Tupan dana

Ali stvarno. Jerga je sjajno opisao zbunjenist koja je vladala.

Inače Kad fazani lete je bila direktna asocijacija na Tita, njegove lovačke poduhvate i Dolancovo uvlačenje.

Niko od ljudi koje sam poznavao nije kapirao Džonija kao antikomunistu, već Reagana kako je i bilo. Džoni čovjek bio prorok revolucionarne kritike društva, kakav crni antikomunist.

Bluberi wrote:Inače Kad fazani lete je bila direktna asocijacija na Tita, njegove lovačke poduhvate i Dolancovo uvlačenje.

Ali nije to antikomunizam, nego revolucionarna kritika. Ne šalju se tenkovi na radnike.

Ali to opet ništa ne znači, jer ovaj tekst i jeste tekst o pogubljenosti u prostoru i vremenu i kako sloboda udara u glavu na razne načine, kao i ljubav.

otto katz wrote:

Bluberi wrote:Inače Kad fazani lete je bila direktna asocijacija na Tita, njegove lovačke poduhvate i Dolancovo uvlačenje.

Ali nije to antikomunizam, nego revolucionarna kritika. Ne šalju se tenkovi na radnike.

Opat kažem, ponavljam, tekst je priča o pogubljenoj generaciji.

Mogao je Jergović napisati-pisao bih vam o Azri i mojim zabludama, ali neću jer će me neko nazvati glupanom.

Dobro, povlačim to za lupetanje i tupana. Ne slažem se s textom, njegove privatne zablude su mi potpuno nebitne. I da se raziđemo u miru.

Збуњеност генерације је сликовито приказао пишући га забуњено?

Oladi malo sa trolovanjem.

otto katz wrote:Dobro, povlačim to za lupetanje i tupana. Ne slažem se s textom, njegove privatne zablude su mi potpuno nebitne. I da se raziđemo u miru.

Lepo od tebe, a drugi put ne bi bilo loše pročitati ceo tekst. I više mi znače zablude iz prošlosti od svake istine.

Које црно троловање, само мало пођебавам. Јер ласно је туђим глогиње млатити... тј лако је Јерговићу да 35 година касније измишље да је Џони (хрв. Ђони) био некакав антикомуниста. Тада се ама никакав антикомунизам није видео ни у Пољској ни у Џонију. Збуњеност да, али више на нивоу како је могуће да у 1 социјализму дође до таквих ствари, да имамо мртвог фазана који лети и да се радници тако масовно побуне против радничке државе, где ту шкрипи и где смо се зајебали, ајде да то исправимо - а не ајде да рушимо. До тог рушења треба да прође још десетак година а рокери су били последњи на том фронту.

Ајде да је тако нешто нашао код Дивљана, он је био онај Пекићев виртуелни другар и било је ту још озбиљнијег подбадања на рачун друштвеног главног тока ("Маљчики" су били... бемлига, врхунска зајебанција на неколико нивоа). Али Џони, не.

Jergović nigde ne kaže da je Džoni bio antikomunista, tako da svo ovo ostalo naklapanje iz današnje perspektive me ne zanima.

Елем, њима се тако чинило - "Uz njega smo se, naravno, i mi osjećali antikomunistima, jer smo svaku riječ iz te dvije pjesme doživljavali kao vlastitu svjetonazorsku deklaraciju.", што он и каже. И ниједном речју не каже да им се погрешно чинило, да су га лоше прочитали, само се тужи како је све то нестало и прошло.


Елем, не тврди, само каже да су они то у њему видели. Што, ајде, не подвргава никаквој даљој анализи - оно, прошле су године, јесмо ли стекли право да кажемо "сам казо?" или смо се зајебали, ништа, само ништа. Тј после није било ничег.


Де, није за тупана али ово јесте реко али није казо... мња... избегава да каже било шта битно осим да би Џонију било боље да је упорније ћутао.

Ima nekad smisla ona da je mišljenje ko dupe.

Što danas pomislim kada slučajno čujem Azru? Ništa, baš ništa. Pokušavao sam je u posljednjih dvadesetak godina ponovo aktivno preslušati, onako kako nanovo iščitavam neke knjige, ali nije išlo. Ista je to muzika, iste riječi, ista je i divlja žudnja za slobodom, ali mi više nismo isti, nas, zapravo, više nema. Nakon rata nemoguć je povratak Azri, jer je sloboda nemoguća, a riječi su na fatalan način promijenile svoja značenja. Može li itko danas zamisliti koja se emocija razvijala iz onih sedam slogova – “papa Wojtila i ja”, kad bi ih Džoni otpjevao na vrhuncu pjesme?

+1 на друга Боровницу (а богме и Јерговића)

Ото, ти би ваљда тога требало да се сећаш, антикомунизам је такође једна од речи које су промениле значење. Наравно да смо ономад били антикомунисти, и то зато што смо били бескомпромисни по питању слободе. А она се у нашој генерацији схватала у једнини, искључиво као лична слобода, и управо зато што је комунизам ујебо ствар.

Naravno. Malo mi je čudno da se stavi na glupana tekst koji sjajno opisuje duh vremena, ali eto i to se desi.

No Country wrote:+1 на друга Боровницу (а богме и Јерговића)

Ото, ти би ваљда тога требало да се сећаш, антикомунизам је такође једна од речи које су промениле значење. Наравно да смо ономад били антикомунисти, и то зато што смо били бескомпромисни по питању слободе. А она се у нашој генерацији схватала у једнини, искључиво као лична слобода, и управо зато што је комунизам ујебо ствар.

Problem je u tome "mi". Sjećam se ja dobro, nikad nisam bio antikomunist. Kao i Džoni bio sam kritičan prema režimu, ali s komunističkih pozicija. Dopuštam i ovakve interpretacije poput Jergovićeve, ali to je mimoilaženje s vlastitim istorijskim vremenom i to nije moje iskustvo. Mada koga više briga, prošlost kao istorijski pojam ionako polako odlazi na ropotarnicu istorije. Sad ćemo imati svaki svoju.

Odrastajući uz Azru učili smo se nečemu što će nam, ne zaboravimo li naučeno, samo naškoditi u životu: samoći kao prvom načelu slobode. Biti sam nasuprot rulji, to je dobro, sve drugo nedostojno je života i pjesme. “Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme/ sloboda nije podmetanje bilo kakve forme”, o koliko bi bilo lakše živjeti među ovim svijetom da to nikada nismo pomislili! “Sloboda je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi” – ne znam odakle Džoniju ovakva definicija. Bolje nema, iako se sloboda ne da definirati. Sloboda je proces, koji je u našem slučaju odavno zaustavljen. Još u vrijeme kada smo prestali rasti.

otto katz wrote:

No Country wrote:+1 на друга Боровницу (а богме и Јерговића)

Ото, ти би ваљда тога требало да се сећаш, антикомунизам је такође једна од речи које су промениле значење. Наравно да смо ономад били антикомунисти, и то зато што смо били бескомпромисни по питању слободе. А она се у нашој генерацији схватала у једнини, искључиво као лична слобода, и управо зато што је комунизам ујебо ствар.

Problem je u tome "mi". Sjećam se ja dobro, nikad nisam bio antikomunist. Kao i Džoni bio sam kritičan prema režimu, ali s komunističkih pozicija. Dopuštam i ovakve interpretacije poput Jergovićeve, ali to je mimoilaženje s vlastitim istorijskim vremenom i to nije moje iskustvo. Mada koga više briga, prošlost kao istorijski pojam ionako polako odlazi na ropotarnicu istorije. Sad ćemo imati svaki svoju.

Наравно да је свако ми ужасно проблематично, ал' откуд то да смета баш вама комунистима? 

Нама је, дакле, реч комунизам ономад означавала нешто сасвим конкретно, конкретне људе и процесе, а пре свега је значила режим. А тај режим је показивао велику склоност да нас утера у калупе на које нипошто нисмо пристајали. Т.ј. и о овом "нипошто" би се могло расправљати. Било како, управо је Џони био Велики Жрец узкурац жанра индивидуализма и легитимни глас свих нас које је мучила колико тешка нејебица толико и отуђена, корумпирана, глупа до бола варијанта етатизма која је гушила (и угушила) домовину.

Шта се онда десило, "калупи" који су нам толико сметали и којима смо онда логично мерили и границе своје слободе и отпора који смо пружали "курвиним синовима" - ти калупи су преко ноћи нестали, распршили се као мехур, у ништа... (океј, били замењени нечим далеко злокобнијим) ...а ми смо остали збуњени, у једном новом свету који је изгубио значење. Ту је већ, признајем, био крај сваком "ми".

ma jeste dzonio bio takoreci visocki. simbol borbe protiv rezima jedan od najprodavanijih bendova u sfrj.  

inace kd jergovica je bas zakljucak problematican. nije tacno da jergulje vise nema. ima ga onoliko pa bi ako mu je neki nemir da malo pojasni zasto te reci danas vise ne 'zvuce'

Ima ga, ali nema Azre, i sve što bi o njoj napisao bilo bi baš onako kako je zaključio.