Mala istorijska biblioteka

апијанови "римски грађански ратови" су ми били ванредно забавни кад сам их читао.

препоручујем вашој пажњи

Солус_Рекс је већ објаснио: ради се о делима вредности шире него што је уско историчарска.
Мислим на такозвану књижевну вредност, када си - примера ради - поменуо Тукидида, његов опис куге у Атини далеко превазилази историју.
И да не набрајам даље: од античких историчара, преко помињаног Гибонса, Карлајла, Прескота, па све до Морисона, ради се управо о томе да је:

Солус_Рексna prvom mestu vrhunski književnik, što je primarni uslov za svakog delatnika u istorijskoj sferi koji se odvaženog na sintezu neku epohe.

Што се Хомера тиче колико знам има одличних превода на српски.
На страну што је историја преозбиљна ствар да би била препуштена само историчарима.
Па ћеш тако да далеко најбољи приказ Ватерлоа да нађеш код Стендала, а - опет само примера ради - приказ свакодневног живота у ренесансној Италији код једног Челинија.

А што се тиче летећих крокодила, види са Гретом, ако сумњаш на глобално отопљавање, мада ценим да су најебали са све оним Херодотовим црноспермашима...

Gargantua wrote:апијанови "римски грађански ратови" су ми били ванредно забавни кад сам их читао.

препоручујем вашој пажњи

+1

И када смо већ на класицима: Флавијев Јудејски рат, ем као историја, ем као прилог проучавању дилема колаборације...

koja je najbolja istorija nasih prostora na nekim od zapadnih jezika?

Santino wrote:koja je najbolja istorija nasih prostora na nekim od zapadnih jezika?

Ко би га знао, ја немам појма.
Све што је написано после 1990, није ни за дугом мотком дохватити, од онога у шта сам ја имао прилике да гвирнем: врви од новокомпоноване историје са све младим истраживачима који се надмећу у покушајима да докажу уобичајене постхладноратовске бљувотине.
Да морам, препоручио бих 2 књиге Мари Жанин Чалић, Историја Југославије у 20. веку и Социјална историја Србије 1815 - 1941.
Избор, препорука је, наравно субјективна, али жена има, ако ништа друго и да га тако назовем, добронамеран, бенигни приступ историји једне - када је реч о Југославији - идеје и разматрању околности које су довеле до чега су довеле када је судбина исте у питању.

http://www.yugopapir.com/2016/01/povodom-zafranoviceve-okupacije-u-26.html

Parada 

Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

"Stari Parti - kaže drug Staljin - znali su za ... kontraofanzivu, kada su rimskog vojskovođu Krasa i njegovu vojsku odvukli u dubinu svoje zemlje, a zatim krenuli u kontraofanzivu i pobili ih."

Iz te knjige se sasvim lepo usvoji sta se desilo. Ali ne i zasto.

Летећи Полип wrote:Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

"Stari Parti - kaže drug Staljin - znali su za ... kontraofanzivu, kada su rimskog vojskovođu Krasa i njegovu vojsku odvukli u dubinu svoje zemlje, a zatim krenuli u kontraofanzivu i pobili ih."

Zajebavao se Maskin, uostalom mudre reci hazjajina morale su biti citirane  pored klasika marksizma-lenjinizma.

Летећи Полип wrote:Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

"Stari Parti - kaže drug Staljin - znali su za ... kontraofanzivu, kada su rimskog vojskovođu Krasa i njegovu vojsku odvukli u dubinu svoje zemlje, a zatim krenuli u kontraofanzivu i pobili ih."

 

И ти би поменуо друга Стаљина у доба када је Машкин писао, на страну што му је - додуше посмртно - запала и Стаљинова награда неке тамо 1952 чини ми се: радило се о ритуалној обавези да се друг Стаљин помене по сваку цену, па ма и очигледно уметнутом реченицом.
Још је симпатичнији, само примера ради, Потемкин са својом Историјом дипломатије: прва два тома, нарочито други, су врхунско историјско штиво на страну што је човек одличан и писац, својевремено и заменик министра иностраних послова, Молотова дабоме, али је зато трећи том, онај у коме обрађује дипломатију после Другог светског рата, нарочито Пакт, страва по питању друга Стаљина.
На страну што је сама појава ужас живи: још је интересантнија совјетска белетристика тог доба, у којој се опкољени комсомолци пред последњу битку и сигурну погибију, преслишавају јесу ли платили - чланарину.
Ипак, са све увидом у стање и ограничења до апсурда идеологизованог уметничког, нарочито књижевног стваралаштва тог доба, има изистински значајних остварења за која је штета да буду заборављена.

@KinderLad: лупеташ.

шумидер-модер wrote:

Летећи Полип wrote:Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

 

И ти би поменуо друга Стаљина у доба када је Машкин писао, на страну што му је - додуше посмртно - запала и Стаљинова награда неке тамо 1952 чини ми се: радило се о ритуалној обавези да се друг Стаљин помене по сваку цену, па ма и очигледно уметнутом реченицом.
Још је симпатичнији, само примера ради, Потемкин са својом Историјом дипломатије: прва два тома, нарочито други, су врхунско историјско штиво на страну што је човек одличан и писац, својевремено и заменик министра иностраних послова, Молотова дабоме, али је зато трећи том, онај у коме обрађује дипломатију после Другог светског рата, нарочито Пакт, страва по питању друга Стаљина.
На страну што је сама појава ужас живи: још је интересантнија совјетска белетристика тог доба, у којој се опкољени комсомолци пред последњу битку и сигурну погибију, преслишавају јесу ли платили - чланарину.
Ипак, са све увидом у стање и ограничења до апсурда идеологизованог уметничког, нарочито књижевног стваралаштва тог доба, има изистински значајних остварења за која је штета да буду заборављена.

@KinderLad: лупеташ.

Ne. Btw, iako ne volim da to pricam matorima ljudima - nauci jednom normalno da komuniciras.

KinderLad wrote:
Ne. Btw, iako ne volim da to pricam matorima ljudima - nauci jednom normalno da komuniciras.

Мани се моје (или твоје) маторости, то је, сматраћемо дискутабилна проблематика.
А што се тиче нормалног комуницирања, ја стварно немам времена да комуницирам са људима који књигу попут Машинове објасне у једној реченици.
А да уза све то немају појма о чему причају, али зато утолико бахатије - објасне  .

Уосталом, шта 'Не' који курац?

Летећи Полип wrote:Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

"Stari Parti - kaže drug Staljin - znali su za ... kontraofanzivu, kada su rimskog vojskovođu Krasa i njegovu vojsku odvukli u dubinu svoje zemlje, a zatim krenuli u kontraofanzivu i pobili ih."

Онако из главе, такви су били сви римски велики порази (осим од Ханибала, част изузетку).
У Британији, у Теутоборшкој шуми.

Sotir wrote:

Летећи Полип wrote:Uzeo sam Maškinovu "Istoriju starog Rima", Markovićkin udžbenik, i Gibonovo "Opadanje i propast rimskog carstva". Maškin je za sada odličan, mada ima neke simpatične wtf momente. Tipa:

Онако из главе, такви су били сви римски велики порази (осим од Ханибала, част изузетку).
У Британији, у Теутоборшкој шуми.

Отприлике.
Са све оних чувених пар изузетака који потврђују правило.
Али се бојим да се проблем који помињеш своди на ноторни проблем сукоба регуларне и нерегуларне војске.
Легија, манипуларна фаланга је организација, средство које до изражаја долази и своју вредност доказује у такозваним уређеним биткама, против противника који се - у доба њеног највећег успона - супротставља застарелијим формама војне организације.
Дакле, нека врста пандана модерној технолошкој надмоћи, јер она као организација и јесте технолошки надмоћнија; нема, наиме, ништа софистициранију гвожђурију, хардвер, од савремених противника.
Тамо где се, као у случају Ханибала, Кане, сусретне са неком новом измишљотином, у овом случају Ханибаловом измишљотином крила, долази до карастрофе, али и последичног усвајања новина.

Таквих измишљотина које красе људску вештину узајамног истребљивања до данас има свега неколико основних и непроменљивих, на страну све технологије: Темистокле и економија снага, Епаминонда и тежиште, Ханибал и крила...
Све у свему, принципи деловања се не мењају од доба чопора, па све да дронови небо премреже...

Ovog meseca sam nešto u orijentalnom raspoloženju. Može li neko da mi preporuča nešto o Arapima u vreme kada su sekli glave i umeli da gledaju u zvezde i operišu kataraktu?

Fun fact: имена звезда. осим најсјанијих, су углавном арапског порекла.
Илустративан пример Велики међед: Дубхе, Мерак, Фекда, Мегрез, Алиот, Мизар (и Алкор), Алкаид, па онда и Алуле и Тање...

Zna li neko adresu libgen?

.is

probao sam, nije vise

meni radi

hm

meni libgen.is neće da otvori

verovatno zbog lokacije

ubaci u operu pa vpn

ili daj sta ti treba pa da skinemo