Tupan dana

паће wrote:Зар није и кева Тереза била Цинцарка, од Бојаџијевих, само се из политичких разлога (разлози куће за коју је радила, вероватно) изјашњавала као Албанка?

disident wrote:

Hubert de Montmirail wrote:ko je pisao? daj link

Moram da pogledam kad dodjem kuci, nema na internetu clana , a svez je broj

http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=401&cl=04

Likovi i senke


Prevrtači

M. Grabež

Slučaj Nikole Samardžića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, mogao bi biti i dobra priča o velikom egu i neostvarenoj ambiciji. Na žalost, ovde je u pitanju klasični konvertit, čovek koji je devedesetih godina bio gorljivi srpski nacionalista, a od prevrata 5. oktobra 2000. godine, potrčao je u krilo "evroatlanskih mislilaca".

Sa promenom mišljenja našao se u politici, kao istaknuti član i potpredsednik Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, koju je napustio razočaran njenim izbornim rezultatom. Ili, usled "izneverenih očekivanja". Kasnije je naš ugledni sociolog Vesna Pešić (kraće vreme Samardžićeva partijska koleginica) tvrdila da je on to učinio zato što je LDP odlučio da on ne postane poslanik.

Kako ga je jedan propali izdavač opisao, Nikola Samardžić je bio "osoba briljantnog uma i sjajnih analitičkih sposobnosti, ali se kasnije skroz 'premetnuo' u nekakvog Europejca".

A, evo kako je Nikola Samardžić, sadašnji Europejac i agitator "zapadnih vrednosti", pisao svojevremeno u ondašnjem opozicionom nedeljniku "Pogledi" 14. juna 1991. godine:

"...Po etničkom pravu, u srpsku državu morale bi ulaziti sve one teritorije koje naseljavaju Srbi. U slučaju druge, komunističke Jugoslavije, to su, osim Srbije, Crna Gora, Istočna Hercegovina, veliki deo Bosne, delovi Makedonije, Baranja i nekadašnji granični pojas u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji...Srbi Kosovo i Metohiju mogu smatrati isključivo kao oblast pod stranom i neprijateljskom okupacijom, gde je izvršen pogrom srpskog stanovništva..." ( u "Pogledima"' 14. juna 1991.)

Skoro dve decenije kasnije, ovaj isti Nikola Samardžić pojavljuje se u sasvim drugom obliku, kao ogorčeni kritičar Srba i Srbije, pa u jednom razgovoru za sarajevski nedeljnik "Dani" doslovno kaže da je "bombardovanje Srbije suviše rano prekinuto" i da je "...trebalo da potraje sve dok Miloševićev režim ne padne..."

Pokojni Radovan Samardžić, otac Nikole Samardžića, istoričar i akademik SANU, bio je istinski intelektualni gigant i čovek koji je za svoga sina govorio da bi "najbolje bilo" da se ne izgrađuje na njegovom stvaralačkom nasleđu. Naravno, otac je poznavao svoga sina, ko bi bolje od njega!

Znao je pokojni akademik da je njegov sin lakomislen, veroloman, a željan velikih dometa i visokih pozicija u vladajućoj nomenklaturi. A, takav, za ozbiljnu naučnu disciplinu nije. Za estradnu politiku, može.

A ''čovek zapadnih vrednosti'' zaposlio je suprugu Ninu na mestu direktora ''Politike'' sa platom od 9 hiljada evra mesečno, mada ova kuća već ima direktora Miru Glišić Simić, sa istom platom! To je nagrada za Nikolu. Nina dolazi na posao u modricama, jer kada je brak u pitanju Nikoli su bliže ''orijentalne vrednosti''. Voleo bih da bude sultan, kao što je njegov otac to predstavio u istorijskom spisu "Sulejman i Rokselana''.

Pravnik, Hotelijer, investitor, ljubitelj slobode... Borac za integraciju regiona!!

plachkica wrote:

O STRAHU
Martin Hajdeger je rekao da su STRAH I KRIVICA ontičke kategorije (ontički od grč. reči ὄντως u značenju uistinu, zbilja). Jednostavno rečeno, strah i krivica čine bit, srž, najvažniji supstrat čoveka! I zaista kada sagledate svakog čoveka možete primetiti koliko i čega se sve plaši. Lista tih strahova je negraničena, i kako se civilizacija razvija samo se pridodaju novi strahovi. Strahovima nikada kraja:). Ti strahovi se najčešće vezuju za budućnost, jer je budućnost neizvesna i čovek se plaši šta će ga snaći. Rečnikom teorije igara, čovek se plaši budućih gubitaka! Razlog za to je njegova veća osetljivost na gubitke, zbog čega je spreman i da preuzme veći rizik kako bi ih IZBEGAO (tzv. averzija prema gubicima). I sad, to je sve ok, čovek je takav, neko je više, neko je manje osetljiv na buduće gubitke. No, ono što se da primetiti jeste iracionalnost procena tih budućih gubitaka! Nekoga ta iracionalnost potpuno sputa da mu se ŽIVOT PRETVORI U STRAH, odnosno razvija se strah od samog života. Izvan ovog ekstrema, najveći je broj ljudi koji preteruje sa očekivanim gubicima, PRECENJUJE IH, NJIHOV ZNAČAJ ILI VELIČINU. Radi se o ljudima koji su stalno u nekom OPREZU, čime u velikoj meri osiromašuju svoj život.
Život je neizvesnost, i u tome je njegova TAJNA. Tu tajnu možemo otkrivati, ali nikada do kraja i uvek će biti nečeg nepoznatog, nepojmljivog, tako da nam nikakve "tačne" procene budućih gubitaka ne mogu pomoći, ma koliko verovali da su one opravdane. Samo zapitajte sebe: koliko puta sam se u prošlosti bninuo za buduće događaje (i gubitke), a koliko su se te brige zaista i ostvarile. Ogroman broj njih nije se ostvario! Znači da je čovek plašljiva životinja, ali PREDATOR više nije tu (ne vreba iza ćoška:)), kao što je nekada davno u prošlosti vrebao! Zato je bolje opustiti se i uživati u životu!

William Murderface wrote:

..., PRECENJUJE IH, NJIHOV ZNAČAJ ILI VELIČINU. Radi se o ljudima koji su stalno u nekom OPREZU, čime u velikoj meri osiromašuju svoj život.