citaonica 5: udaljena zvezda, roberto bolanjo

zvezda je zivot wrote:samo polako. nemoj da se opterecujes, kad stignes da procitas, topik nece nikud da ide.

inace cile nocu i zvezda su prilicno razlicite knjige, misim i stilski i tematski. cile ipak govori o tome kako se umetnicki milje ponasa u susretu s pinoceom, uglavnom u neumetnickom delu. zvezda se sto ostap rece bavi odnosom umetnosti i politike. a cini mi se da su scene izlozbe u stanu i otkrivanja mucenja u podrumu na slican nacin odvijaju mada nemam cile nocu pri ruci da to potvrdim.

inace zanimalo bi me kakvu bi crticu bolanjo napisao  o svom prevodiocu, deksinom uredniku i mentoru, igoru marojevicu. i u koju bi ga knjigu udenuo.

To i meni palo na pamet.

zvezda je zivot wrote:a danilo kis bi da je poziveo da bude postjugoslovenski pisac pisao u betonu ili van betona ko bolanjo, naci knjizevnost u srbijama. to je taj sto bi amerikanci rekli postmodernizam. ako pre toga ne bi uzo nobela, onda nista.

Šta li bi tek Kiš mislio o prevodiocu njegove (Kišove) biografije "Izvod iz knjige rođenih" 

kis i bazda bi, kapiram, bili dobri ortaci, ko dobrica i kecmanovic, ko bozo koprivica i bazdulj. kis je voleo da se druzi s budalama a bazda je generalno naklonjen kolegama piscima i spreman je da im svasta oprosti. kis bi se malo sibo s vladom kecmanovicem kecom jer su obojica visokomoralni pisci i zive za fajt.

jos je vise pitanje sta bi kisov drugar dragos mislio o bolanjovoj naci literaturi.

Pisao bi Bolanju da pita za broj udove Mendiluče.

ili da trazi svoju odrednicu

Pa preko udove će obezbediti svoje mesto u dopunjenom izdanju. Već vidim fusnotu o "anđelu rovova" na Palama, sa Limonovim, dok recituje svoju poeziju uz pratnju gusala Luke Karadžića, itd. Biće nešto i o kratkom flertu s Kaporom.

Pošto se niko ne oglašva po pitanju romana, evo ja ću da povučem nogu. Kako ste razumeli taj detalj sa izložbom? Meni se čini da je poenta u tome da desničarska umetnost razotkriva sutinu fašizma nepoznatu čak i njegovim "običnim" sledbenicima i vođama - istinu koja i njih sablažnjava. Ako je tako, da li je ta umetnost ipak umetnost?

Inače većina kritika na račun Nazi iterature koje sam pročitao su bile u faronu - joke that lasts too long. Odbrana koja po mom mišljenju pogađa pravo u centar (ne sećam se gde sam je pročitao) jeste - it's not a joke. Odnosno, Bolanjov cilj nije podsmevanje, nego ogledanje. Našao sam odlomak iz nekog njegovog intervjua gde kaže - pa to su mogli da budu i levičarski pisci. I moj utisak je bio (i pre čitanja ovih kritika) - da posle izvesnog vremena stekneš i neko čudno poštovanje prema ovim ljudima i njihovoj posvećenosti literaturi.

ima onaj lep stih cvetajeve o tome kako su u ovom hriscanskom svetu svi pesnici zidovi. naravno, neki su ipak malo vise zidovi od drugih ali nacisticka literatura bira za svoj objek nesto sto je istovremeno i odbojno i nesto s cime ipak mozemo da se identifikujemo. to je brevijar poeta za zlocince koji su neretko i sami zrtve. bolanjov komentar da su to mogli biti i levi pisci ne treba citati na fonu neke banalne ekvidistance vec kao prizanje jednog prepoznavanja koje ponavlja opet i narator udaljene zvezde kada se konacno ponovo susretne sa vajderom.
sekvenca izlozbe je zapravo sekvenca loma te navodno eksplicitne veze umetnosti i politike.

Da, da, nisam ni ja razumeo kao ekvidistancu, naravno.

Inače je meni u Nazi literature, genijalna ona odrednica o meksičkoj pesnikinji koja je udata za onog arhitektu-staljinistu koji je redovno mlati. Onda je u nekom trenutku ostavi, ode u Ameriku, nađe novu ženu i postane libertarijanac

pa to je jedan od kljuceva za citanje. drugi bi bio onaj kubanac koji pise monumentalni romoan reku poput solohova o sudbini jedne pralje na batistinoj kubi i onda, nekako ipak koznakako, revnosni kastrovi cenzori provale da prva slova poglavlja formiraju poruku: ziveo adolf hitler.

naravno ovaj prekid na samoj izlozbi je zapravo pokazatelj nemogucnosti umetnosti da direktno intervenise u politicko telo. karlos vajder zapravo, u nekom mom citanju, korespondira sa figurom jozefa bojsa, pilot i automistifikator i covek koji je postavio temlje specificnom relacionistickom umetnickom aktivizmu kroz medij 'drustvene skulpture'. tako je za vajdera materijal njegovog rada cileanska pesnicka scena, odnosno pesnikinje, a za bojsa su to bili studentski, vanparlamentarni, politicki pokreti. ono sto za bojsa i vajdera nije upitno jeste moc i pravo umetnosti da bilo sublimnim metodama (skywriting) bilo podzemnim (ubistva odreda smrti) sublimira politiku kroz njenu estetizaciju.

medjutim, ceo bolanjov opus je bas posvecen nemogucnosti umetnosti da smisleno intervenise izavn same politike umetnosti.

iako misim da je badju onakostaznam filozof, skroz se slazem s njim da bi trebalo likvidirati sintagmu 'politika umetnosti' zauvek. zaboraviti da je ikad postojala tzv. politika umetnosti. nista iz toga ne moze da se izvuce. samo mistifikuje sibicari i vuce na losa pitanja i losu proslost.

inace sam za rehabilitaciju reci i ne bih ih ubijao bez preke potrebe.. al umetnost i politika moraju da raskrste za dobro i jedne i druge.

zvezda je zivot wrote:iako misim da je badju onakostaznam filozof, skroz se slazem s njim da bi trebalo likvidirati sintagmu 'politika umetnosti' zauvek. zaboraviti da je ikad postojala tzv. politika umetnosti. nista iz toga ne moze da se izvuce. samo mistifikuje sibicari i vuce na losa pitanja i losu proslost.

inace sam za rehabilitaciju reci i ne bih ih ubijao bez preke potrebe.. al umetnost i politika moraju da raskrste za dobro i jedne i druge.

ja mislim da politika umetnosti (as in odredjeni odnosi unutar umetnosti - na primer izmedju klasicara i pobornika slobodnog stiha) nije los termin i da stoji fino protiv sintagme politicka umetnost.

Уметност може да буде и добра и политичка али не намерно.

@ostap, pa ne stoji protiv. zato sto se politicka umetnost il nedajboze estetizacija politike (no-no!) shvata doslovno (kao zaista spoj politike i umetnosti) dok politika u 'politici umetnosti' postoji kao nejasna metafora i prozni efekat.

ili su ti 'odredjeni odnosi' koje pominjes analoski politickim odnosima i borbama. razlika ko izmedju ideje da umetnost treba da otvara teme i podstice dijalog i onog grojsovog 'unutrasnjeg' politicarenja u umetnosti. zvuci radikalno drugacije al jednako bezveze.

misim politicka umetnost je svima jasna, ali cega je ime politika u politici umetnosti. borbe, misljenja, razlika, napretka, naporednosti, obaveze?

procitao sam zvezdu juce i to prakticno u jednom dahu. odlicna je ! hvala puno i kimu koji je postavio temu i zvezdi koji je tacno pretpostavio da ce mi se knjiga svideti i vilijamu koji je insistirao na citanju knjige po celom forumu. bolanjo bas elegantno i pitko pise sa puno malih semantickih obrta koji sami po sebi drze paznju i produkuje vrlo lucidne slike, slike koje se usadjuju duboko.

no ja cu morati da vas razocaram sve mojim plitkim citanjem jer ja sam ovo citao kao okultni roman. konkretno, ponajvise me feljtonisticko nabacivanje bizarnih slucajeva me najvise me podsetio na la bas od jk huysmansa. i malo kad sam proguglao o nazi literature in the americas ucinilo mi se da je to verovatno jos bolje poredjenje sa huysmansom od distant star-a (mada huysmans cini mi se nije izbliza toliko taksativan kao bolanjo).

ne znam koliko je tacna teza o bolanjom medikalizovanju desnice. ja sam vajdera procitao bukvalno kako mi je njegovim imenom sugerisano da ga procitam a to je - djavolom ili makar poslenikom istinskog zla u predprosvetiteljskom kljucu. pritom, naravno da bolanjo hoce da nam kaze nesto o vezi desnice i zla (npr. da je desnica lisena strasti za istinom, zagledana u laz, licemerna, troma i inertna pred zlom i pogodno tle za njegov razvoj), ali ideja da je vajder ni manje ni vise no bolanjova skrivena sustina desnice koju ljudi na izlozbi ne zele da spoznaju mi se nekako cini promasenom ili makar uzasno redukcionistickom. mislim, moguce je da je vilijam spot on i da to jeste ono na sta je bolanjo ciljao, ali to bi mi iskreno bilo bezveze jer jbt ima onoliko smislenih caseova koji se mogu voditi protiv desnice pre ovog o njenom inherentnom ludilu. isto tako ideja da se napravi ogled u kojem bi se smestilo neko istinsko zlo u kontekstu umetnosti da bi se postavilo neko pitanje o njoj mi je nekako petparacka i kaubojevska (i uopste to pitanje da li je nesto umetnost ili nije je nekako promaseno pitanje, mimo umetnosti i mimo zivota). umesto na taj nacin, vajderovo operisanje u polju umetnosti sam iscitao kao ogled o tome kako umetnost moze da deluje nekom sociopati koji je posmatra i promatra u jednom vakumu konteksta drustvenih odnosa i vakumu njene pretpostavljene humanisticke osnove. alien perspective.

Spoiler:

Darkec, jel si gledao Art School COnfidential?

jesam, fantastican je !

kroz maglu nazirem kako hoces da poentiras, but do go on

Jel te nije podsetila situacija Vajder-pesnička grupa, na sličnu situaciju iz filma u kojoj onaj se za onog lika čijim se slikama svi dive (osim glavnog junaka), na kraju ispostavlja da je ubačeni pandur?

To bi govorilo u korist tvoje teze o umestnosti bez konteksta.

pa nije me bas podsetila. ubacenom panduru se svi dive zato sto kroz njegove slike nikako ne moze da se dokuci njegov motiv za bavljenje umetnoscu i zato sto je obvious outsider medju wannabe-sima, a vajderu se vise dive zato sto potkupljuje raju jeftinim aero-stuntovima nego zato sto je nekakav umetnik.

mislim prilizno su razliciti slucajevi, vajder postaje popularan maltene na silu i to granicno umetnickim sredstvima u okolnostima pinoceove diktature (dakle u trenutku sloma, bez mogucnosti ikakve realne kritike) a ovaj je instant winner zato sto nije u igri to begin with i to je lepo obrazlozeno u filmu.

Ne, ne, mislio sam samo na situaciju unutar grupe. On je čudan, niko ne zna od čega živi, "autodidakt" je, stalno se smeška, itd. I onda ispadne da je pandur. A to isto ispadne i kod Bolanja, samo što je pandur iz tajne policije.

Ali, u pravu si, Vajder jeste pravi umetnik, odnosno, jeste umetnik po vokaciji. To je za jega užasno važno - ta njegova izložba ga dovodi u sukob čak i a Pinočeovim režimom. I posle, kad je u bekstvu, on opet objavljuje.

U tom smislu, mislim da on jeste pravi umetnik, i umetnik sa potrebom da saopšto istinu, kakvom je vidi, pa čak i po cenu sukoba sa "svojima". Mada jeste pitanje - šta on tačno misli kad napravi tu izložbu? Da li misli da će se posetiocima svideti? Ili zna da će biti šokirani, ali prosto, mora to da im pokaže?

e ali art school confidental ima jos bolji momenat a to je da slike onog slikara-ubice povucenjaka (koje nesretni glavni lik otkupljuje ne bi li prevario ljude da je sposoban za nesto autenitcno) jednostavno nisu dovoljno dobre za slike ubacenog pandura koji ne ume da nacrta auto u pokretu i pred cijim se potezom cetke citava logika slikanja naprosto slama