PopeЧе wrote:
Ponavljam, tema je zelja da se zloupotrebi necije socijalno stanje pri cemu se nastupa bahato, sa omalovazavanjem, podsmehom pa i sadizmom.
Та злоупотреба је можда дошла касније, тих деведесетих, кад је почело урушавање социјалистичког система вредности, кад су се закувавали ратови а бахаћење почело да се слави.
У периоду који познајем, није било никаквог иживљавања. Није се ишло (не већином - наравно да ће се свему наћи изузеци) да би се терало кера и јебало за ситну лову и две жваке, него се ишло да се попуни фрижидер. Паре су се узимале зато да се и тим јадним Румунима и инима укаже то достојанство да знају да су поштено платили. Поштено како је већ то тржиште диктирало, а његове парадоксе нико од учесника није измислио. То што смо за једно поподне успевали да потрошимо једну румунску плату, професорску, то није део неке зле намере него последица тих економско-политичких парадокса.
Сентимент је био да су они најебали за неколико нијанси горе од нас, и да се и једни и други испомажемо преко те ситне трговине. Јер ми смо пазарили намирница по некој цени упола нижој него код нас - одлично, извукли смо још један месец - а они су или купили статусни симбол којим ће да се дувају пред својима, или су то препродали неком свом и притом зарадили. У оба случаја сви су на добитку, и купац и продавац. И обе државе, јер су намирили део становништва и још му увалили разлог да ћути и не таласа.
Руски електричар који ми плати сто рубаља за старе фармерке ће да их однесе ван града и прода за двеста, јер он ризикује, ја не. Туристе у хотелу нико није дирао, ван хотела је то већ недозвољена трговина. Његова плата је била испод двеста рубаља. Не знам колико је коме морао да плати да га не претресају кад излази. У холу хотела увек има два-три агента, читају новине онако преко новина, шарају очима лево десно... и опет док чекамо бус за аеродром улећу два-три момка и гледају шта би могли да купе. Агенти их не дирају, размислити зашто.
Елем, импликације ситног шверца су много шире него што се чини, и сводити их на некакво "самоуправљачко бахаћење" (што је, морам признати, бесмислено у том контексту, јер глагол бахатити се сам први пут чуо пре 4-5 година) је социолошки промашај. Самоуправљачи су имали својих тренутака на ту тему више код себе у фирми, кад су одлучивали о оних 2% лове која им претходно није одузета кроз порезе доприносе и
добровољно удељивање Курти и Мурти.