Zločini nad Nemcima posle WWII

Logor je postojao od 2. decembra 1944. do 17. aprila 1946. i u njemu je umrlo oko 7.000 ljudi, uglavnom žena i dece, od gladi, bolesti i zlostavljanja.

Nove jugoslovenske vlasti su krajem 1944. godine formirale logor za nemačke civile u Bačkom Jarku u kojem je do 17. aprila 1946. godine od gladi, bolesti i zlostavljana umrlo i ubijeno oko 6.500 ljudi, uglavnom žena i dece.

Predsedništvo Ministarskog saveta DFJ izvestilo je 11. juna 1945. da „Vlada Jugoslavije stoji na stanovištu da sve Nemce koji se nalaze u okviru granica Jugoslavije raseli i uputi u Nemačku, čim se za to stvore povoljni tehnički uslovi“.93 Važno je pomenuti da je budućnost Nemaca u Evropi generalno rešavana na Potsdamskoj konferenciji (od 17. jula do 2. avgusta 1945) u okviru koje se uredilo „uredno iseljavanje (preostalog) njemačkog stanovništva“ iz Poljske, Mađarske i Čehoslovačke na područje Nemačke.94 To je predstavljalo legalno etničko čišćenje s tim što je ono trebalo da bude obavljeno humano i organizovano. Potsdamskim dogovorom nije obuhvaćena i Jugoslavija, pa je ona rešavala problem svojih Nemaca na još gori način. Kako uprkos zahtevima upućenim saveznicima Jugoslaviji preseljenje Podunavskih Nemaca nije bilo dozvoljeno, bilo je odlučeno sledeće: „Dok ne budu postojale mogućnosti za njihov transport, isti će se nalaziti u logoru na prisilnom radu.“95
...
OZNA je bila odgovorna za skupljanje i dostavljanje informacija i rukovodila je upućivanjem Nemaca u logore. Logorisanje su izvršile vojne jedinice komandi mesta i područja zajedno sa OZNA-om.103 Odluku o logorisanju nakon Vojne uprave donosio je Odsek za logore pri Odeljenju za unutrašnje poslove AP Vojvodine, a svi organi  narodne vlasti mogli su podneti predloge.104 Često se u literaturi može naći da je nadležan za logore bio Moša Pijade, dok je njega nasledio Vid Dodik, poznat po govoru da više nema mesta za Nemce u Jugoslaviji i da svi treba da se presele u Nemačku. Doduše, s njim je došla ipak bolja hrana, a zatočena deca su dobila čak mleko
u prahu.1
...
Dok vlasti pokušavaju da reše pitanje Nemaca tako što će ih iseliti, logori postaju sve puniji. Postoje brojni nazivi za ove logore. Iz eufemizama koji se koriste može se pročitati i kontekst koji stoji iza njega. Tako, na primer, CKJ govori da su to radne kolonije i radni centri,114 zatim to su logori iliti konfinacije,115 sabirni logori, radni logori, „mesta pod posebnim režimom“,116 „selo pod naročitim režimom“,117 „mesto za izdvajanje“.118 U jednom od državnh izveštaja, gde se opisuje proces logorisanja i zloupotrebe, koristi se (što je, doduše, dosta redak slučaj) termin – koncentracioni logori. Često se navodi da su logori formirani samo kao privremena stanica, pošto postoji plan da se Nemci isele.
...

Logor je predstavljao jednu ulicu, deo ili čak čitavo mesto/selo. U početku su ljudi odvođeni u fabrike ili velike zgrade s puno prostora (Carinarnica u Zemunu, fabrika štirka u Subotici, u Vršcu Stojković-Telep, u Kikindi Mlekara, Zrenjaninu Stari mlin i Uljara, u Pančevu Riblja pijaca, Fišplac).
...
Oko klasifikacija postoje neslaganja, jer je često teško razgraničiti koji je logor imao koju namenu.123 Recimo, Bački Jarak predstavljao je i logor za nemoćne i bolesne, o čemu govori i to da je od 4095 Nemaca u Jarku samo 400 njih bilo sposobno za rad. U literaturi se on javlja kao koncentracioni.
...
Najviše umrlih bilo je u kampovima s velikim brojem nemoćnih: Knićanin, Bački Jarak, Gakovo i Kruševlje.
...
O masovnoj grobnici govori i Helena Vukobratov: „Moj otac je sahranjen u Bačkom Jarku, u zajedničkoj grobnici... Ne znam ni grob gde mu je. U nekoj od masovnih grobnica, ali ne znam u kojoj. Iza groblja u Bačkom Jarku bile su četiri masovne grobnice. Pričalo se da su sa leševima prvo napunili grobnice na groblju, a onda kopali te masovne grobnice...“362 Međutim, postoje masovne grobnice po kojima gazimo, a da to i ne znamo, kao u slučaju glavne autobuske stanice u Somboru i njene okoline.3

https://nenasilje.org/publikacije/pdf/Publikacija_Istrazivanje_Podunavski%20Nemci.pdf

otto katz wrote:U Pragu su ih izvodili iz kuća, poredali uz cestu, postrijeljali, pa pregazili kamionom. 

otto katz wrote:

Ne gurajmo cijele narode u herojstvo.

Hubert de Montmirail wrote:Meni je bilo pomalo neprijatno da pitam zašto je okej izgladnjivati žene i decu i dopuštati da umiru od gladi i bolesti. Etničko čišćenje je ok, valjda.

otto katz wrote:

Hubert de Montmirail wrote:

mogli su pizde da podignu neki ustanak. 

Pa podigle su pizde ustanak 5. maja. Poginulo 7000 ljudi. U Slovačkoj bio ustanak '44. Borili se u RAF, u sjevernoj Africi, u CCCP. U Jugoslaviji imali brigadu Jan Žižka. Ubili Heydricha. 
Ne gurajmo cijele narode u herojstvo.