Home
by шумидер-модер 2015-02-22, 21:07Da tamo ne kvarim temu, a namestilo se, izvini WilliameWilliam Murderface wrote:.... nije meni ni previše stalo do te etikete teorizma, samo mi je zasmetala relativizacija ovog čina...
Pocesmo o nevinim civilima, kao da je ikad bilo za nesto krivih civila, prvenstveno onih poslovicnih zena i dece.
Jedna pojava je prosla prilicno nezapazeno pocetkom 20. veka: demokratizacija rata.
Negde do kraja 19. veka rat je, mislim na takozvana neposredna ratna dejstva
, putovao stazom sirine nekih 30-ak kilometara sa osom duz glavnog pravca kojim se vojska kretala. Na tom podrucju nije bilo nimalo lako biti civil, ali, osim rekvizicija, sluzbenih ili privatnih, maroderskih, fizicko ugrozavanje civila bilo je izuzetna pojava, cin pojedinaca kakvih je bilo uvek i svuda gde se vojske motaju, dakle nikako kao ratni cilj ili jos manje sredstvo za njegovo ostvarenje.Van tog pojasa, rat je bio glasina koja je putovala nedeljama i mesecima - vest o Borodinu i padu Moskve su u nekim delovima Imperije culi u vreme kad su kozaci jahali ulicama Pariza, itd, itd.
Naravno, posledice rata, ali iskljucivo posredne, osecale su se svuda, u vecoj ili manjoj meri: drzave su propadale, valute su propadale, ali je velikoj vecini stanovnistva bilo svejedno da li je pobedila ova ili ona strana sve dok nogu nije povukla Francuska revolucija i ozbiljno uvela u igru ideologiju; ipak, to se nije odrazilo na tretman i polozaj civila u ratu.
Ovo je, naravno, poprilicno uproscena slika, ali u osnovi tacna utoliko sto poprilicno verno daje sliku polozaja i odnosa pema civilima u ratu.
Opsta demokratizacija, opste pravo glasa, osvajanje gradjanskih sloboda, dakle sve pojave koje su masovno zahvatile Evropu krajem 19. i pocetkom 20. veka, demokratizovale su i rat.
U rat su odjednom morali da idu milioni, vojske su postale milionske, ali se - gle cuda - promenio i polozaj civila.
I to temeljno.
Nemacka je tokom veceg dela WW1 gladovala, Oktobarska revolucija vec nije mimoisla nikog, da bi tek u Drugom svetskom ratu stvari dosle na svoje: nestala je ona cuvena razlika izmedju fronta i pozadine, a civili su postali vise nego pozeljan ratni cilj.
Nuzan takoreci: jer, oni su radili u fabrikama, proizvodili oruzje i sve drugo, pa je bilo potrebno em pokusati da im se slomi duh, em da im se smanji broj i to bukvalno i sto efikasnije.
Bomba, ona bomba je stvari dovela do logicnog i jedino moguceg kraja: svi su cilj, svi su meta.
Danas nema rata u kome ubijanje civila nije nuzno potrebno, u kome je ono takoreci ratni cilj i to primarni: problem je sto propagandni ali i razlozi civilizacijske prirode ne dozvoljavaju da se to jasno i glasno kaze.
U medjuvremenu se pojavila drustvena pojava koju je takozvani civilizovani svet nazvao terorizmom i kojoj se prebacuje upravo usmerenost na civile; ne bi to bilo nista cudno da terorizam danas sve vise ne postaje surogat, erzac pravog rata, donosi ga na ulice gradova zemalja koje su se koliko do juce smatrale bogom zasticenim od takvih pojava.
Definicija za sada ne postoji, u opisima delovanja ISIS-a ili modernih terorista ne ide se dalje od fraza kao sto su divljastvo ili bolest sto nikako ne olaksava stvari upravo u borbi protiv njih.
Dakle, terorizam ili Terorizam.
Ili je rat samo dobio jos jedno lice i ceka da ga prepoznamo.
I postupimo.
