Dr Zoća trenira strogoća

[size=40]Zašto nećete gledati snimljenu emisiju na javnom servisu u kojoj sam učestvovala

BILJANA LUKIC·WEDNESDAY, MARCH 16, 2016

[/size]
[ltr] [/ltr]
[ltr]Pre nekoliko dana pozvana sam da učestvujem u RTS emisiji „Krenimo redom“ o današnjim izazovima vaspitavanja dece, vremenu koje roditelji uspevaju da im posvete s obzirom na evropsko radno vreme, itd.[/ltr]
[ltr]U emisiji novinarke Jelena Purkovic Simic gostovao je i g. Zoran Milivojević.[/ltr]
[ltr]Pred kraj termina, novinarka je postavila i pitanje o telesnom kažnjavanju dece kao vaspitnoj metodi. Njegova i moja razmena stavova, izazvala je ponašanje koje, po mom skromnom mišljenju, ne priliči ni intelektualcu, ni psihoterapeutu. Besan što nema kontraargument, i što me nije uzdrmao uvredama i omalovažavanjem, g. Milivojević je u sred snimanja napustio studio.[/ltr]
[ltr]Ovo bi bila uobičajena priča o ljudima koji zagovaraju argument sile nad silom argumenata, da nema nastavak; te večeri, g. Milivojević se na fejsbuku požalio da je na snimanju doživeo „nezapamćenu neprijatnost“, da se „osetio navučen, izigran i iskorišćen, pa još u situacaiji dvoje na jednoga“.[/ltr]
[ltr]U svom postu, ogorčenost je fokusirao na novinarku, koja nije učestvovala u našoj diskusiji – „neprofesionalnu, neetičnu i nekorektnu“, koja je u emisiju pozvala „svoju drugaricu“ (nas dve smo se prvi put u životu videle tog dana) da bi stvorila situaciju „dva na jednoga“ (rečeno mu je unapred da ću i ja učestvovati u emisiji).[/ltr]
[ltr]Tako je kolateralna šteta dijaloga koji smo vodili nas dvoje, postala novinarka; pratioci g. Milivojevića su u komentarima dopunili njegove uvrede upućene njoj, verujući mu na reč.[/ltr]
[ltr]Priči ni ovde nije kraj; g. Milivojević je onda urgirao i kod urednika informativnog programa i kod direktora RTS-a, zahtevajući da se polemični deo emisije i njegovo napuštanje studija izbace u emitovanju, iako bi taj „dokument“ nesporno bio potvrda svega što je napisao o „neprijatnoj sačekuši“ i o sebi, nevinoj žrtvi. [/ltr]
[ltr]S nestrpljenjem sam čekala emitovanje, kako bi njegovo ponašanje (koje je tehnička ekipa u studiju šokirano komentarisala posle snimanja) videla i televizijska publika. [/ltr]
[ltr]Danas me je novinarka obavestila da emisiju neće emitovati, pa ova priča dobija još jednu boju – medijska cenzura se ne odnosi samo na političku cenzuru, „naše pravo da znamo sve“ važi samo ukoliko to „sve“ ne izgovara onaj koji ima vezu da utiče na neznanje.[/ltr]

Kako biste vi okarakterisali ovakav strip za decu?

- Manjinske seksualne grupe ne treba da budu predmet negativne diskriminacije, ali ovde je u pitanju promocija homoseksualnog odnosa. To se čini namerno.

A to se postiže?

- Markentinške strategije zasnovane su na tome da deca čuju za nešto, pa onda navale na roditelje koji će im to kupiti.

plachkica wrote:Uh, Biljana Lukić.

Manjina nad većinom
Da li su nekad manjine agresivne prema većini?
- Sećam se kako su predstavnici LGBT populacije profesora Žarka Trebješanina optužili za diskriminaciju jer je u jednom udžbeniku psihologije napisao korektnu rečenicu o istopolnim vezama. Optuživali su ga da nije promovisao manjinske seksualne grupe, ne da je imao negativan stav, nego da treba da ih promoviše!

No Country for Old Man wrote:

plachkica wrote:Uh, Biljana Lukić.

Чекај, је ли то она Биљана Лукић? Цецина најбоља другарица?

beatakeshi wrote:

No Country for Old Man wrote:
Чекај, је ли то она Биљана Лукић? Цецина најбоља другарица?

za emigrante - bivša žena Dragiše Kovačevića.

Filipenko wrote:Šta je problem? Čak su i sami homoseksualci izborili ulazak stranke sa takvim programom u parlament. O demokratskoj javnosti da ne govorim.

AddThis Sharing Buttons1
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Технике за збуњивање родитеља

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 19.06.2016. у 09:00
(Фото С. Печеничић)
Када дете постане тинејџер, његов главни задатак је да подрије родитељску власт и сруши њихов ауторитет, показујући да је постао одрасла особа. Познати новозеландски психотерапеут и аутор Нејџел Лата у својој књизи „Тинејџери – како им поставити границе и сачувати живце” наводи духовит списак „техника за ометање и збуњивање” родитеља преузет из наводног „герилског приручника за тинејџере”, а које би сваки родитељ требало да проучи, како би знао да им се одупре.

Најједноставнија техника за збуњивање родитеља који нешто захтева јесте неприметно мењање теме разговора по систему са једне теме на другу, а са те на неку трећу. Сваки тинејџеров одговор треба да има неку додирну тачку са постављеним питањем, али и да преусмери разговор у другом правцу. Ако успе да тему разговора скрене са властитог понашања на понашање родитеља, из улоге кривца прећи ће у улогу тужиоца.

Тајна успеха је у упорности, тако да стално наваљивање и досађивање помаже да се сломи воља угњављеног родитеља.

Тинејџери су добри познаваоци психологије својих родитеља и добро знају да искористе сваку њихову слабу тачку. Када желе да им родитељ нешто дозволи, разговор започињу онда када је највероватније да ће то и добити. Најједноставнија техника је да се уграби прилика када је родитељ окупиран неким другим задатком, тако да је деконцентрисан и нема времена да добро промисли.

Најбоље је родитеља додатно мотивисати да се повинује тинејџеровом захтеву изазивањем неке пожељне емоције, као што су страх или осећање кривице. Сваки тинејџер добро зна чега се родитељ највише плаши, тако да спомињање бежања од куће, напуштања школе, узимања дроге, одавања проституцији или самоубиства, паралише мисаоне токове родитеља и доприноси испуњењу тинејџеровог захтева. Осећање кривице се најбоље изазива ако се, као узрок, за неко тинејџерово понашање у садашњости оптужи родитељ за неко његово понашање у прошлости. Ако ове стратегије не помажу, показивање крајње безвољности и „сморености” ће изазвати значајно сажаљење и самилост. Крајње емотивно средство је „тактичка мржња” јер изјава. „Мрзим те!” потпуно ресетује сваког родитеља.

Родитељска усклађеност је проблем за тинејџера, тако да тактика „раздвојити и посвађати” значајно олакшава борбу. Посебно је моћан маневар ако се у расправу укључи публика, као што су бака и дека, или неко са стране ко ће подржати тинејџера.

Сваке преговоре тинејџер треба да започне неразумно великим захтевом, како би добио оно што жели, а родитељ нема утисак да је попустио.

И увек постоји могућност да тинејџер отпужи родитеља за ову или ону врсту насиља, а систем ће учинити све да га заштити. У односу на заједничку моћ тинејџера и државе, родитељ има веома мале шансе.