Zapad je tokom poslednjih dvesta dvadeset pet godina prava žena razvio ne dirajući u golotinju, prodaju ljubavi i slobode. Uporedo s bumom najlonskih čarapa i mini sukanja, porodično pravo se izdetaljisalo dotle da su danas najbogatije žene – razvedene supruge najbogatijih muškaraca. Još će da se pričeka da žene budu najbogatije jer su najbolje preduzetnice i izumiteljke. Ali i ovo je nešto. Hard feminsitkinje to ne vole, jer “zar broj opranih tanjira, pelena i čarapa i broj usisanih tepiha da nas određuje?”, ali para je para. A i muškarcima se ogadio život, to je slatko takođe. Paralelno s time, diskutuje se da li je uvreda za ženu pridržati joj vrata ili ustati u gradskom prevozu. Keri Bredšou s jedne strane, Slobodan Turlakov s druge. Paralelno s tim, erotika ostaje sastavni deo advertajzinga i svih vidova umetnosti (i odbojke na pesku, gde su guze kao dinje, a sise kao grejpfruti i još nisu pripustili ženske s dupetima kao Ana Brnabić ili Joko Ono, nema ni onih s guzama kao Danilo Kiš i Roj Šajder, nema muškinja ič). Koliko god se dodavala pravila za pristup ženskom telu, od bontona, davanja prava glasa, koliko god se isplatila herojska borba sifražetkinja od kraja XVIII veka pa nadalje, toliko seks ostaje jedino zbog čega čovek u svako doba može da se upropasti (osim ako ga ne čuva Duboka država). Tolike apstrakcije u vidu slova, kulture, vavilonske biblioteke, simboličnog ponašanja, matriks zakonodavstva, a čovek ipak završi ukaljan u sokaku kod zadnjeg ulaza nekog hotela, obasjan neonskim slovima SEX. Čak je i Putin u počecima vladavine neprijatelje uklanjao medenim zamkama i slikama načinjenim kroz providno ogledalo na plafonu (onog tužioca na primer) – dok se nije setio promaje, prozora i čaja. S jedne strane post-društvo u betonu i staklu, sa egzekjutivima u štiklama, s druge strane, kako reče lik iz “Šest nivoa rastojanja”: “I wanted to add sex to it". Ipak ljudi na kraju najviše žele da se skinu goli i da se jebu. Nema veze što čak i Luis Sekelji zna šta je prava svrha seksa. Tako je na Zapadu, a na Orijentu su pustinjske seke, zabrađene, osuđene da trpe mnogoženstvo, ima da melju leblebiju i mese lepinje. I da budu kamenovane, I onaj betonsko-stakleni zapad se trudi da bude inkluzivan, i češlja se dok kuća gori. Pa ipak froncle liberalizma s kraja 1960-ih još su najbolje mesto za život. I Žižeku se to omaklo čak, on je sve bolji kako stari i kako se privikava da ga je medena latinoamerička zamka ostavila i dok se privikava na mladi sir i dijetu da bi što više odgodio dijabetičarske amputacije, i on zna (priznao je da je priča o Staljini bila zajebancija): “Jedino što valja jeste Zapad: dakle ono što smo mazohistički odbacivali kao Evropocentrizam”. I kao što imamo dugi marš desnice kroz institucije u SAD, Poljskoj i drugde, gde se zabranjuje abortus, na primer, sada videle muškobanje da se žaba potkiva i kvare ženama, eto, i boks. Tvrditi samo tako, praviti se Toša i tvrditi da je Kelif rođen kao žena i da nominalno nije trandža je travesstija (pun intended) logike. Ma to je trolovanje. To je ono “Ne kaže se ‘baraki’ nego ‘baraci’”. A prenebregava se da se “čika” nije očitovao o tvrdnji/dijagnozi da mu fale biološki ženski XX, hormoni, hromozomai, šta li. Pao je na seksi testu, bre. Kažu. Ako nije, di mu je dokument. Pa to je lasno nabaviti. Nije to potvrda o preležanom kovisu. Ali o tome se šuti, isto kao o Bajdenovom sinu ili o seksualnim akrobacijama one ćuftice Kamale, koju pametni zovu Kama Sutra Haris i podsećaju na njeno anticrnačko sudsko ponašanje a sada bi da bude Kvin Latifa. Elem, đelem đelem, jasno je zašto se vrti uprazno “rođen je kao žena”, kao što se vrtelo za litije protiv svetilja “to je demokratsko pravo”. Zdrav razum i oči rođene kažu da Kaled Kelif žena nije, mislim da se iz njegovih očiju vidi da i on to sam zna, da tzv. profesionalci okolo njega to znaju, da to znaju svi, ne samo mizogina stoka, rasisti, lepenovci, šešeljevci, ravnozemljaši i takvi. Samo, khm, “samo” što neki namerno biraju drugačije definicije, razne jezičke akrobacije. To mora da je muka golema živeti s “atipičnim rodnim svojstvima”, verovatno je kao biti pankerka u Teheranu ili pederka ovde a da nisi član SNS-a, ili crnac u Teksasu 1948, ne znam zaista, po navici će da se simpatišem sa ugroženima. I čovek slon ima pravo na ljubav i osnovno obrazovanje i da izuči zanat i da se zaposli, oženi, iškoluje decu i izvede ih na pravi put ako ih ne namame droga i loše društvo. Ali u ovom konkretnom slučaju reč je o kategoriji sporta u kojoj se baš razlikuju muškarci i žene, snaga igra veliku ulogu. Ima raznih olimpijada i takmičenja. Ovo je kao kod odluke da se SIkima dozvoli da voze motore bez kacige jer imaju turban i ne šišaju se nikada. Ali ne spada u ljudska prava da se voze motori. Ni u Kuranu to ne piše. Ne spada u ljudska prava da moraš da boksuješ i uopšte da sudeluješ na Olimpijadi. Budi muško u suknji kada udaraš vreću u svom dvorištu, nemoj Božu Vreću mećati u odeljenje osnovne škole i ubacivati u žensku svlačionu, čoveče. Postoje paraolimpijske igre. Ima svetsko prvenstvo beskućnika. Imate šahovske turnire za gluve, premda ne znam kako gluvoća naročito pogađa šahiste. Karlsenu još nisu zabranili da igra na slepo, iako nije slep (“jer vređa slabovide i slepe kao film o gospodinu Maguu”), postoji tradicija igranja šaha na slepo odvajkada. Postoje čak i odvojena prvenstva za gej sportiste u nekim sportovima. I ko bi mogao imati nešto sproću toga? Uvela bih i prvenstva za ateiste i apatride, pa da ne gledam to kršćenje i to dernjnanje dok se pevaju himne. i lepršaju zastave Ali koja je vajda za olimpizam (Duci se kliberi sada), koji je smisao da se mala elita s hromozomskim problemčićima (kao da im nisu dosta modne piste i Eurosong i holivudske zabave s kuglanjem patuljcima) meša u jedan frišak ŽENSKI sport, pod izgovorom “polomila sam nokat, loš mi krevet u hotelu, iščašio sam članak, sjebani mi hromozomi na urođenoj bazi” e da bi se takmičila (elita) u za njih lakšoj kategoriji. Kao da debeljuca kaže “imam spor metabolizam, nisam faktički debeo, mogu i ja sa 120 kila u muva kategoriju”. A sve to samo zato što je prikačio onu dȗgu, onu etiketu LGBT na čelenku. Multikulturalizam pokazuje svoje degenerisano lice, jer su nama koji imamo oči da vidimo i razum da kontamo – vezane ruke, to jest rukavice nam se meću na njih, jer dajmo nemojmo, budimo IKnluZIvNI, a onda čika razbije nos ženi u prvih pola minuta prve runde u ringu, dakle, čika to učini, posle se smejulji, neko ko NIJE žena i tačka. I zašto to pišem na temi o četniku? Jer ću biti vrlo tužna uskoro, a neću gledati, nemam srca da gledam kako Novak gubi, i uskoro izlazim na ovo čudno vreme, verujem NASI koja kaže da neće biti kiše i da će vetar da se umiri.
I teško je.
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence 
Home
konjski nil
by konjski nil Fri May 10, 2024 9:40 pm
(@jcarterwannabe) 