Slave to the Grind

Otuđeni rad - svaki dan isti kurac, a na kraju se neko drugi njime zadovoljava.

Slika jeste smešna, a i naši životi neretko.

Nažalost, ipak nedovoljno često.

Nisam mislio smešni na dobar način, već u smislu teme.

To da

Indy wrote:Slika jeste smešna, a i naši životi neretko.

Па јесу стражња времена дошла кад га баба умаче чешће него њен шеф.

Ja strašniju vest nisam pročitala, ali odlična ilustracija bahatosti privatnika u Srbiji.

[size=24]SVIREPO UBISTVO ZBOG OTKAZA Uzviknuo je "E sad ću ja da te vratim na posao!" i PUCAO JOJ U GLAVU
[size=11]Suzana Božinović | [size=11]27. 01. 2016 - 13:36h[/size]
| Komentara: 84[/size]
[/size]
Marjan Duljaj (53), poznati pekar iz Zaječara ispalio je hitac iz pištolja u glavu svoje bivše radnice Dragana Matijević (49), koja ga je tužila zbog otkaza. Nesrećna žena je na sudu dobila spor, tako da je Duljaj trebalo da joj isplati 100.000 dinara i da je vrati na posao. Umesto toga, izvadio je pištolj uperio joj u glavu i uzviknuo: "E sad ću ja da te vratim na posao!”.

Foto: Facebook, S. Božinović / RAS Srbija

Porodica Marjana Duljaja važi za bogatu i za njega ništa ne bi bilo da isplati 100.000 dinara

[size][size]
[/size][/size]

Posle zločina koji se dogodio juče oko 11 sati, Duljaj je pucao u sebe, napravivši prostrelnu ranu kroz pluća i juče po podne je prebačen u Urgentni centar u Beogradu. Nesrećna žena preminula je nešto kasnije u bolnici.

Kako saznajemo od izvora bliskih istrazi, razlog je taj što je Matijevićeva tužila Duljaja zbog otkaza koji joj je dao nakon osam godina rada u njegovoj pekari. Spor je na sudu dobila i presuda je pravnosnažna, tako da je Duljaj trebalo da joj isplati 100.000 dinara i da je vrati na posao.
- Sve se odigralo u kancelariji advokatice koja je zastupala ovaj spor, a bila je prisutna i vlasnica agencije za nekretnine “Perspektiva” jer njih dve dele kancelariju. Svaka je sedela za svojim radnim stolom kada je u prostoriju ušao Marjan Duljaj sa svojim knjigovođom. Nedugo zatim ušla je i Danijela Matijević. Ubica i žrtva su trebali da se dogovore oko realizacije presude - saznajemo nezvanično od nadležnih.

Foto: S. Božinović / RAS Srbija

Metež posle pucnjave

[size][size]
[/size][/size]

[size]
Razgovor je trajao oko pola sata. Mirno su pričali, ubica je bio miran, staložen, ničim nije odavao šta mu se vrzma po glavi.
Nakon razgovora, dogovoreno je da Duljaj vrati Danijelu Matijević na posao. Najednom on je ustao sa stolice, izvukao pištolj, uperio ga nesrećnoj ženi u glavu i viknuo: "E sad ću ja da te vratim na posao!”
Nakon toga je ispalio jedan hitac direktno njoj u glavu iz pištolja kalibra 7,65 milimetara, za koji je imao dozvolu.
Advokatica, računovođa i vlasnica “Perspektive” u šoku su istrčale iz kancelarije i pozvale policiju, a onda se začuo još jedan hitac. Duljaj je pucao sebi u grudi i onesvestio se.
[/size]

Foto: Facebook

Marjan Duljaj

[size][size]
[/size][/size]

[size]
- Žena je ležala na podu kancelarije, a glava joj je bila oblivena krvlju. Malo dalje ležao je Duljaj krvareći iz grudi. Hitna pomoć je stigla sa dve ekipe i povređeni su odmah hospitalizovani - saznajemo nezvanično od nadležnih.
Nakon prvog pregleda, lekari su konstatovali da je Matijevićevoj razneta lobanja. Pokušali su da je spasu, ali je ona preminula dva sata nakon ranjavanja.
[/size]

Foto: S. Božinović / RAS Srbija

Hitna pomoć je stigla brzo ali Danijeli nije bilo spasa

[size][size]
[/size][/size]

[size]
Zasad nikom nije jasno zašto je došlo do zločina i tragedije, jer porodica Duljaj važi za imućniju, tako da suma od 100.000 dinara ne bi bila veći problem. Zbog istrage koja je u toku policija se ne oglašava širim saopštenjem.[/size]

muva nije uhvaćena u mrežu. ona u njoj živi.

Dobar tekst, mada mislim da su najgori poslovi (najbliži bukvalnom robovanju) čak i lišeni kompeticije. Drugim rečima, kompeticija je problem višeg kvaliteta, što bi rekli Monti Pajton Jorkširci, o mi sanjamo o kompeticiji za (recimo) promociju, sad samo radimo da ne bismo spavali na ulici i stajali u redu za supu. Što reče promoter Basic Incomea neki dan na twitteru, koliko li je samo saobraćajnih udesa uzrokovano žurbom na posao koji se ne sme izgubiti, jer je alternativa gubitak doma, rušenje života.

Karl Marx had a different view: that being occupied by good work was living well. Engagement in productive, purposeful work was the means by which people could realise their full potential

A odakle Marxu ta ideja?

namerna prolaznica wrote:muva nije uhvaćena u mrežu. ona u njoj živi.

Ja ne razumem da li se ova žena žali ili hvali. Ako se hvali, onda je to malo tužnjikavo.

William Murderface wrote:

Ja ne razumem da li se ova žena žali ili hvali.

Definitivno i jedno i drugo.

@indy: ovde su i najgori, najteži, predmet kompeticije.
recimo, moja povremena kućna pomoćnica je ostala jedina zaposlena u malom hotelu i sad je spremačica, servirka za doručak i recepcionerka. troje u jednoj plati.
ostala je, jer je najviše pristajala na dodatne poslove, cimanje u svakom trenutku, žrtvovanje vikenda, praznika, godišnjih odmora. pristaje jer je njena plata jedina u kući i jer davanje otkaza znači potragu za slično istim zaposlenjem.
pitanje koje se meni nametnulo, mimo egzistenicijalne dimenzije, jeste zašto menjamo poslovni za privatni život (da uprostim). šta to ne valja u zoni izvan posla, ili šta nam je to u vezi s poslom postalo tolliko potrebno da smo spremni da ga proširimo i gde mu nije (i, da li nije?) mesto?

@ontheotherhand: ne znam odakle mu, nisam baš jaka s tim teorijama. ali, iskustvo me navodi da se saglasim. dešava se da pobrkamo kreativnost i originalnost, pa sam ja, na primer, kreativna kad skuvam (stvorim) ručak, iako ne i originalna jer stalno kuvam tri ista jela . ta kreativnost je izvor zadovoljstva, zato što sam uradila jedan posao i tako ostvarila/potvrdila jedan ili više svojih potencijala. e sad, zašto je ljudima važno da se ostvaruju, to već ne bih znala kasti .

@william: meni se čini da se ne hvali, pre da je pomirena sa stanjem stvari. tu smo, i nema alternative. bar ne jevtine, ili jevtine po njenim merilima. ono dvoje prijatelja što su otišli, pa se vratili potvrđuju da je izlazak iz poretka stvari preskup.
inače, ovo je jedan tipičan tekst anglosax autora-društvenjaka. oni često umeju da sagledaju problem ali kao da se ne usuđuju da odgovore izvedu do krajnjih konsekvenci i suočavanja.

Još ako pišeš za Economist, onda jbg, možeš malo i da se zameriš svojim šefovima. Ali citirati Marksa u odbranu dirinčenja u Economist-u, to je stvarno preokret za krimiće.

Samo da se podsetimo, Marks je svoju utopiju opisivao ovako:

while in communist society, where nobody has one exclusive sphere of activity but each can become accomplished in any branch he wishes, society regulates the general production and thus makes it possible for me to do one thing today and another tomorrow, to hunt in the morning, fish in the afternoon, rear cattle in the evening, criticise after dinner, just as I have a mind, without ever becoming hunter, fisherman, herdsman or critic. This fixation of social activity, this consolidation of what we ourselves produce into an objective power above us, growing out of our control, thwarting our expectations, bringing to naught our calculations, is one of the chief factors in historical development up till now

Svakako ne kao rad u kancelariji, rad kod kuce, rad u prevozu do posla, a u pauzama stavljanje dece u krevet.

ma, da, to da je objavljeno u ekonomistovom čedu nisam htela posebno da naglašavam.
ja nisam razumela da je marksom poduprla dirinčenje. samo da bavljenje dobrim poslom povlači dobro življenje.
sad si me vratio da opet pročitam, pa mi se čini da je poredila babe i žabe, po sistemu: kejnz kaže da je maslačak žut, a marks kaže da je mak crven. u prepričanom marksu nigde ne stoji da je on bio protiv slobodnog vremena. znamo da nije.
meni je u toj utopiji problematičnija nespecijalizovanost poslova.

meni se čini da se ne hvali, pre da je pomirena sa stanjem stvari. tu smo, i nema alternative. bar ne jevtine, ili jevtine po njenim merilima. ono dvoje prijatelja što su otišli, pa se vratili potvrđuju da je izlazak iz poretka stvari preskup.

Они пречесто потпадају под ту школу писања у којој се мора сагледати ствар са обе стране (јер као увек има тачно две) и онда направе скоро вештачку равнотежу између њих, релативизација им из дупета вири... И онда никад ништа не отерају у 15:00 него је све и добро и лоше, сваком срању нађу неку добру страну.

Мени ово приде личи и на алкоса који налази оправдање у томе да више не уме да живи без пића.

А за те њене пријатеље... па из тог Шарлотсвила смо се и ми одселили . Тамо ничег нема осим универзитета и пензионера, који се ту настањују због болнице, или како рече један домородац "идеално би им било да је болница на једном крају улице а гробље на другом".

паће wrote:Мени ово приде личи и на алкоса који налази оправдање у томе да више не уме да живи без пића.

možda ima nešto u tome: More than that, I could anticipate with perfect clarity how the rhythm of life would slow as we left the city, how the external pressure to keep moving would diminish. I didn’t want more time to myself; I wanted to feel pushed to be better and achieve more.
i, zar nije porazno da neko ne želi više vremena za sebe, u smislu vremena koje sam osmišljava. vajda je kejnz pod leisure mislio na takvo vreme, a ne na dokolicu u smislu pustog izležavanja.

sad videla tvoj edit o šarlotsvilu .

Da, da, to za dobar posao stoji, a naravno da se ne mora ni pecati, ako već nećeš, nego ti se baš piše  kolumna za Economist (mada, nekako ne verujem da će u komunizmu biti mesta za Economist ), a ti piši kolumnu za Economist.

Meni je ovde problem što samo u prolazu i usput nabacuje katastrofu koja bi nastala kada bi pala iz višeg income bracket-a u niži. Zanimljiva joj je primedba da u nekim drugim okolnostima ne bi više imala nikakve motivacije da se bavi time čime se bavi, na način na koji se bavi, ali je što kažeš, malo čudno da ne izvlači nikakve posledice iz toga.

Ali ovaj pasus je kriminalan:

One of the civic groups that Putnam cites as an important contributor to social capital in ages past was the labour union. In the post-war era, unions thrived because of healthy demand for blue-collar workers who shared a strong sense of class identity. That allowed the unions’ members to capture an outsize share of the gains from economic growth, while also providing workers and their families with a strong sense of community – indeed, of solidarity.
The labour movement has unravelled in recent decades, and with it the network that supported its members; but these days a similar virtuous circle supports the professional classes instead. Our social networks are made up not just of neighbours and friends, but also of clients and colleagues. This interlaced world of work and social life enriches us, exposing us to people who do fascinating things, keeping us informed of professional gossip and providing those who have good ideas with the connections to help turn them into reality. It also traps us. The suspicion that one might be missing out on a useful opportunity or idea helps prod us off the sofa when an evening with “True Detective” beckons seductively.

Ne birinite što više nema sindikata, sad imate radno mesto na kojem možete da crknete od posla!

У те последње две реченице прецизно описује плес музичких столица, ко испадне испао је.

to u prolazu i usput se u mom selu zove snobizam. na nekoliko mesta pominje te fascinantne ljude koji fascinantno kreativnom kolaboracijom stvaraju fascinantno ne neophodne stvari, kao što je do visokog sjaja lakirani tekst u ekonomistu, na primer.

taj pasus jest. umesto sindikata imamo mreže i ogovaranja.

ali takla me je tamo gde uočava iščezavanje stvarnog društvenog života.
devedesetih je bilo opšte mesto da su privatna druženja nestala jer su ljudi imali manjak para a višak briga, politike i ratova. a vidi sad. i "u svetu" ista stvar. ne druže se ljudi kao u vreme njenih roditelja.

Ima u tekstu super primedbi, samo što kao što kažeš, izbegava da izvede ideje do njihovih krajnjih konsekvenci. Jedna od koji je da nema gore vrste izrabljivanja od onog koje je zasnovano ne samo na ekonomskoj (o čemu ne govori ni približno dovoljno) nego i na društvenoj uceni. Ispadanje iz igre = social death.

da, ta društvena smrt me kopka. da li je skidanje s voza smrt za svakog, ili samo neke, i koje?
ja sam otišla u šarlotsvil i ne osećam društvenu uskraćenost. izgubila sam deo prethodnog, nisam stekla celo novo, ali kad se saberu ovo i ono, ima više nego ranije u jednom. al sam ovo sklopila .
ikt tu pomaže. pre dvadesetak godina ne bih mogla tako.

William Murderface wrote:
Ali ovaj pasus je kriminalan:

Taj pasus je suva ideologija. To moze, donekle i manjkavo, da funkcionise u Londonu (ili na Menhetnu), 200km odatle već malo teže, a u Vroclavu ili Segedinu ne može da funkcioniše nikako. O Plovdivu ili Užicu da ne pričam.