Vojvodina

William Murderface wrote:

Šuvar i varivo wrote:Apsolutno. Najbolje rešenje protiv secesije je upravo decentralizacija državne uprave. (samo treba imati na umu da decentralizacija, ne mora da podrazumeva uopšte postojanje Vojvodine).


Al, nećemo da smaramo na vocapu, možda da napravimo prečansku temu...

Mislim da bi ukidanje Vojvodine bilo vrlo pogrešna taktika iz razloga koji su najboljem smislu konzervativni - don't fix it if it ain't broken. Vojvodina predstavlja zajednički multietnički identitet za mnoge ljude, na način na koji Srbija, na žalost, nikada nije bila, i razbijanje Vojvodine kao bilo kakve političke jedinice bi vodilo jačanju etničkih identiteta.

Ali u mnogim aspektima jeste broken. Nadležnosti su danas takve da je i predsednik Vlade Vojvodine praktično sinekura, jačaju šovinistički stavovi prema "dođošima" (a kao odgovor na to razne treće srbije i 3dovi), taj multikulturalizam koji se gradi nije zamena za "građanstvo" (malo šta je groznije gledati od retorirke na izborima za nacionalne savete).

Sad , možda je potrebno naći pravi momenat za raspravu o ovome , da ne bi iblo da je to neko naređenje "iz centra" . (Ovo kažem ne zato što to priželjkujem ili podržavam , već zato što očekujem da se to desi) dobar "ustavotvorni momenat" bi bio kad se prizna Kosovo.

Filipenko wrote:Koja je poenta decentralizovanja ove prćije od države? Uopšte ne kapiram zašto bi se ovaj jedan malo veći grad zapadne Evrope delio na X delova, a posebno ne razumem kako bi u slučaju decentralizacije Severna Srbija trebala biti jedan veliki, kompaktni deo pošto je jednostavno prevelika celina u odnosu na ostatak.

Pa neravnomeran je razvoj.. odnosno negde je veći stepen propadanja To se možda ne vidi iz NS i BG, al ono u Tutinu se verovatno vidi.

Za severnu Srbiju se slažem

Ja bih pre svega ukrupnio opštine, to bi bilo dobro rešenje. Takođe, treba videti i oko nadležnosti. Ali u atmosferu opšteg bezakonja, to je sve diskutabilno smisleno, jer ako su to sve legla korumpiranosti i nerada, nema nikakve posebne poente gubiti vreme na modifikacije i kodifikacije.

Severna Srbija je odličan primer toga. Tu i tamo se nađe neko ko hoće da radi i radi dobro svoj posao, kao što je Ješić to učinio i pokazao se za vreme poplava. Taj isti Ješić je dobro radio svoj posao i u Inđiji. Međutim, ako je 90% toga sinekura, pametnije je da tog Ješića i takve Ješiće ispostavljaš na ključne funkcije i da provodiš vreme tražeći i praveći Ješiće, nego da se akaš sa nekom reformom i misliš da će stvari same od sebe da se regulišu kada neko mastilo na nekom papiru bude proglašeno nekakvim zakonom u nekakvoj skupštini nekakve Srbije.

stvarno je rekla to za srbe u srbiji? 

pa to je bas kjut.

ja, kao autosovinista, podrzavam. sve je bolje nego da zivim u drzavi srbiji.

ako vec ne moze jugoslavija, onda, jebiga, hrvatska do tokija!

rekla, svi sa hrvatskim pasosem su hrvati. 

branitelji unije srbije sa samom sobom, umesto sto se bave krucijalnim pitanjima cirilice u autobusima, bolje da se zapitaju za koliko se svake godine poveca broj gradjana vojvodine sa cro i hun pasosima.

ali je ipak rekla da su hrve svi koji imaju njihov pasport.

LSV po opstinama izlazi iz koalicija sa DS-om i pravi sa SNS-om. Pre nedelju-dve je prekomponovana vlast u Irigu (mada je ta odluka ponistena) a evo danas i u Srbobranu

farma i bajcetina se razumeju odlicno

evo stize saopstenje iz udbine kancelarije

valjda mu krivo sto nema pravo na pasos

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak oštro je danas kritikovao Andora Delija, poslanika Evropskog parlamenta ispred Fidesa, vladajuće stranke u Mađarskoj i bivšeg vojvođanskog sekretara za nacionalne manjine, kao i Savez vojvođanskih Mađara, stranku za koju je rekao da je “nakupac evropskih vrednosti”.
“Sa prezirom, gnušanjem i indignacijom odbacujem kritike preprodavaca mađarskog državljanstva i nakupaca evropskih vrednosti, koji kao politički piljari pokušavaju da postave što više tezgi od Pešte do Beograda, vođeni nesebičnom ljubavi prema funkcijama i stilskom nameštaju”, rekao je Čanak za Autonomiju.

Prekjuče je bilo četiri nedelje od Svetog Save, državnog, crkvenog i školskog praznika.

Kakve veze imaju veliki srpski prosvetitelj i mađarsko ime grada Zrenjanina? Samo utoliko što su deca mađarske nacionalnosti, među kojima gotovo da nema one pravoslavne veroispovesti, morala pre mesec dana da prisustvuju njima tuđem verskom obredu u državnim školama. Sveti Sava je u Srbiji medijski sasvim „pokrio“ istovremeni Dan sećanja na holokaust.
Nije u pitanju ničija zla volja; u pitanju je sistemska srbizacija, a od Miloševićevog pada i nategnuta svetosavizacija južne dve trećine Vojvodine. U vreme ukidanja razvijene autonomije, nastava na mađarskom jeziku postojala je u tri osnovne škole u samom gradu, da ne računam prigrađe Mužlju. Danas postoji samo u jednoj. Demađarizacija Nađbečkereka – Petrovgrada – Zrenjanina je sistemska stvar. Uza sve napore lokalnog Udruženja za pomoć učenicima na mađarskom, ne može se očekivati da roditelji šalju malu decu u po nekoliko kilometara daleku školu.
U pitanju je sistem, ne zla namera ljudi. U vreme Miloševićeve vlade, Područna uprava Ministarstva prosvete izborila se da se nastava na rumunskom jeziku drži samo za jedno dete u mestu Sutjeska, u Zrenjaninu susednoj opštini Sečanj. Ali, kad se razredi sa nastavom na manjinskim jezicima zatvore, više se ne otvaraju.
U sklopu Entente Cordiale između Budimpešte i Beograda sudbina Mađara koji žive u južne dve trećine Vojvodine prepuštena je asimilacionim procesima.[1] Na severu Pokrajine nastaje autonomna oblast koja uništava vojvođansku autonomiju. A Mađarskoj je Vojvodina značajna samo da bi Budimpešta mogla da je iskoristi za vršenje pritisaka na Bratislavu i Bukurešt.[2] To je interes Budimpešte. Interes Beograda je što „politika ireverzibilnog pomirenja“ pomaže rehabilitovanje četništva u Srbiji, svojim izjednačavanjem hortijevskih i partizanskih zločina.[3] Današnji četnici na vlasti rehabilituju Dražine četnike; naravno, o trošku žrtava. Ne čudi što je 27. januar u državnim školama Sveti Sava, a ne Dan sećanja na holokaust. U Bečkereku i Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu, bilo je mnogo Jevreja. Danas ih nema ni dvadeset.
Kada me je žena pred izbore prošlog proleća odvela u odbor Saveza vojvođanskih Mađara da damo potpise za kandidovanje liste, rado sam sa njom odšetao. Dobro je ako na toj listi ima potpisa slovenskih imena, ćirilicom.
U mom detinjstvu etnički Mađari činili su petinu stanovnika Zrenjanina; danas čine desetinu. Za sprečavanje njihove asimilacije neophodno je otvaranje bar još jedne osnovne škole sa nastavom na mađarskom u samom gradu. Za njihovo učešće u javnom životu, za makar i slabi odblesak vremena koje pamtim iz godina dečaštva, kada se na ulicama često čuo mađarski jezik, potrebno je otvaranje zamene za nekadašnju Forumovu knjižaru.
Zrenjaninci, protivno njihovom samorazumevanju, imaju jaku građansku svest. Stalno prave demonstracije protiv zatrovane vode u gradskom vodovodu; sprečili su uništavanje Plankove bašte, koja postoji od austro-ugarskog vremena; sprečili su postavljanje splavova na jezeru u centru grada.
Sve su to izveli u uslovima siromaštva i socijalne panike. Zrenjanin nije grad kukavica.
Bečkerek je grad u kojem vreme sporo prolazi. Milo Dor je pisao da tu, u srcu Evrope, postoji grad usamljen i izgubljen, kao poštedjen talasa našeg nemirnog vremena, grad koji je pripadao jednoj srećnoj epohi. Doroslovac je Zrenjanin doživljavao kao da je grad van svakog vremena. Okolnosti kratkog trajanja, kada je austrijski pisac sedamdesetih godina prošlog veka upoznao tretman službe državne bezbednost u Zrenjaninu, nisu uticale na njegovo viđenje grada svog detinjstva.
A Miša Mihajlov je ratne godine svog detinjstva proveo u prigradskoj, mađarskoj, Mužlji. Nije, pričao je, tada govorio svoj maternji ruski, ni srpskohrvatski. Samo mađarski.
Gradska vlast je odbila da ulice nazove po imenima pomenute dvojice pisaca. I Jevreji su, osim kad dođe ambasador Izraela, zaboravljeni. Prividno svetosavlje pada kao pustinjski pesak na grad, kao i na veći deo Srbije. Ignoriše se ono evropsko što je s njim u neskladu.
Zrenjanin nema svog Lasla Vegela, kojeg imaju Novi Sad, Srbobran i Temerin. Pisac kojeg objavljuju Suhrkamp i Gallimard, koji piše u Neue Deutsche Literatur i Lettre International, čuva (i) mađarski kao i sveukupan evropski karakter južne Bačke. Manje je važno što ga Srbija ne prepoznaje, a svet doživljava kao najčuvenijeg savremenog književnika iz Srbije. On je odbrana, i branik evropske južne Bačke.
Odbrana (i mađarskog, i evropskog) karaktera Banata prepuštena je mojim školskim drugovima, komšijama, poznanicima, koji nisu poznati ni u lokalnim, pogotovo ne u evropskim razmerama. Ovim napisom izražavam im svoje poštovanje i lojalnost. Komšijsku ili ljudskopravašku, svejedno.


http://www.autonomija.info/vladimir-ilic-sveti-sava-i-nadbeckerek.html

Ovom liku se toliko jebu misli, da ja stvarno ne mogu ni da pojmim kako je u njegovoj glavi.

Šuvar i varivo wrote:Ovom liku se toliko jebu misli, da ja stvarno ne mogu ni da pojmim kako je u njegovoj glavi.

pokusaj da demantujes bilo koju od navedenih cinjenica, a da to ne bude u "severna srbija" modu.

burkholderia mallei wrote:

, morala pre mesec dana da prisustvuju njima tuđem verskom obredu

Sl. glasnik RS", br. 43/2001 -dakle uvedeno u vreme onog cetnika ,ljoticevca svetosavskog nacionaliste, sto je kod Habermasa proucavao Besede kroz tamnicki prozor.

A u samom zakonu stoji :

Član 2
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
1) prvi dan Božića (7. januar);
2) Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Dakle ovo su verski praznici ostali koji se slave nisu verski.

Član 5
U Republici Srbiji se praznuje i obeležava radno Sveti Sava - Dan duhovnosti, Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu - spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Sveti Sava praznuje se 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu - 22. aprila, Vidovdan 28. juna, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu - 21. oktobra.

Formulacija je naravno losa, al jebiga Djindjic je bio los premijer, isprvnije bi bilo Dan prosvete. No, i ovako pogresno je non denominational. (tako da ni govora o nikakvoj diskriminaciji nema).

Evo, bez severne Srbije koliko sam mogao, no kako bih ti rekao Prek jeste severna Srbija.

E da, ovaj cetnik je u dva navrata , bas zato sto je cetnik (a i zato sto bogu fala sto nisam lala) potpisivao peticiju da se gradu vrati madjarsko ime i da se vise ne zove po tom sovjetskom teroristi, al jebiga ne slusaju.

potvrdio si ono sto pise u tekstu, da se cetnifikacija sprovodi sistemski. hvala.

bi li mi boldovo gde sam to potvrdio , da znam da ubuduce ne govorim takve gluposit?

William Murderface wrote:Na stranu što je besmisleno da Sveti Sava bude praznik moderne srpske prosvete.

Pa sad, rekao bih da i nije bas toliko besmisleno.
Besmislena je instrumentalizacija, besmislen je nacin na koji se to danas radi, najbesmisleniji su popovi, a od njih je jos besmislenije u sta smo pretvorili sopstvenu istoriju, stepen u kome smo je zagadili.
U moru pizdarija sa kojima Srbija ima - ako bude srece - da se nosi i da ih resava je pitanje odnosa prema sopstvenoj istoriji, verifikaciji nekih vrednosti koje niko ne moze da spori i, konacno, prava na nesto sto se zove tracicija, identitet.
Ima Srbija prava i na Kraljevica Marka i na Milosa Obilica i na Karadjordja; problem je u tome sto su pomenuti stavljeni u istu ravan sa Cecama, Jelenama i ostalim Pinkovima i sto se pozivanje na njih automatski, po defaultu, kvalifikuje kao nacionalizam, sabanizam, гучевизам, itd, itd...
Slican, samo ideoloski jos zagadjeniji problem, imamo i sa novijom i najnovijom istorijom, zakljucno sa krajem Jugoslavije.