by паће Thu Oct 17, 2019 9:54 pm
Пробао сам суседног канона и шгјз, да ли сам добио скрнав примерак (полован али изгледа некоришћен, све је било цакум пакум и мирисало на ново), сваки час је било неке пиздарије са њим. На крају сам узео тако неког епсона ве триста и нешто (морао бих да га прикачим да видим који је модел, вероватно баш тај), и задовољан сам. Хардвер је на висини а софтвер, бемлига, већ 25+ година их гледам и сваки пут се на погрешном месту поломе кад бирају колико сложености да пусте а да изгледа једноставно за почетнике. Оно његово је углавном ок кад попамтиш где је шта. Квалитет урадака је колико га пустиш, то није проблем. Проблем је (као код свих) што софтвер не зна шта ти хоћеш да радиш па не можеш да снимиш негде гомилу поставки и да му само туриш страницу и кажеш "уради као прошли пут" и да немаш ништа да пипнеш до следеће. Увек има неки део који ћеш морати да откуцаш, преправиш, помериш итд. Отприлике колико ти треба да обрадиш једну сирову фотку, толико и да искенираш.
У ствари за озбиљно скенирање књига се користе два фотоапарата под правим углом, а књига лежи отворена исто за прав угао, па једна фоткалица пичи парне а друга непарне стране, а осветљење је између њих. То ради брзином којом могу да се окрећу стране (за шта је могуће да такође постоји машина, видео сам штампарске које умеју да дигну лист са штоса и довуку га под пресу).