šta čitate?

dobila gospodja ovo za rodjendan. uzivancija, sto zbog Kalvina i Hobsa, sto zbog kvaliteta izdanja, od dizajna, preko papira, do boje i stampe.

baš lepo

Creepy Uncle wrote:dobila gospodja ovo za rodjendan. uzivancija, sto zbog Kalvina i Hobsa, sto zbog kvaliteta izdanja, od dizajna, preko papira, do boje i stampe.

e bas lepo, nasa izdanja preskocite ako je moguce

plachkica wrote:podsećaš malo na našu didi

Jooj, koja lopata. Ovakve kreature smeju da slobodno izađu na ulicu kod vas? Da ne idu još i na vašu TV?

Ko sa ovakvima seksualno opšti? Ide u klubove za "special interests"?

Kniga je "Fajront u Sarajevu"

Pročitao sam celu knjigu, mada bi stručni za književnost i novinarstvo nju možda pre nazvali "feljtonom".

Ne da je samo dosadna, čitao sam je da vidim šta se desilo sa tadašnjim protagonistima. Nevešto uplitanje sudbine (imao je srčani udar, hitna za Beograd iz Mladenovca ge sada živi).

I oni, iz Sarajeva i mi iz Beograda, gledali smo isto Sunce i isti Mesec. Ako su ta dva repera bila uporediva sa rock muzikom u bivšoj Yu, gledali smo iz različitih uglova. A isto odrastanje, uz tu muziku.

Dosta sam bio i propustio, inostranstvo (programerski rad) , JNA.

Neletova knjiga me je malo složila.

Navodi iz svetske književnosti koje povremeno koristi, nisu mi bili strani. Nije on čitao drugačije primerke knjiga nego što sam ja čitao.

Nele je bio dete Univerzitetskog profesora, stanovao u centru grada. Nele je bio ptica u boji.

Ja sam prema njemu bio vrabac, dete molera (alkoholizam uvek tu) i fabričke radnice.

On je pobegao iz Sarajeva (mislim, opravdano) u Srbiju a ja sam pobegao iz Srbije dva meseca ranije.

Tu dođemo do moje poente: Kako da neko ko je imao klavir u kući, iz dobre porodice, dok je moj WC u detinjstvu bio 100 metara od kuće mogu da se nekako nađu i razumeju? (Kupio sam pravi stan 1980).

Instinktivo, ja bih očekivao da Nele bude 100 puta bolji od mene. A on je ispao 100 puta gori.

To je braćo i sestre bio SFRJ socijalizam a to Nele nikada nije rekao: svima iste šanse, ko to preskoči i ode na na Estradu (ne završi fakultet, kao što on nikada nije završio) ili da beži kao Džoni Štulić (koji ima samo 8 razreda osnovne škole, pa i to u večernjoj) ode da se drogira u Amsterdamu, živeći na tantijemama od njegovih pesama od kojih me, da ih slučajno čujem, muka hvata.

паће wrote:

yoyogi wrote:... ili kao Džoni Štulić (koji ima samo 8 razreda osnovne škole, pa i to u večernjoj) ode da se drogira u Amsterdamu, živeći na tantijemama od njegovih својих pesama.

Колико ја знам, није Амстердам него неки Тртмртдорп, није на дрогама него код жене, за тантијеме га није зајебао ко није хтео, и успут је превео Хомера начисто.

Дакле све тачно осим већине чињеница.

Džoni Štulić, jedva završio osnovnu školu, on, hey, on, prevodi Homera? Sa starogrčkog? Zna li on uopšte gde je Grčka?
Treba tu dosta mašte.

Štulić se već dugo i bezuspešno bori da dobije bilo kakvu crkavicu od autorskih prava na Azrine pesme. Što se tiče njegovih prevoda sa starogrčkog - prevođenje Homera je izuzetno ozbiljan posao koji zahteva akademske pripreme od više decenija. Profesori sa katedrama na Oksfordu poduhvataju se toga kao već zreli helenisti. Ne znam kada je Štulić to uspeo da uradi i delim Jojogijevu skepsu da on to izistinski prevodi. Ekvivalent tome je tvrdnja da je Štulić postao vrhunski neurohirurg. OK, moguće je, ali - kada je on to tačno uradio?

паће wrote:

yoyogi wrote:

Džoni Štulić, jedva završio osnovnu školu, on, hey, on, prevodi Homera? Sa starogrčkog? Zna li on uopšte gde je Grčka?
Treba tu dosta mašte.

Не него ухватиш објављене одломке и укапираш да то нико други не би могао да преведе баш тако. И да је превод у основи тачан. Машта се не захтева.

Ти можеш да живиш у илузији да образовање престаје са последњим положеним испитом, можда ти је тамо чак и лепо, ко ти брани.

Obrazovanje je bar formalno, toliko i toliko godina, toliko i toliko ispita.

Štulić se nije sa time dosađivao. Osnovnu školu je završio u večernjoj. Dalje nikada nije išao. Prevodi (on prevodi!) kada ništa ne zna, može da prevodi šta hoće.

паће wrote:

Зајеби козу, питај рог.

Ako "por" znači ono što se sećam, onda ovo nije daleko od onoga što mislim.

Na Tersitove prekore upućene Agamemnonu, Odisej se najružnijem Ahejcu, u prevodu Miloša Đurića, obraća sledećim rečima:

"Tersite, brbljivče, iako jesi glasni govornik,
ćuti, i nemoj se sam s vladarima svađati vazda!
Mislim da nema grđeg od tebe drugog smrtnika,
kol’ko ih s Atrejevim sinovima stiže pod Ilij,
inače jezikom svojim na kraljeve klevet’o ne bi
ne bi ih ružiti smeo i ne bi povratak ček’o.
Nije nam jasno jošte ni kako će se sve dokonat’,
da l’ ćemo dobro il zlo se mi Ahejci povratit’.
Zato Atrida Agamemnona, ljudma pastira,
uvek si spreman da ružiš, jer danajski njemu junaci
mnogo darova daju, pa njega grdiš i vređaš.
Nego ću reći ti nešto, a tako će se i zbiti:
ako te nađem još jednom gde bulazniš kao otoič,
tada Odisej više na ramenu glave ne im’o
niti se više Telemahu ja nazivao ocem,
ako te ne zgrabim tada i ruho s tebe ne svučem,
plašt i košulju s njim što tvoju grije golotu,
pa te samog plačna ne oteram lađama brzim,
jer ću te grdno izudarat’ pa te iz skupštine bacit."


U Džonijevom prepevu ovi stihovi glase ovako:

"Govordžijo, prdonjo, ni riječi! Zar ćeš ti jedini 
mutit ovdi? Od svih što opsjedaju Troju, kažem, nema 
goreg vojnika od tebe. Ne podiži glasa protiv 
svoga vladara rđo, niti ga grdi prije no se 
razbudiš, skote! Jer ništa ti drugo na umu nije
nego brođenje kući. Pojma mi nemamo nikakvog
kako se ovaj pohod još okrenuti može, i ko
zna hoćemo li otploviti doma u pobjedi il 
porazu. No mi jošte blejiš klevećući gospodina 
maršala Agamemnona zato što ga naši danajski
pregaoci mnogim ratnim darom nagrdiše. Kužni 
smrade, bolestan sam od tebe i riga mi se. Evo, 
kunem ti se, zacviliš li još jedared; a ja te čujem, 
nek Odiseju s ramena odleti glava, ne zvao 
se ja Telemahov ćaća ne ulovim li te i skinem 
do gola, čak i tê prnje što ti nesriću pokrivaju,
išibaću te i sa ova mista zavijajući 
i mlateći ka bisna psa utirat te u broda. Begaj!"

dobro to nije prepev nego očigledno prepričavanje engleskog prevoda, bez prozodijske osnove.

ovo je zabavno kao nekakva ekscentrična interpretacija.

zato sam i citirao taj deo, lako sam ga našao na netu, a dobro ilustruje da je Štulić prepričavao svojim jezikom, a ne prevodio

zanimljivo je, kao i njegove pesme, sve se vrti oko njegovog doživljaja, kako je video likove i svet oko sebe, tako ih je opevavao

to je uradio i sa antičkom grčkom

neće se učiti na fakultetima, ali je zanimljivo pročitati doživljaj

od tebe bih očekivao da ipak više ceniš prepev koji je ritmički i prozodijski u duhu izvornika.
ovo ritmički veze s vezom nema, nabacivanje nekakvo.

Prošle godine, kada mi je ćerka bila 7. razred, kupim knjigu Čarlsa Dikensa, Oliver Tvist. To sam ja imao za lektiru u 7. razredu, bila je najdeblja, tamno zelena, skoro 700 strana.

Pročitao sam je opet kada sam bio na prvoj godini faksa.

Ćerka čita 30,000 strana knjiga godišnje a baš tu knjigu kao i čita a više kao da je i ne čita. Taj engleski je težak, samo da ga razumeš izgubiš poentu. Na srpskom je bilo mnogo lakše.

Pitao sam je, kada će da završi Olivera Tvista.

Veli ona, zbog čega treba da čitamo o bedi nama nepoznatoj i koja  neće doći na naša vrata i u naš život? Kakva je vrednost da upoznamo nečiju bedu koje više nema?

Tehnički, u pravu je. Beda. Onda , sa Kinom koja je izvukla iz siromaštva na  stotine miliona ljudi.

Posle 40 godina, uzmem u ruke  (na srpskom) "Zločin i kazna" i tamo opet beda. Pa pošto je to Dostojevski, ima da istrajem i opet da je pročitam celu.

"Na Drini ćuprija", naš Nobelovac, Ivo Andrić.

Kada sam živeo i radio u Turskoj, moje okruženje su bili sistem inženjeri, nosili odela, kravate i svirali klavir. Turci.
Jednom pomenem "Na drini ćuprija", oni u glas rekoše: "Mi, Turci smo bili tamo da vas Srbe civilizujemo, kao što su Englezi imali kolonije da civilizuju divljake. To, nabijanje na kolac, to ste vi, Srbi, nama radili".

Ja sam to zanemario, prosto nisam mogao da verujem.

Prijatelju (Englezu) u Australiji sam poklonio tu knjigu, na engleskom. Posle nekoliko meseci, pitam  ga gde je, da li ju je pročitao.
Reče on, "Sklonio sam je da je deca slučajno ne vide".

pa tacno je da su vlasi to obicavali raditi, a drakula je.postao drakula bas po toj fami koja se oko njegove okrutnosti izgradila

Piatm danas kolegu, Australijanca, da li je čitao Olivera Tvista u osnovnoj školi. Nije, kaže, nije bilo obavezno. Čitao je "Priča o dva grada", ni to nije bilo obavezno. Kaže, Oliver Tvist se bavi "pits of industrial revolution", to je retko ko hteo da čita.

Na ručku, pitam kolegu Japanca, koji zna za Danila Kiša i Milorada Pavića, da li je on čitao Olivera Tvista. Nije, mada su učili o Čarlsu Dikensu. Nije bilo obavezno kao lektira.

Tu mi sinu: pa to su nas komunisti indoktrinirali kako je Zapad jad, beda, glad, nepravda. Ja u 7. razredu nisam pomišljao da se radnja dešava dok je Srbija još bila pod Turcima, bez škola, puteva, industrije.
Pa tako je možda i Alan Ford, inače skoro nepoznat strip na Zapadu možda bio onoliko popularan kod nas.

jeste, govna komunistička nas indoktrinirala tako što su nas terali da čitamo bisere svetske književnosti.