе.
А свиђало се то некоме или не, са или без помоћи свих Савезника, НОВ и ПОЈ су 1945. држали све карте у рукама и били потенцијални итекако респективан противник сваком евентуалном подухвату којим би неко са стране покушао да се умеша.
По грчком сценарију на пример.
И - то су сви знали и с тим рачунали.
Од Немаца до Англоамериканаца, па и Совјета.

Ovde samo dve stvari. Kljucni proboj na Sremskom frontu (bitka na Batini) desio se nakon snažnog delovanja sovjetske tehnike i zivog mesa. Ovo oko pismenog sporazuma je najpre stvar dogovora SSSR i SAD. Pre nego sto su se "obratili" Titu, Staljin i Molotov su o svemu izvestili americkog ambasadora Averela Harimana. Tito je ovim manevrom dobijao spoljnopoliticki legitimitet, bas je Sovjetima trebala njegova dozvola za ulazak u Jugoslaviju.

за Б: Како је битка на Батини могла да буде кључна за пробој Сремског фронта кад је била скоро пола године раније?

за Ш: Које су то совјетске јединице биле у пробоју Сремског фронта?
Техника коју су дали је била кориштена од стране ЈА.

Bungee jump wrote:Bilo ih je pri NKVD, pri Međunarodnoj Lenjinovoj školi, KUNMZ-u....jugoslovenski komunisti su obučavani o partizanskom načinu vodjenja rata u skladu sa smernicama KPSS i Kominterne, bas kao i svi ostali.

Не, није их било  
Нити је могло да их буде по природи ствари чак и узимајући у обзир примере које си навео и који листом говоре о - војној обуци.
А није могло да их буде из више разлога.
Совјетска доктрина је партизански рат посматрала искључиво као део, додатак деловању редовне армије и - као свака регуларна војска на партизанштину гледала са потцењивањем.
Уосталом, само успут, једна од најтежих оптужби којој је могао да буде изложен совјетски официр током Другог светског рата била је управо - партизанштина.
Даље, деловања иза непријатељских линија, та иста доктрина је сводила на деловање малих диверзантских група упућиваних по потреби главних снага, а совјетско несхватање партизанштине се огледа управо у неуспеху, занемаривању и запостављању партизанског покрета баш у Шпанији где је за то било итекаквих повољних услова.
Додај томе ноторну бирократизацију и окоштавање такозваних структура које је у то доба, мислим на тридесете, већ увелико било захватило СССР, дакле све елементе који се по природи ствари негативно односе према било ком неинституционалном облику организовања па према томе и партизанштини и добићеш донекле и објашњење зашто су Совјети касније, тачније последњи препознали и признали југословенске партизане и дуго се према њима односили надрндано са војне тачке гледишта.
Политичка је нешто друго, наравно.

Све у свему, успешна партизанштина мора да буде пре свега аутохтона и до коске прилагођена такозваним локалним условима, њиховом познавању и прилагођавању њима.
То су доказала три најуспешнија партизанска покрета 20. века: кинески, вијетнамски и југословенски.
Или, укратко: нема успешне партизанштине са било каквим и било чијим страним саветницима.

William Murderface wrote:

Gargantua wrote:

pa opus mirjam, montevideo, pa i senke nad balkanom.

ne sećam se "većeg" filma/serije koji se uopšte dešava u vreme sfrj od lajanja na zvezde a to je bilo 90ih.

upečatljivo refokusiranje.

Pazi, u Lajanju je Sotra zamenio Titove slike na zidu slikama Tesle i Sv Save, "da ne bi bilo ideoloski" 

Montevideo je isto tako izmestanje nostalgije za SFRJ i uspesima SFRJ sporta, u Kraljevinu, mada, ne zaboravi, i tamo su Hrvati negativci. Onaj tajkun sto ga glumi Marko Nikolic daje lovu za reprezrntaciju u fazonu - za Jugoslaviju ne dam, al za Srbiju ocu. Ta Jugoslavija je po svemu Velika Srbija, drugih nema osim kao smetnje.

U Senkama je slika jos mracnija - svw govori da je Jugoslavija raspad od zemlje i "neprirodna tvorevina".

Ima toga o cemu govoris, pa i iz NOB se izvlace "srpske pobede", ali nije toliko pravdanje dobre (predratne) Jugoslavije, koliko selektivno svojatanje jugoslovenskog nasledja kao cisto srpskog.

pa slažem se.

tu je na delu mehanizam tzv "korisne istorije", u odnosu na to da današnji "mi" nismo ondašnji "mi" pa se to mora nekako nadomestiti zarad pravljenja kakve-takve "vertikale".