+1zvezda je zivot wrote:
Neil deGrasse Tyson Verified account @neiltyson
Are you a citizen of#Rationalia ?
od 7:30
+1zvezda je zivot wrote:
Neil deGrasse Tyson Verified account @neiltyson
Are you a citizen of#Rationalia ?
pa to, plus što on u celoj ovoj pričici polazi od toga da je pluralizam (verski) dobar. živ nisam da vidim empirijsko svedočanstvo za taj stavWilliam Murderface wrote:Dobar deo istorije liberalizma, od Lokovih pisama o toleranciji pa do Rolsovog Politickog liberalizma and beyond, sastoji se od pokusaja da se nadje odgovor na pitanje kako urediti pluralisticko drustvo (a da ono ostane pluralisticko). Ono sto fascinira kod Tajsona (kao i kod Sema Harisa) jeste sto su potpuno ubedjeni da je njima problem prvi pao na pamet i da je prvo resenje koje im je palo na pamet ono pravo. Hajde da sve baziramo na cinjenicama! Pa brate...
Naša najveća glumačka zvezda u svojoj generaciji Miloš Biković se, kao što znate, bavi i pisanjem poezije. I ako su sve njegove pesme koje je objavljivao izazivale pažnju javnosti, ova nesumnjivo nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Miloš se na specifičan način oprašta od njegovih brojnih kolega koji su nas napustili u proteklom periodu.
Kad glumac odeKad glumac ode(Sva ona prašina zvezdana)Ugase se svetla rodeSami ste usred bezdana
Ostavi nas tužni klovn do kraja veran roliDa, onaj na nemilost ostavljen žutilu i tračuJer ako niste znali i klovnove ponekad boli,Ako niste znali i klovnovi ponekad plaču
I ta igra bi bila obična lažDa to klovn stvarno na daskama ne patiNije to samo strasti dražVeć želja da vas u mračnom tunelu isprati
Dok su oni svakodnevnicu tračom ,,sivili”Tražili nekog da bi ga ružili i mesto sebe kriviliOn je na mrak ustao, naoružan nosem crvenimNa vaše prave aždaje jurišao sa mačem drvenim
Otišlo je vreme koje si obeležio tiI sada znamo sad smo sigurniDa više nikad neće to vreme tvoje grive da se vratiA ti nam tako ponekad u sećanje i snove svrati
I to glupiranje je za istinom lutanjeDa nije tako ne bi to toliko boleloKad ode glumac a ostane ćutanjeNe bi mu svetlo sumraku odolelo
I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka memle oveZapalio sveću na vetru i podsećao na stare vitezovei gle ona na promaji vrednosti goriI ta sveća mesto tebe šali se i zbori
A kad klovn skine masku ispostavi se da je lav.I ne znaju koga su ružili i na koga se plazeI da je ispod neozbiljnog lica bio ideal i stavSamo ne znaju oni da lavovi ne umiru oni odlaze
I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rođeni mojI mislim da celo ovo naše pleme tako osećaI vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji krojDo nove komedije do nekog novog proleća
Znaš odakle si otišao ovde su odavno pobrkani lonciMi smo ti odavno otpisani to smo sami uradiliNadam se da su tamo gore neki dobar bife sagradiliDa zavrtiš jednu turu kao poslednji krug u Monci
Znaš da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,Ne brini, ako nema ko, baklja će sama da se nosi, ovo nije kraj,Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,Pa kako bi i drugčije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.
Ugase se svetla rode
Лепоте Рија?
– Какве, бре, лепоте?! Видео сам прљавштину, чуо за места на која не смем да одем, безбедност је проблематична. Сигуран сам да има и лепих места, али утисак неће много да се промени.
Копакабана, на пример ?
– Ма... Био сам сада у Мајамију. Њихове плаже су много лепше. Уживао сам.
Добро, али тамо је висока класа:
– Доста ми је тих прича сиромашни и весели. Дај мало богате и тужне.
Такав је Дача. Као и увек без длаке на језику. Па, коме се свиђа...
– Је ли то то? Идем да гледам наше.
И оде. Велики спортиста и човек којег треба имати за пријатеља.