Home
by tanjajedaska Thu Aug 01, 2024 8:44 amDramatičan apdejt (ili na sEPskOm ažuriranje) je neophodno. Ko bi rekȏ da će Bajdena motkom i pogačom ćerati da ode. Mislilo se da će on sam u jednom trenutku reći: “Evo, ja sam povukȏ koliko je trebalo, neka ćerce nastavi”, možda na nekoj vlažnoj zabavi pored bazena u bišem Hefnerovom “mensionu”.
Pade mi na pamet kako su svi kandidati Demokrata ljudi (i žene) s bagažom, sa skeltonima u ormanima, prosto rečeno ucenjeni, bez pretka i bez potomka, kao vanzemaljci, izuzeci. Izuzeci koji se iscrpljuju time što prevazilaze neverovatnoću uspeha, pa kada konačno uspeju, totalno su ispuhani. I iza njih ostane promaja, praznina, razočaranje. To su zombiji holivudskih bazena uz miris marihuane i rokenrol, vrhunac životnosti je kada Karter nazoči dodeli Oskara za životno delo Barbari Stenvik, za svaki slučaj on u loži, pa neka se atentatr muči odozvo. (Da li je ARt Bačvold ovo pisao u kolumni u ono vreme? AKo nije, dobro sam se setila.)
A kandidati Republikanaca su uvek ljudi-agende, gromade, giniosvske tikve s korenom kao pajplajnovi (pun intended), uvek neki klovnovi ubojice, simboli na bedževima i portreti koji se drže u ormanima u podrumu desničara. Jednom su seu nekom dajneru uz tost i kafdu sreli Talerica iRegan i rešili da se useru u život veseloj srednjoj klasi i radnicima sanjarima, a kamoli fizikalcima. Kaže legenda. Stoun Oliver veli da su to smislili naftaši s tompusima od po pola metra, okruženi klinkama kao Palma u Jagodinu. Ne znam. Te republikanske ličnosti su autoritet, iako pametni liberali znaju da su i one šuplje i da nijednu knigu nisu pročitale.
I tako se u SAD bore lutak protiv lutka, trbuhozborac naftađa protiv ucenjenog liberala a kozaračko kolo ispred Kuće cveća navija sve u šesn’es’. To kolo se sastoji od kosturȃ izvan ormanȃ, okolo su ukradene stolice iz Savezne skupštine, nedavno pronađene na nekom buvljaku u Batajnici. Demokrate se upiškile od sreće, uveravaju se da će Kamala da pobedi Slobu s kravatom što liči na plahtu s performanasa Marine Abramović. Teše se kao bolesnik posle poslednje hemioterapije kome su rekli “Izlečeni ste”. A ne zna se to nikad... Plešu i zezaj use kao da je 1976. godina. “Mi smo vird”, Tito-partija, crno-bela armija.. Obradovali se kao kada je Nedeljko Milosavljević zamenio povređenog Blagojevića a verovalo se da će mučeni Nedeljko biti nova zvezdina zvezda. “Nisam ni znao da je Kamala crna”; reče Tramp dok je brisao pod nekim punoglavcem ženskog roda (crna žena, debela, ‘oće da bude Ofra ili Opra), “pa neka joj”. Oni se raduju kao da je Dzle Savić već zabio zgoditak.
E to je problem naš, ciganska posla, jer pobiće nas zbog litijuma. IMamo i mi dvopartijski sistem, četnici-partizani, ali ciganstvo – kao što pokazuje toksičan transparent – jeste dijagniza, dok kod grobarstva barem postoji iskupilački sastojak: ma koliko bed gaj bio, može se reći “barem je navijao za Partizan”. Kao što se za Hiću može reći da je lepo slikao, bio vegetarijanac i voleo kučiće. (Inače je navijao za OFK, bio je “romantičar”).
Kojoj će se ljušturi privoleti američki birači? Tramp je izabrao svog Šapića, a Kamala će možda iazbrati Bernija i tako se iskupiti i onda na pola mandata reći: “Idem da se posvetim porodici, da peglam i kukičam i kuvam, to me čini srećnom, a zemlju ostavljam u rukama ovog simpatičnog čike!” Znači sve obrnuto od scenarija Bajden-Harisova. oca. A mi nećemo to gledati na miru na talasima CNN-a, jer ćemo ratovati zbog litijuma.
Pade mi na pamet kako su svi kandidati Demokrata ljudi (i žene) s bagažom, sa skeltonima u ormanima, prosto rečeno ucenjeni, bez pretka i bez potomka, kao vanzemaljci, izuzeci. Izuzeci koji se iscrpljuju time što prevazilaze neverovatnoću uspeha, pa kada konačno uspeju, totalno su ispuhani. I iza njih ostane promaja, praznina, razočaranje. To su zombiji holivudskih bazena uz miris marihuane i rokenrol, vrhunac životnosti je kada Karter nazoči dodeli Oskara za životno delo Barbari Stenvik, za svaki slučaj on u loži, pa neka se atentatr muči odozvo. (Da li je ARt Bačvold ovo pisao u kolumni u ono vreme? AKo nije, dobro sam se setila.)
A kandidati Republikanaca su uvek ljudi-agende, gromade, giniosvske tikve s korenom kao pajplajnovi (pun intended), uvek neki klovnovi ubojice, simboli na bedževima i portreti koji se drže u ormanima u podrumu desničara. Jednom su seu nekom dajneru uz tost i kafdu sreli Talerica iRegan i rešili da se useru u život veseloj srednjoj klasi i radnicima sanjarima, a kamoli fizikalcima. Kaže legenda. Stoun Oliver veli da su to smislili naftaši s tompusima od po pola metra, okruženi klinkama kao Palma u Jagodinu. Ne znam. Te republikanske ličnosti su autoritet, iako pametni liberali znaju da su i one šuplje i da nijednu knigu nisu pročitale.
I tako se u SAD bore lutak protiv lutka, trbuhozborac naftađa protiv ucenjenog liberala a kozaračko kolo ispred Kuće cveća navija sve u šesn’es’. To kolo se sastoji od kosturȃ izvan ormanȃ, okolo su ukradene stolice iz Savezne skupštine, nedavno pronađene na nekom buvljaku u Batajnici. Demokrate se upiškile od sreće, uveravaju se da će Kamala da pobedi Slobu s kravatom što liči na plahtu s performanasa Marine Abramović. Teše se kao bolesnik posle poslednje hemioterapije kome su rekli “Izlečeni ste”. A ne zna se to nikad... Plešu i zezaj use kao da je 1976. godina. “Mi smo vird”, Tito-partija, crno-bela armija.. Obradovali se kao kada je Nedeljko Milosavljević zamenio povređenog Blagojevića a verovalo se da će mučeni Nedeljko biti nova zvezdina zvezda. “Nisam ni znao da je Kamala crna”; reče Tramp dok je brisao pod nekim punoglavcem ženskog roda (crna žena, debela, ‘oće da bude Ofra ili Opra), “pa neka joj”. Oni se raduju kao da je Dzle Savić već zabio zgoditak.
E to je problem naš, ciganska posla, jer pobiće nas zbog litijuma. IMamo i mi dvopartijski sistem, četnici-partizani, ali ciganstvo – kao što pokazuje toksičan transparent – jeste dijagniza, dok kod grobarstva barem postoji iskupilački sastojak: ma koliko bed gaj bio, može se reći “barem je navijao za Partizan”. Kao što se za Hiću može reći da je lepo slikao, bio vegetarijanac i voleo kučiće. (Inače je navijao za OFK, bio je “romantičar”).
Kojoj će se ljušturi privoleti američki birači? Tramp je izabrao svog Šapića, a Kamala će možda iazbrati Bernija i tako se iskupiti i onda na pola mandata reći: “Idem da se posvetim porodici, da peglam i kukičam i kuvam, to me čini srećnom, a zemlju ostavljam u rukama ovog simpatičnog čike!” Znači sve obrnuto od scenarija Bajden-Harisova. oca. A mi nećemo to gledati na miru na talasima CNN-a, jer ćemo ratovati zbog litijuma.
