Mala istorijska biblioteka

Ja ne znam.

http://93.174.95.29/main/633000/05e65194ccd4ea04302b9a5f3b8a98f4/Karen%20J.%20Greenberg%2C%20Joshua%20L.%20Dratel%20-%20The%20torture%20papers_%20the%20road%20to%20Abu%20Ghraib-Cambridge%20University%20Press%20%282005%29.pdf

http://93.174.95.29/main/741000/4a04b79eb1c42c8b8604677570739c24/Seymour%20M.%20Hersh%20-%20Chain%20of%20command_%20the%20road%20from%209_11%20to%20Abu%20Ghraib-HarperCollins%20%282004%29.epub

http://93.174.95.29/main/1209000/6c6096742c28ad6caee4f588c89df809/Jess%20Bravin%20-%20The%20Terror%20Courts_%20Rough%20Justice%20at%20Guantanamo%20Bay-Yale%20University%20Press%20%282013%29.epub

http://93.174.95.29/main/1501000/66adee5339cfe45e4dfa4eafe13f37e0/Wesley%20Kendall%20-%20From%20Gulag%20to%20Guantanamo_%20Political%2C%20Social%20and%20Economic%20Evolutions%20of%20Mass%20Incarceration-Rowman%20%26%20Littlefield%20International%20%282015%29.pdf

Meni je Maškin bio skroz ok.

Nisam čitao, imao sam neke njene skripte ali se iskreno ne sećam kakve su.

Maškin je basic i ima dosta dijalektičkog materijalizma, ali je u osnovi dobar i tačan a dosta dobro je i napisan (ili preveden).

Maškin ima 6 strana više.

gledaj dokumentarce sa mary beard, lepo će vizuelizovati ono što pročitaš

Maskin je keva za Rim, ali imas jos par zanimljivih knjiga. Od tih starijih dijalekticko-materijalnih autora imas i Rostovcevljevu Istoriju Starog Sveta, gde ces uz Rim dobiti i Grcku kao kusur, a ima par novijih zanimljivih autora koji se uglavnom fokusiraju na rimsko carstvo, manje ih interesuje onaj republikanski period (sto je i logicno, s obzirom da zapad odavno pravi tranziciju sa demokratije na cezarizam )

Летећи Полип wrote:Može li neko da mi preporuči nešto u stilu Istorije Vizantije od Ostrogorskog, ali vezano za Rim? Dakle, neki opšti, ali ozbiljan prikaz istorije Rima.

А зашто лепо - ако већ ниси, наравно - не почнеш од почетка:

To nije ozbiljan prikaz istorije Rima. Jeste prvorazredni izvor.

dr. Labrador Špegelj wrote:To nije ozbiljan prikaz istorije Rima. Jeste prvorazredni izvor.

Odnosno - anal

Нисам ни рекао да је приказ, једноставно мислим да је штета не упознати се са по неким од извора са све још обавезнијим Ливијем.
Стицања увида у атмосферу ради, а делимично и сопственог постављања: прикази су ипак нека врста прежвакавања градива, на страну што су по правилу поприлично обојени и подложни временским утицајима.
Уосталом, када смо код приказа, не би шкодио ни претходни увид у:

Јесте да је мало матор и још више политички некоректан, али још увек пара вредан...

Gibon jeste zabavan, ali je prilično neupotrebljiv. On je više ogledalo jedne epohe (vigovštine).

Problem sa Tacitom, Livijem, Svetonijem i svim ostalim nesumnjivo velikim delima starine, je taj što se oni ne mogu jednostavno čitati samostalno, a čitati ih uporedo i upoređivati je jako naporno. Zato, po meni, treba prvo pročitati neki dobar opšti pregled.

izvori su samo to

oslanjanje na izvore nekome ko neće da provede ceo život na nekoj temi je čisto gubljenje vremena

dr. Labrador Špegelj wrote:Gibon jeste zabavan, ali je prilično neupotrebljiv. On je više ogledalo jedne epohe (vigovštine).

Problem sa Tacitom, Livijem, Svetonijem i svim ostalim nesumnjivo velikim delima starine, je taj što se oni ne mogu jednostavno čitati samostalno, a čitati ih uporedo i upoređivati je jako naporno. Zato, po meni, treba prvo pročitati neki dobar opšti pregled.

Слажем се, и вероватно нема бољег начина да се човек упозна са предметом, не само када је у питању Рим, наравно.
Али мени то некако као да читам предговор било које књиге, сморно, имам утисак као да је неко јео пре мене...
Чак и када је новија историја у питању, информативније ми је, ближе да претурам по старим новинама из периода који ме занима, тражим савремену литературу у којој су савременици покушавали да се снађу у ономе што их је снашло...

@Лабрадор: на страну што мислим да смо обојица олако употребили израз 'извори': тих неколико античких писаца, историчара, тешко да бисмо их, са све досада поменутим, почев од Херодота и Тукидида, набројали 10-ак, спадају мање у изворе, а више у обавезну лектиру, изнад и преко историје у ужем смислу.
Обавезни барем колико Илијада и Одисеја.

dr. Labrador Špegelj wrote:Gibon jeste zabavan, ali je prilično neupotrebljiv. On je više ogledalo jedne epohe (vigovštine).

Problem sa Tacitom, Livijem, Svetonijem i svim ostalim nesumnjivo velikim delima starine, je taj što se oni ne mogu jednostavno čitati samostalno, a čitati ih uporedo i upoređivati je jako naporno. Zato, po meni, treba prvo pročitati neki dobar opšti pregled.

Što ge Gibon neupotrebljiv, koje su glavne zamjerke?

Gibon je na prvom mestu vrhunski književnik, što je primarni uslov za svakog delatnika u istorijskoj sferi koji se odvaženog na sintezu neku epohe. Kao takvog ga treba i čitati na matčnom jeziku, budući da je kod nas izašao očerupan. 

O važnosti Gibonovog dela, poklapanja njegove objave sa secesijom Amerike i rastućim zahtevima za sekularizacijom te crkvom kao stožerom u Gibonovom delu, o svemu tome je izvrsnu analizu ponudio Jaroslav Pelikan u formi jednog predavanja: 
Dajdžest verzija:

Seeing the mystery beyond history. Pelikan explains what Gibbon's theory of empire left out

Ili kao celo predavanje na stotak stranica:


The Excellent Empire: The Fall of Rome and the Triumph of the Church - Jaroslav Pelikan

шумидер-модер wrote:@Лабрадор: на страну што мислим да смо обојица олако употребили израз 'извори': тих неколико античких писаца, историчара, тешко да бисмо их, са све досада поменутим, почев од Херодота и Тукидида, набројали 10-ак, спадају мање у изворе, а више у обавезну лектиру, изнад и преко историје у ужем смислу.
Обавезни барем колико Илијада и Одисеја.

Sta se po tvom misljenju desilo sa Herodotovim letecim krokodilima? Globalno zagrevanje?

Tukidid je bio manji lazov, ali svaka cast onome ko ima strpljenja i volje da prolazi kroz njegov Peloponeski rat. Posebno kada dodje do kraja i skonta da rat nije prosao

Kada si spomenuo Ilijadu i Odiseju, da li treba citati original (tj. direktan prevod stihova), interpretaciju Roberta Grevsa ili interpretaciju N.A. Kuna? Jebem li ga, da sam citao najpre original, nista ne bih razumeo, ali posto sam citao nakon Kuna i Grevsa, sve je mnogo jasnije. Dakle, svakako ne treba pocinjati od "izvora". Cak ni istoricari nisu tako kretali, vec tek kada pisu radove...







(da, ja sam ludak koji je to citao)