gilmore guys

Moram reci da u S02E11 Lorelaj ispada bicarka i prema Rori i prema Emilli


to je ono sa zajmom i termitima..

dze si dzesi

javi se u inboks ako oces da ti napisem nesto na marginama

esej o Hilari Klinton <3

u sestoj sezoni se pojavljuje medlin olbrajt 

ja bindzujem, bindzujem!! godinu i nesto nisam bila u dovoljno stabilnom, smirenom stanju da se opustim 45 minuta. gledala bih ali bi mi misli lutale sve vreme, i ne bi mi prijalo. sad nadoknadjujem propusteno.

odgledalaaaa

Welcome to the club

moram da priznam da mi i dalje nije jasno koja je poruka koju nam donosi rori. s jedne strane ima majku koja je podrzava, postuje njenu individualnost, ali je i zastitnicki nastrojena. vidimo da je odnos cesto drugarski ali da lorelaj itekako zna gde je njena odgovornost i kada da bude keva. ali to radi na nacin koji uvek ostavlja rori prostora za komunikaciju u slucaju nuzde.

s druge strane ima upliv u svet privilegije, ali ne i obavezu da se u njemu nastani.

obozavana je, pametna je, ima socijalne vestine. izuzetno vredna. ima ciljeve. malo nerealne, ali ne bi bila prva osoba na svetu koja masta o visinama koje su joj mozda nedostizne. trebalo bi da ima sve predispozicije da samo udahne duboko i zadovoljno ide dalje kad shvati da pulitzer nije iza coska.

koji kurac joj se onda desio? zasto je spavala sa dinom da bi se vratila u svoj odvojeni svet ubrzo potom? zasto sa dvadeset godina i dve veze iza sebe ne vidi da je odnos sa martijem problematican? zasto konstantno pada na loganove grand gestures? i zasto joj je odnos sa dzesom najcistiji i najjasniji??

hajde, mozda moze da se kaze da je i tu sebicnost u vezama i opstu smotanost pokupila od majke, ali obicno je potrebno nesto vise u licnoj istoriji da bi covek sjebao sposobnost za trajnije sjedinjavanje na taj nacin. a kod nje deluje da su sve bitne veze tokom odrastanje bile cvrste, jasne i neproblematicne. i onda to lutanje od 10 godina, odnos prema novcu kao da pada s neba, nigde trajne veze i u tridesetim, tinejdzerski angst oko toga sta hoce u zivotu.

sedma sezona se zavrsava jasnom odlukom da karijera ima prioritet nad ljubavnim zivotom, pri cemu je jos mlada i partner joj je ionako problematican. deluje kao zrela odluka, i feministicka poruka. a onda u osmoj odjednom - odnos prema poslu joj je iz nejasnih razloga postao isti kao odnos prema vezama sa bogatasima - ocekuje da joj se uzbudljive stvari prosto desavaju. zasto, kako?

resenje u kom odlucuje da napise knjigu o njima je slatko. ako zamislimo nju kao pisca scenarija za seriju koju smo gledali, onda vidimo da itekako ima nijansiran pogled na odnose medju ljudima. jedino sto strci je ona, jer joj uglavnom nedostaje jasna motivacija za razne zivotne poteze.

resenje/zaplet u kom zatrudni je prilicni wtf. nisam uopste sigurna sta bi to trebalo da nam donese. zena u tridesetim koja je zatrudnela, big fucking deal. daleko je to od paralele sa lorelaj, koja je imala 16 godina i koja je voljno iskoracila iz svog sveta privilegije i naslednickih obaveza da bi zivela zivot koji joj vise odgovara. trudnoca bi trebalo kao da hintuje da ce rori sad da se sredi i fokusira i spusti na zemlju, ali koja je onda opsta poruka tu? zeni treba dete da je dovede u red, dosta je mastarija o karijeri i uspehu? helou?

super je serija

znam to, ali i dalje ima smisla kritikovati

rorin sunovrat pocinje jos ranije, a nejasno je zasto. kad joj baba i deda udju u zivot sa parama u sesnaestoj, ponasa se racionalno i zrelo. a onda u dvadesetim odjednom ne zna da se pozicionira. finansijski, ljudski, licno. ne vidim dobru motivaciju za to, niti jasan smer u kom bi ona mogla da se razvija. raspled (pret)poslednje sezone je bio OK - vrludala je ali je napokon odlucila da hoce da bude samostalna i da se izbori za svoje mesto u svetu sopstvenim radom. a sad to deluje kao kratka epizode u opstoj nesnadjenosti.

SEKA

William Murderface wrote:Meni se cini da serija vise puta jasno signalizira da Rori ima vise naklonosti ka dedinom i babinom svetu privilegija, nego Lorelaj. Lorelaj je bila odlucna u nameri da se ne vraca svojima i to ju je nateralo da izdrzi, Rori kao da je napola uvek spremna da otrci u zagrljaj trust fund-ovima.

Aha! A svojevremeno si ovako objasnjavao zasto se Lorelaj ne upusta u vezu sa Lukom:

William Murderface wrote:
My guess - it's a class thing. Daću posle još neke razloge za to čitanje (mora da se pogleda serija malo dalje), ali suštinski, mislim da je stvar u tome da ona još nije odlučila da živi "običnim" životom. Bez obzira na sav otpor prema roditeljima i insistiranje na nezavisnosti, mislim da Lorelaj u ovom stadijumu još uvek nije raskrstila sa sovjim poreklom i statusom koji uz njega ide.

William Murderface wrote:
Luk je problem, jer ona sama sa sobom nije načisto da želi da trajno izabere život koji trenutno živi. Vlasnik lokalnog diner-a izgleda kao sasvim prikladan izbora partnera za menadžerku u lokalnom hotelu, ali ne i za ćerku Ričarda i Emili Gilmor. Kristofer, on the other hand, jeste idealan partner za ovu potonju.

Ne bih rekao da je imala dileme u vezi sa eventualnim povratkom u svet roditelja. Nesto kasnije u seriji saznajemo da je njen dugogodisnji san bio da otvori motel sa Suki, oko toga se nije kolebala i sprovela ga je u delo cim se ukazala prilika.

William Murderface wrote:Meni se cini da serija vise puta jasno signalizira da Rori ima vise naklonosti ka dedinom i babinom svetu privilegija, nego Lorelaj. Lorelaj je bila odlucna u nameri da se ne vraca svojima i to ju je nateralo da izdrzi, Rori kao da je napola uvek spremna da otrci u zagrljaj trust fund-ovima. Takodje, Logan je podseca na tatu, pa je mozda i tu deo problema. A ima nesto i do toga da je industrija u kojoj je videla sebe u medjuvremenu postala nesto sasvim drugo.

(industriju su odlicno pokrili)

rori u svetu babe i dede vidi glamur ali ne i pritiske i obaveze, odnosno lakse se nosi sa njima, ili ih cak donekle i voli. ali (1) sesta sezona gde napusta jejl valjda sluzi tome da i njoj i nama pokaze koliko su ti pritisci nepodnosljivi i koliko ne pripada tu - na kraju prakticno bezi glavom bez obzira, i (2) nema nikakav razlog da ima otpor prema svetu svoje majke, gde neke stvari mogu da budu sasvim prosecne a zadovoljavajuce. npr. rad u chiltonu - ne ide mi da joj je to ponizavajuce. prosto mi ne ide.

ok, recimo da se slazemo u ovome, ali ako izadjemo iz okvira opisivanja rori i uzmemo bird's eye view scenariste, i daje mi nije jasno sta njena trajektorija treba da nam predoci. koja je to poruka koju dobijamo upoznajuci rori?

postoji element zestoke konkurencije na vrhu koji je dobro predocen (sa time mogu apsolutno da se poistovetim - ljudi oko mene koji su ubedjeni da mogu da osvojim svetske univerzitete svojom pojavom, a bez ikakvog uvida koliko je to nerealno i krvnicki tesko za svakog), ali izlaz iz toga je da je rori ipak (ipak!) posebna, i da ce naci svoj put ka slavi pisuci knjigu. kao da ni scenaristi ne mogu da se odluce da li je ona mala princeza ili nesto drugo.

ili je poruka da previse privilegija i verovanja u nekog moze da ga spreci u postizanju ciljeva, cak i ako je izuzetno vredan? (ma hajde)

ili je poruka da sa privilegijama neces stici daleko u stvarnom svetu? (aha)

koja je uopste motivacija da ona bude toliko zbunjena, da daje prednost svetu komfora i glamura nad svetom vrednog rada? mogla je da sanja da bude profi domacica tipa emili, da joj udaja za jednog hancbergera bude ideal, ali njen san se tice profesionalnog uspeha do kojeg zna i sama jos od malih nogu da se stize kroz znoj i suze, bez obzira na novac.

prosto, cini mi se da nisu sve to dobro uvezali na kraju, iako su sami elementi sa kojima se igraju odlicno odradjeni.