Slave to the Grind
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°276
Re: Slave to the Grind
Zivimo u istom univerzumu. Ali ove stvari se mogu desiti i desavaju se skoro doslovno preko noci. The future is now.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
- Post n°277
Re: Slave to the Grind
Dobro™
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°278
Re: Slave to the Grind
Na temu o kojoj smo razgovarali
https://pescanik.net/ekonomija-nultog-zbira/
https://pescanik.net/ekonomija-nultog-zbira/
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
- Post n°279
Re: Slave to the Grind
Sve je ovo debeo futurizam. Nešto što može biti, a ne mora, za nekih dvesta godina. Pri čemu sve ove analize samo ekstrapoliraju trenutnu situaciju. Sve će ostati isto, samo će tehnologija da se menja.
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°280
Re: Slave to the Grind
Kako sere sa rečnikom humanizovanja eksploatacije, "robe i usluge u službi ljudskog blagostanja".
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°281
Re: Slave to the Grind
ontheotherhand wrote:Kako sere sa rečnikom humanizovanja eksploatacije, "robe i usluge u službi ljudskog blagostanja".
Па ту се увек мало уопштава... јер не можеш целом свету угодити, па онда де угоди неколицини. А и они су људи, и њихово благостање, колико год да је претерано велико, је ипак људско.
Илити како срати а не рећи ништа скроз нетачно.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
- Post n°282
Re: Slave to the Grind
bjesomučje wrote:паће wrote:Има у тој гажној привредиРЖ једна ствар која је јебе, а то је време и поступак између два радника на истој ствари. Пошто је цео прц у томе да немају сталне раднике и нарочито не са радним временом, него их позивају кад шта треба а ови има да су на располагању, чим на једној ствари треба да ради више њих то почиње да се компликује. Може на гажу да ради малопродаја, перионица, разношење, кошење траве - ствари где 1 радник уради 1 ствар па је посао завршен и одмах наплатив. Може донекле и градња, то је увек и радило на то да има помоћних и повремених радника, и то да не морају да буду нарочито стручни.
Ал' ајде да замислимо да тако ради млин, електрана, железница, или гомила служби које морају да имају посаду од-до (нпр хитна, изношење смећа). Не видим како би то могло да се разбије на гомилу ситних послића који могу да сачекају да се појави неко да их уради.
ja bih rad u gig ekonomiji definisao kao društveno delegitimisan rad, ne kao klasičan nesiguran i/ili povremen rad. ja mislim da su to različite stvari. gažni posao je "posao koji to nije", odnosno onaj ko radi taj posao ima stigmu budale koja forsira nešto što nije namenjeno, prvobitno zamišljeno, tehnološki predviđeno da se radi kao da je klasičan posao, ali po svim elementima jeste stalni, tekući, rad. sa druge strane, tipičan prekarni rad nema nikakvu naročitu stigmu, i može biti i solidno vrednovan, odnosno "legitimisan" kao pravi, istinski rad koji ima i da se adekvatno plati
sa druge strane, na primeru ubera, vidimo da to i nije prekarno odnosno nesigurno, samo je relativno povremeno, a možda nije ni to. rad za uber je izuzetno siguran, uber ti neće dati otkaz osim ako te ne banuju kad nešto zasereš (ili ti kreten da nezasluženu lošu ocenu), a posla uvek ima.
tako da se tu dešava jedno divergiranje i više se ne može pričati o klasičnom prekarnom radu u slučaju tih haj tek kompanija
ono što je zanimljivo je koja još područja rada može da inficira taj mim o poslu koji nije posao. možda će jednog dana biti "što voziš toliko ta kola hitne pomoći, de uzmi nešto zanimljivo da učiš i da se usavršavaš i sredi više taj sivi"
verovatno se jedan značajan segment novijih generacija iskreno pita "kako je moguće da neko vozi autobus, da džedži napolju kao saobraćajac itd - kako je moguće, zašto ti ljudi rade to?"
Ja bih taj rad dozvolio i omogucio, ali pod uslovom da maticna firma koja ubira plodove tog rada bude zestoko oporezovana. Pa da prakticno taj rad ima i komponentu drustveno-korisnog rada. Umesto da se dozvoli da te maticne firme sklanjaju novac u poreske rajeve.
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°283
Re: Slave to the Grind
И да плаћају приправност, а рејтинг да пада тек кад неко за време приправности не буде.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°284
Re: Slave to the Grind
Money for Nothing
Many jobs are pointless. Others are being automated away. In the future, who will still work for a paycheck?
- Guest
- Post n°285
Re: Slave to the Grind
nema baš sasvim odgovarajućeg topika, al evo ovde pošto je najskorije raspravljano o gig ekonomiji i driverless vozilima:
How Uber is making traffic even worse
How Uber is making traffic even worse
According to a major new study, Uber, Lyft and their smaller rivals are clogging major U.S. cities — not relieving congestion — and even more traffic may be on the way when self-driving cars are commonpl
ace.
Bruce Schaller, a former New York deputy commissioner of transportation and author of the report, tells Axios that when people use a ride-hailing company, they are opting to do so rather than take public transportation, walk or bike. They generally are not choosing between hailing and driving themselves.
- U.S. ridership is surging, he said — up 37% last year, to 2.6 billion passengers, from 2016.
- And hailing added 5.7 billion miles of driving a year to the nine cities in the study compared with six years ago — Boston, Chicago, Los Angeles, Miami, New York, Philadelphia, San Francisco, Seattle and Washington.
- Uber and other ride-hailing services may not have exacerbated traffic initially. "But now they are clearly a source of congestion, and to deal with congestion you have to deal with them," he said.
Schaller's report aligns with an October study released by UC Davis. It found that, in U.S. cities, 49% to 61% of ride-hailing trips would have not been made at all — or by walking, biking, or public transit.
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
- Post n°286
Re: Slave to the Grind
Gle čuda, neregulisani javni saobraćaj se reflektuje na kvalitet saobraćaja.
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°287
Re: Slave to the Grind
О каквом јавном превозу тај прича? То постоји само у баш оно највећим градовима. Нек прво преброји на колико места су најурили трамваје, како су сјебали железницу, како су обликовали градове према аутомобилу, како су урбанистички онемогућили да имаш дућан на ћошку него за бакалук мораш до тржног центра три миље даље... Ово је чиста креативна статистика.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
- Post n°288
Re: Slave to the Grind
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 6159
Join date : 2014-11-04
- Post n°289
Re: Slave to the Grind
Hm, da... *napisa on, posle ukupno 12 radnih sati ove subote+nedelje*
Work was once the way to a better life. Not any moreThe irony is that when the consumer is made king, workers are forced to become even more flexible, providing services on a 24-hour cycle, usually to the detriment of their own health and wellbeing.
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°290
Re: Slave to the Grind
Waking up early won’t change your life—but it’s awesome for capitalism
But the cult of early rising seems to miss a pretty obvious point: There is an opportunity cost involved. First and foremost, if you’re waking up this early without going to bed early, you’re going to be very tired and sleep-deprived. If you are going to bed early, that means you’ll need to cut down on other non-work-related areas of your life such as exercise, doing household chores, cooking delicious meals, having drinks with friends and colleagues after work, reading actual books, having free time after you put your children to bed, or watching one of the 17 Netflix shows everyone is talking about. Indeed, unless the goal is to make like a Silicon Valley ascetic and eschew friendship, pleasure, wine, home-cooked meals, and downtime in the service of ruthless productivity, this advice seems pretty useless.
Worse still, the early-rising canon doesn’t seem to question the fact that the primary motivator for maximizing our mornings is to make more room in the day for work. As the demands of employers extend far beyond what’s possible in the eight-hour workday, early-rising advocates recommend not cutting back on work, but simply finding creative new ways to accommodate it. That’s because the waking up early isn’t really particularly good for you: It’s good for capitalism. As Nicholas Lezard writes in his review of Jonathan Crary’s 24/7: Late Capitalism and the Ends of Sleep, “Today we are willing connivers in our own sleeplessness … as far as late capitalism is concerned, we are nothing more than ultimately disposable units for keeping economies running.”
- Guest
- Post n°291
Re: Slave to the Grind
e bokte a ja mislio otvorila fabriku u el eju i placa radnike 20 usd na sat
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°292
Re: Slave to the Grind
Lab Rats is a lively and spirited takedown of a human resources industry that is increasingly brazen in its unabashed parasitism. Its core argument – that “dignity, respect, stability and security still matter” – is surely irrefutable. The book is the latest addition to a growing body of literature taking issue with the normalisation of precarious and long-hours work.
A few years ago, Dan Lyons, a former technology journalist with Newsweek, endured an unhappy stint with a software startup called HubSpot. Initially dazzled by the company’s youthful vibe – all ping-pong tables and beanbags – he quickly became disillusioned. “Beneath their bubbly exteriors,” he recalls, “many people were anxious, frightened, unhappy, and massively stressed out.” He wrote a bestselling book about that experience, Disrupted: My Misadventures in the Start-Up Bubble (2016). In Lab Rats, Lyons warns that the oppressive working culture he witnessed in the tech industry is being rolled out to other businesses, including some in the public sector, thanks to the efforts of a coterie of high-end management consultants. These are a truly strange breed, combining ludicrous pomposity with an almost psychopathic earnestness. Lyons frequently refers to them as “mad” or “nutty”.
Many venture capital-funded tech startups operate a business model premised on high staff turnover, wherein, he writes: “Employees can (and should) be underpaid, overworked, exhausted and then discarded.” The aim is to maximise the value of the company in the short term, with a view to cashing out when it is sold at an IPO.
Management gurus have a particular fondness for cloaking their practices in military and sporting metaphors: LinkedIn founder Reid Hoffman believes we should think of the employer-employee relationship in terms of a “tour of duty”, while Netflix’s notoriously brutal human resources “culture code” declares that the organisation is “a team, not a family” – the idea being that your place in a team is contingent on your performance, whereas the unconditional love of a family is bound to engender complacency. Lyons rightly points out that the analogy is specious, since “the best pro sports teams succeed exactly because the players feel like a family”.
Job insecurity and wage inequality have been rising ever since the years of Reagan and Thatcher, but the advent of digital technology has exacerbated this trend, making it easier for companies such as Uber to assemble and manage large armies of low-paid contract employees. Whatever these workers might gain in flexibility is more than cancelled out by the disadvantages: “gig economy” work invariably means no health insurance, no retirement pension, no child-care provisions or paid holidays – all things Stephen DeWitt, the CEO of a startup selling “labour clouds” of freelance contractors, breezily dismisses as “old-model inefficiencies”. Citing evidence linking chronic mild stress to declining mental health, increasing antidepressant usage and rising suicide rates, Lyons reminds us that an economy built on insecurity is a public health time bomb. It is a cruel paradox that the very workers who are enervated by long-hours culture are expected to surrender ever more of their depleted emotional energy to their employers. Competence alone no longer cuts it; Lyons interviewed one woman whose boss fired her because she didn’t “seem excited enough”.
Više na https://www.theguardian.com/books/2018/dec/27/lab-rats-dan-lyons-seasonal-associate-heike-geissler-review
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°293
Re: Slave to the Grind
Јел' можемо да burnout преведемо као угарак (кад се односи на особу) односно прегоревање кад је појава?
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°294
Re: Slave to the Grind
I work with kids. Here’s why they’re consumed with anxiety.
...
When I talk about these realities, I often have parents or concerned adults ask what we can do about it, and I confess that I don’t have any answers. These kids are the products of their institutions, and structural institutional problems don’t have individual solutions. But as Rebecca Solnit writes, “Before a disease can be treated, it must be diagnosed. And you do not need to know the prescription before you diagnose a disease.” We owe it to the kids in our country to at least diagnose their disease, which is a society that turns children into stressed, anxious, competitive, indebted consumers. We do this to prepare them for their grown-up lives in a society that turns all people into stressed, anxious, competitive, indebted consumers.
I find some measure of hope in the fact that the kids I’ve worked with and others I’ve talked to seem to know something is askew, that their lives ought not to be like this. I’ve found that they want people to take them seriously without adding pressure. They want a bigger and better story to be a part of, a better world to live in. I just hope that they’re not too exhausted to live in it by the time those of us who care about them gain the power to give it to them.
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°295
Re: Slave to the Grind
Само гледам како се труде да обрну суштину софтверског бизниса наглавачке, и притом успевају да направе срање & пропаст ал' успут направе два-три узорна примера (тако што бар 4-5 година не пуштају приче из рла у јавност, НДА и којешта, после кад срања и тамо испливају, они су већ распродали деонице и отишли на пецање).
Јер вредност софтверске фирме је у главама екипе. То је збир знања идеја и вештина. Могу они да праве уговоре по којима оно што направиш на послу није твоје, што измислиш није твоја идеја, што научиш не смеш да користиш две године после, свеједно. Кад им софтвераш попизди и дигне сидро, однео је свој део фирме у глави. И нека га није однео у џепу, и нека не може да га користи, не може ни фирма. Јер могу само да терају то исто даље, или да направе нешто исто такво само мало другачије, прогласе то за нову верзију и прогласе победу... није то више то.
Решење је једноставно, наравно - пустите ту креативну руљу да донекле управља фирмом, да се пита кад се доносе стратешке и тешке одлуке, да осећа фирму као своју и да је у тој фирми и она неки курац. Например, да су они ти који су фирму и направили, а јесу.
Али не, оног тренутка кад фирма почне да се шири, улете финансијски стручњаци и почну да је спремају за ИПО, улети банка са својим парама и изнад свега условима, и ту се више не пита ко је то све направио него ко из тога уме да измузе што више пара. И ту се онда доводе стручњаци за менаџмент, који су сви редом ишли у исту школу као и они из Џенерал Моторса, где ако не науче да мрзе раднике, оно бар науче да им не верују, па чак и кад познају посао најбоље од свих јер су измислили тај посао.
Зато се оберучке уводе програмски алати који омогућавају да се посао исецка на што ситније делове, зато се гледа да се користе програмски језици које сви користе, да би радници били што замењивији и што мање знали о целини. Наравно да ће за толико да им буде мање стало за добробит фирме и за толико на квадрат ће да им порасте курцобоља.
Зато сваких пар година имамо двоструко јаче машине и мрежу, на којима је слабо шта брже него што је било. Јер је систем тако постављен да мање фирме, у којима се радници још нешто питају, што пре буду откупљене/сравњене, а да свим осталим управљају велике фирме које мрзе своје раднике.
Јер вредност софтверске фирме је у главама екипе. То је збир знања идеја и вештина. Могу они да праве уговоре по којима оно што направиш на послу није твоје, што измислиш није твоја идеја, што научиш не смеш да користиш две године после, свеједно. Кад им софтвераш попизди и дигне сидро, однео је свој део фирме у глави. И нека га није однео у џепу, и нека не може да га користи, не може ни фирма. Јер могу само да терају то исто даље, или да направе нешто исто такво само мало другачије, прогласе то за нову верзију и прогласе победу... није то више то.
Решење је једноставно, наравно - пустите ту креативну руљу да донекле управља фирмом, да се пита кад се доносе стратешке и тешке одлуке, да осећа фирму као своју и да је у тој фирми и она неки курац. Например, да су они ти који су фирму и направили, а јесу.
Али не, оног тренутка кад фирма почне да се шири, улете финансијски стручњаци и почну да је спремају за ИПО, улети банка са својим парама и изнад свега условима, и ту се више не пита ко је то све направио него ко из тога уме да измузе што више пара. И ту се онда доводе стручњаци за менаџмент, који су сви редом ишли у исту школу као и они из Џенерал Моторса, где ако не науче да мрзе раднике, оно бар науче да им не верују, па чак и кад познају посао најбоље од свих јер су измислили тај посао.
Зато се оберучке уводе програмски алати који омогућавају да се посао исецка на што ситније делове, зато се гледа да се користе програмски језици које сви користе, да би радници били што замењивији и што мање знали о целини. Наравно да ће за толико да им буде мање стало за добробит фирме и за толико на квадрат ће да им порасте курцобоља.
Зато сваких пар година имамо двоструко јаче машине и мрежу, на којима је слабо шта брже него што је било. Јер је систем тако постављен да мање фирме, у којима се радници још нешто питају, што пре буду откупљене/сравњене, а да свим осталим управљају велике фирме које мрзе своје раднике.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 5594
Join date : 2016-01-26
- Post n°296
Re: Slave to the Grind
Ми правимо омчу којом ћемо се обесити.
Аутоматизујемо процес програмирања тако да и најгори Индус не може да засере, на сваком кораку има низ провера, што аутоматских што људских.
Чак и најмања измена у програмском коду (појединачна линија) се евидентира и документује се ко је извршио измену.
Програм се гради из програмског кода, аутоматски спушта на сервере и онда аутоматски се окида систем за тестирање.
Људи стално одлазе и долазе, прелазе из једног тима у други, али ствар шљака.
Извештаји се шаљу надлежном шефу, он пролази кроз њих, разврстава битно од небитног и шаље даље.
Систем се деперсонализује и аутоматизује. Да ли мрзе раднике или не мрзе, све је једно.
Успели су да географски растуре и развој и операције. Разбили су цео развој на различите локације, тамо где треба они су ствар атомизовали и разбили, рашчланили тако да радници не могу физички да се организују и колективно преговарају, него се свака вашка обашка угњетава, а опет раде - централизовано.
Радиш посао централизовано, а мислиш растурено, без емотивне или интелектуалне везе са колегама, чак и без прозборене речи.
Све што кажемо говоримо на захтев шефа.
Радник угњетава колегу јер је то једини начин да се напредује.
У Фејсбуку су направили систем тако да запослени сами себе шпијунирају, оцењују, нема шта шеф да се пита.
Аутоматизујемо процес програмирања тако да и најгори Индус не може да засере, на сваком кораку има низ провера, што аутоматских што људских.
Чак и најмања измена у програмском коду (појединачна линија) се евидентира и документује се ко је извршио измену.
Програм се гради из програмског кода, аутоматски спушта на сервере и онда аутоматски се окида систем за тестирање.
Људи стално одлазе и долазе, прелазе из једног тима у други, али ствар шљака.
Извештаји се шаљу надлежном шефу, он пролази кроз њих, разврстава битно од небитног и шаље даље.
Систем се деперсонализује и аутоматизује. Да ли мрзе раднике или не мрзе, све је једно.
Успели су да географски растуре и развој и операције. Разбили су цео развој на различите локације, тамо где треба они су ствар атомизовали и разбили, рашчланили тако да радници не могу физички да се организују и колективно преговарају, него се свака вашка обашка угњетава, а опет раде - централизовано.
Радиш посао централизовано, а мислиш растурено, без емотивне или интелектуалне везе са колегама, чак и без прозборене речи.
Све што кажемо говоримо на захтев шефа.
Радник угњетава колегу јер је то једини начин да се напредује.
У Фејсбуку су направили систем тако да запослени сами себе шпијунирају, оцењују, нема шта шеф да се пита.
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°297
Re: Slave to the Grind
Utvara wrote:
Систем се деперсонализује и аутоматизује. Да ли мрзе раднике или не мрзе, све је једно.
Систем мрзи раднике, небитно да ли поједини шрафови у систему мисле другачије.
Имао сам среће/памети да сам практично целу програмерску каријеру провео у малим тимовима, где је организација хоризонтална. Деца, кад су радила у већим фирмама (што никад није потрајало) су јављала срања те врсте. Можда не директно напујдавање радника једних на друге, али одлуке на вишим нивоима, које пас с компајлираним маслом не би појео, су биле сувише честе да би биле аномалија. Дођеш до закључка да их боли курац да ли ће да зараде или неће, да ли ће пројекат доносити паре или неће, важно је да тамо неко горе испадне важан, чак и ако је лично убрљао целу ствар, ако уме да свали ствар на нешто убедљиво против чега се он лавовски борио ал' јебига, оде он на боље место са милиончетом више, важно је да му негде пише колико радника је отпустио и колико реогранизација спровео.
У овој последњој екипи смо одлично функционисали у тој водоравној организацији, да тим управо копамо себи раку. Јер смо стабилизовали апликацију, аутоматизовали дистрибуцију ажуришки, већ годинама нисмо имали озбиљнији баг, ствар иде глатко и једини је проблем био што се није тачно знало која је ствар тачно ушла у коју верзију, да ли је шеста опција на оном списку од пет ушла у .14 или .15, па је заради тога уведен скроз нови систем, са софтвера легенде Џоела Сполског (Фогбагз) се прешло на Џиру/Конфлуенс, али су притом цео сетап радили шмекери из управе и одржавања а програмере нико ништа није питао. Настао је још бољи хаос али је и даље све радило, искобељали смо се и из тога, опет све иде глатко али... у управи су се појавила још два лика који одједном имају цезарска овлашћења и на сваку муштерију коју доведу направе још две кардинално лоше одлуке које ладно коштају колико та муштерија плати. Све ми се чини да пакују фирму за ИПО, у ком случају ћу да им помогнем да смање трошкове.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
- Post n°298
Re: Slave to the Grind
Stiže "gig ekonomija" u Srbiju: Donosi nam veće zarade i više slobodnog vremena, ali ima jednu veliku manu
https://www.telegraf.rs/vesti/ekonomija/3024617-u-srbiju-stize-gig-ekonomija-donosi-nam-vece-zarade-i-vise-slobodnog-vremena-ali-ima-jednu-veliku-manu
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 41627
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°299
Re: Slave to the Grind
Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije
Дечко би требало да зна да је овде индустријализација не започета, него већ и обављена, заборављена и рашчињена. Мислио је на нешто друго, ама глава не добацује или новинар није умео да запамти.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
- Post n°300
Re: Slave to the Grind
Članak kasni jedno pet do deset godina.