Kosovo*

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su većinom glasova "Rezoluciju Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo".
Taj dokument nije pravno obavezujući i za preporuke u njemu potreban je konsenzus među zemljama članicama EU.
U dokumentu EP se oštro osuđuje napad na kosovsku policiju 24. septembra, Beograd i Priština se pozivaju na deeskalaciju, da se utvrde sve činjenice u vezi događaja u Banjskoj, da se obe strane vrate dijalogu, ali se, između ostalog i traži od Evropske komisije i Evropskog saveta da preduzmu mere protiv Srbije ukoliko se utvrdi da je bila direktno umešana u ta dešavanja.
Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj objasnio je u izjavi evropskom dopisniku N1, uoči početka današnje sednice u Strazburu, da eventualne mere ne bi bile usmerene prema građanima Srbije. (...)
Rezolucijom se srpske vlasti pozivaju na punu saradnju u istrazi o napadu na kosovsku policiju u Banjskoj, kao i da Milana Radoičića koji je preuzeo odgovornost za taj sukob, izruče kosovskim vlastima.
EU se pritom poziva da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede sankcije Radoičiću.
Istovremeno se poziva na ukidanje mera koje je EU uvela Kosovu, ali kako je objasnio Grošelj za N1, za to prethodno moraju biti ispunjeni svi uslovi.

Del Cap wrote:^^ alternativa uvek postoji, samo je po običaju pitanje s kojim ciljem, kojom politikom i kojom cenom.

ja ne verujem da će srbija eventualnim priznanjem nezavisnosti kosova rešiti neki bitan deo tema, niti će to nestati kao pitanje, da ne govorimo o produbljivanju resentimana u dobrom delu javnosti, novoj rundi verovatno višedecenijskog trijanonskog sindroma itd. a ne verujem ni onome da "ne smemo da priznamo jer kad se jednom prizna to je to", jer praktično nikad ništa nije "rešeno" zauvek već je društvena/međunarodna dinamika takva da se mešaju karte. e kakvom se mešanju karata neko nada, šta bi učinio itd, je drugo pitanje. doduše, ionako niko ne zna kako ćemo sutra osvanuti, a kamoli da planira drugi dolazak hrista promenu geopolitičkih snaga u svetu (u našu korist jer kako drugačije).

Улични ходач wrote: КиМ: Опљачкана српска породица у Племетини код Обилића

hk1 wrote:

Del Cap wrote:^^ alternativa uvek postoji, samo je po običaju pitanje s kojim ciljem, kojom politikom i kojom cenom.

ja ne verujem da će srbija eventualnim priznanjem nezavisnosti kosova rešiti neki bitan deo tema, niti će to nestati kao pitanje, da ne govorimo o produbljivanju resentimana u dobrom delu javnosti, novoj rundi verovatno višedecenijskog trijanonskog sindroma itd. a ne verujem ni onome da "ne smemo da priznamo jer kad se jednom prizna to je to", jer praktično nikad ništa nije "rešeno" zauvek već je društvena/međunarodna dinamika takva da se mešaju karte. e kakvom se mešanju karata neko nada, šta bi učinio itd, je drugo pitanje. doduše, ionako niko ne zna kako ćemo sutra osvanuti, a kamoli da planira drugi dolazak hrista promenu geopolitičkih snaga u svetu (u našu korist jer kako drugačije).

ako nista drugo, a zapravo bi to trebalo biti najbitnije olaksace zivot stanovnicima kosova
kosovskim albancima ce definitivno skinuti sa reda to pitanje, a kosovske srbe ce izvuci iz ovog neprekidnog visedecenijskog ludila
oni vec godinama zive u drzavi kosovo, pogotovo ona vecina srba juzno od ibra, sa konacnim priznanjem zivot im moze biti samo laksi
njihov osnovni problem je ekonomske prirode, a iz gomile razloga, priznanjem ce se stvoriti uslovi da se ti problemi konacno resavaju
kolicina novca koju drzva srbija sipa na stavku kosovu je u direktnoj dispoporciji sa kolicinom novca koja se ulaze u ekonomski oporavak sredina u kojima zive srbi
ova politika koja se vodi godinama unazad, ako se moze nazvati politikom po pitanju kosova, dakle sutinski odlaganje resavanja problema i konstantno huskanje i potpaljivanje vatre je ubedljivo najgora opcija po srbe na kosovu
u ovoj situaciji, narocito nakon izlaska iz institucija, srbi na kosovu imaju iskljucivo obaveze ka drzavi kosovo,a spreceni su i odbijaju da ostvaruju prava i benefite od te drzave

kosovo ne mora biti iskljucivo albansko, moze biti u velikoj meri i srpsko
a moglo je i u daleko vecoj meri da se na vreme trgovalo onim sto je samo stajalo na papiru, a bilo i ostalo neostvarivo u realnosti dakle kosovom unutar srbije
koliko god takav pogled na stvari danas delovao nestvarno, uz odgovarajucu politiku na terenu i neizbeznu promenu medijske slike itekako moze postati nova stvarnost
odnosno, ne mora nuzno proizvesti "trijanonski sindrom"

naprosto, ako prihvatimo ovaj napredno radikalski narativ srpskog sveta, nista sem karlobag-karlovac-virovitica, zatiranja siptara i shooki i vracanja turaka na veru pravoslavnu nece biti dovoljno dobro
jedna od vecih lazi i podvala je da je odnos prema albancima, hrvatima, bosnjacima, nato paktu iskljucivo posledica desavanja devedesetih, naravno da jeste u odredjenoj meri, ali je pre svega u ogromnoj meri proizvod politike aktuelne vlasti i medijske slike koju kreiraju vise od decenije unazad
da je tako, jasno govori cinjenica da je taj odnos bio daleko pozitivniji pre 10-15 godina kad su sva ta desavanja bila itekako svezija

tako da, prema eventualnom priznanju, kao i u odnosu na dejtonski sporazum, nezavisnost crne gore javnost, srpsko drustvo ce se u najvecoj meri odredjivati prateci politiku aktuelne vlasti i medijske slike koju ona kreira

hk1 wrote:da je tako, jasno govori cinjenica da je taj odnos bio daleko pozitivniji pre 10-15 godina kad su sva ta desavanja bila itekako svezija

Del Cap wrote:

hk1 wrote:
ako nista drugo, a zapravo bi to trebalo biti najbitnije olaksace zivot stanovnicima kosova
kosovskim albancima ce definitivno skinuti sa reda to pitanje, a kosovske srbe ce izvuci iz ovog neprekidnog visedecenijskog ludila
oni vec godinama zive u drzavi kosovo, pogotovo ona vecina srba juzno od ibra, sa konacnim priznanjem zivot im moze biti samo laksi
njihov osnovni problem je ekonomske prirode, a iz gomile razloga, priznanjem ce se stvoriti uslovi da se ti problemi konacno resavaju
kolicina novca koju drzva srbija sipa na stavku kosovu je u direktnoj dispoporciji sa kolicinom novca koja se ulaze u ekonomski oporavak sredina u kojima zive srbi
ova politika koja se vodi godinama unazad, ako se moze nazvati politikom po pitanju kosova, dakle sutinski odlaganje resavanja problema i konstantno huskanje i potpaljivanje vatre je ubedljivo najgora opcija po srbe na kosovu
u ovoj situaciji, narocito nakon izlaska iz institucija, srbi na kosovu imaju iskljucivo obaveze ka drzavi kosovo,a spreceni su i odbijaju da ostvaruju prava i benefite od te drzave

kosovo ne mora biti iskljucivo albansko, moze biti u velikoj meri i srpsko
a moglo je i u daleko vecoj meri da se na vreme trgovalo onim sto je samo stajalo na papiru, a bilo i ostalo neostvarivo u realnosti dakle kosovom unutar srbije
koliko god takav pogled na stvari danas delovao nestvarno, uz odgovarajucu politiku na terenu i neizbeznu promenu medijske slike itekako moze postati nova stvarnost
odnosno, ne mora nuzno proizvesti "trijanonski sindrom"

naprosto, ako prihvatimo ovaj napredno radikalski narativ srpskog sveta, nista sem karlobag-karlovac-virovitica, zatiranja siptara i shooki i vracanja turaka na veru pravoslavnu nece biti dovoljno dobro
jedna od vecih lazi i podvala je da je odnos prema albancima, hrvatima, bosnjacima, nato paktu iskljucivo posledica desavanja devedesetih, naravno da jeste u odredjenoj meri, ali je pre svega u ogromnoj meri proizvod politike aktuelne vlasti i medijske slike koju kreiraju vise od decenije unazad
da je tako, jasno govori cinjenica da je taj odnos bio daleko pozitivniji pre 10-15 godina kad su sva ta desavanja bila itekako svezija

tako da, prema eventualnom priznanju, kao i u odnosu na dejtonski sporazum, nezavisnost crne gore javnost, srpsko drustvo ce se u najvecoj meri odredjivati prateci politiku aktuelne vlasti i medijske slike koju ona kreira

vrlo je tricky to sa srbima na ks. evo pre neki dan sam čuo rezultate (još) jednog istraživanja (akademci + nemački ngo, još nije objavljeno) - srbi na "jugu" su radikalniji od ovih na "severu" u pogledu toga da ne žele da zavise od kosovskih institucija nego žele prisustvo institucija srbije, a obe grupe to sve žele u daleko natpolovičnoj većini (to nije ni tema za raspravu). ovi na jugu su prirodom geografije daleko više zavisni od ks institucija. a i ostali stavovi su manje više u istom tonu. odnosno, nema lokalne srpske "potražnje" za integrisanjem u nezavisno kosovo, u odsustvu srpske države plan b je iseljavanje za one koji imaju ikakve mogućnosti za to. 

sad, neko može da tvrdi da to nije nikakav autonomni stav nego su indoktrinirani, štagod (što nije moj stav, iz više razloga). postavka u kojoj bi ti ljudi eto samo da nastave svoje živote makar na nezavisnom kosovu a igračka su u rukama srpskosvetovnog beograda koji im nekako muti pamet je dosta zajebana za pokazivanje, i, iskreno, pomalo uvredljiva za te ljude dole. msm, ako se i beograd igra s njima i "kreira sliku" ne znači da oni nemaju svoje prilično jasne stavove. njihovo ukupno iskustvo sa ks institucijama je generalno loše i zadnjih je godina progresivno gore i to ima svoje posledice.

mera u kojoj beograd to (zlo)upotrebljava jeste važna tema za nas ali se kosovska tema razigrava na drugom frontu. mi ne igramo u svoju ličnu budućnost i slobodu života i imovine niti nam je državno/građanski status u pitanju. nekome je kosovo zavetna zemlja, nekome ustavno pitanje, nekome zemlja divljih neljudi albanaca, nekome inat zapadu, nekome smetnja da zakoračimo u bolje sutra, nekom smor od teme itd itd, da se ne ponavljamo.

Del Cap wrote:sve ja to razumem - i sad ne ide ono "ali" nego mala dopuna - postoji pravno-politička razlika za beograd između srba iz hr i bh i onih sa ks, jer su ovi zadnji u suštini svi već državljani srbije i to je (bila) legalno priznata teritorija srj/srbije. zavrzlama je daleko veća. 

gotovo je nemoguće tim ljudima da formalno promene prebivalište na neku adresu u srbiji, ako već nisu 1999. izbegli i postali "interno raseljena lica"; i za razliku od 1991-95 u svakom smislu oni su (bili) deo srbije na način na koji to nijedan deo hr i bh niti srbi odatle nisu bili.

bilo je potrebno jaaako puno marifetluka, laganja i lupetanja (npr odluka ustavnog suda da briselski sporazum formalno nije međudržavni sporazum i nema ni pravne posledice, iako ih je imao onoliko), dakle kršenja ustava i zakona, satiranja političkih protivnika itd, da se po briselskom sporazumu raspakuju tamošnji ostaci institucija države srbije, a sve to se itekako reflektovalo na najširu političku scenu pa i na živote ljudi i van kosova.

No Country wrote:Има ту још нешто: косовски Срби (а поготово ови са Севера) су ушли у неформални (а касније и формални) “брак” са београдским властима још у доба Милошевића, и штавише је управо чудни, нелегитимни, контрадикторни а веома драматичан и бучан савез заслужан за долазак Милошевића на власт и почетак краја Југославије. Шолевић и екипа су одрађивали логистику “митинга истине” а Милошевић их је богато наградио препустивши им да на Косову раде шта хоће у доба апартхејда, где су и корени данашњег картела. Све то веома личи на РСК, али је много дуже, драматичније и битно важније по Београд. Срби са Косова су увек послушно гласали за власт, сем када су гласали за Аркана, а који је такође, макар у том тренутку и на нашу срамоту, био власт. А од те власти су добијали поприличне привилегије и још већа обећања.

Када је ђаво дошао по своје и када је требало да се преговара са Албанцима и МЗ, косовски Срби су те ингеренције пребацили на Београд. Не да их је неко много питао око тога, а и било је свакако логично да те заступа држава за коју ти тврдиш да јој припадаш, а важније и злокобније - сваки покушај неког вођења политике независно од Београда на Косову се није добро завршавао. Углавном, та ствар је формализована, у име косовских Срба преговара Београд, уз прећутно подразумевање обе стране да је та симбиоза и даље онако јака као што је била пртеклих ево скоро 40 година. А наравно да није, нити може да буде, јер је од самог почетка заснована на миту, лажима и обостраној манипулацији. Тако да ће се све завршити на тракторима, које ће Београд дочекати исто како је дочекао крајишке: покушаће да их преусмери на Косово испражњена села широм Србије. Дабоме, ни то им неће успети.

„Tiho brisanje“ Albanaca s juga Srbije
https://www.dw.com/sr/tiho-brisanje-albanaca-s-juga-srbije/a-67194873

MUP Srbije pasivizirao je adrese za oko 4.000 Albanaca s juga Srbije i oni zato ne mogu da ostvare svoja osnovna građanska prava, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava.

Istraživači Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) su od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa napravili desetine intervjua s pripadnicima albanske nacionalnosti čije su adrese pasivizirane. Na osnovu tih razgovora, ali i uvida u rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o pasivizaciji adresa, kao i na osnovu podataka o promenama biračkih spiskova, došli su do zaključka da je između 2012. i 2022. godine, kršeći Zakon o prebivalištu i boravištu koji nalaže da svaki državljanin Srbije ima pravo na adresu, MUP pasivizirao adrese za najmanje 4.000 Albanaca koji žive na jugu Srbije.

„Pasivizacija se isključivo dešava pripadnicima albanske nacionalnosti. Očigledno je da je to politički instrument koji se koristi da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije“, rekao je na predstavljanju publikacije „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa“, glavni autor izveštaja i istraživač YIHR, Marko Milosavljević.

Kako je izgledao proces pasivizacije?

Građani Preševa, Bujanovca i Medveđe ispričali su istraživačima YIHR da su im adrese pasivizirane, ali da ih o tome prethodno niko nije obavestio. Uglavnom su to saznavali kada bi otišli u MUP da produže ili podnesu zahtev za nova dokumenta. Tada bi ih policijski službenici usmeno obavestili da dokumenta ne mogu da dobiju jer nemaju prijavljenu adresu.

„Pošto ne dobiju pisano rešenje o pasivizaciji, ne mogu da podnesu žalbu. Policija im obično savetuje da budu kod kuće narednih nekoliko meseci, pa da će policija ponovo proveriti da li žive na toj adresi. Neki od njih su ostajali na toj adresi i po nekoliko meseci, nisu nigde putovali, često nisu ni izlazili iz svojih sela. Policija se u tom periodu, ili pojavi nekoliko puta, ili se uopšte ne pojavi. Ishod je, međutim, uvek isti – svim tim građanima adrese ostaju pasivizirane“, rekao je etnolog i koautor izveštaja, Miloš Rašić.

Neki od onih koji su ostali bez adrese pokrenuli su spor pred Upravnim sudom. „Ta procedura može da traje i po dve godine, i građani od nje odustaju i ostaju sa pasiviziranim adresama“, navodi YIHR.

Svi imaju pravo na adresu

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, policija može da proveri da li neko živi na prijavljenoj adresi isključivo ako je za to prethodno dobio zahtev suda, organizacija, pravnih i fizičkih lica. „Ako se utvrdi da neko ne živi na prijavljenoj adresi, MUP izdaje rešenje o pasivizaciji, a građanin u roku od osam dana ima pravo na podnese žalbu. Dakle, da traži da policija ponovo proveri da li je on na toj adresi. Ako ne podnese žalbu, policija mu dodeljuje novu adresu – npr. adresu bračnog partnera, roditelja, itd. Ako građani i na to podnesu žalbu, policija je dužna da ponovo utvrdi privremeni boravak na prijavljenoj adresi“, objasnio je Rašić.

On je dodao da je, na osnovu istraživanja YIHR, jasno da u slučajevima pasivizacije adresa građana Bujanovca, Medveđe i Preševa, MUP nije poštovao „gotovo nijedan segment“ procedura koje nalaže zakon. „Uz to, član 18 Zakona kaže da niko ne može trajno da ostane bez adrese. Dakle, svaki državljanin Srbije mora negde da bude prijavljen. Trajno pasiviziranje adrese po zakonu moguće je samo ako neko više nije državljanin Srbije ili u slučaju smrti“, naveo je Rašić.

Život s pasiviziranom adresom

Oni koji nemaju prijavljenu adresu, lišeni su gotovo svih prava: ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, da imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili biračko pravo. Ne mogu čak ni da se slobodno kreću, ukazuje YIHR.

Jedan od najvećih paradoksa jeste to što neki od ljudi s kojima su razgovarali istraživači Inicijative mladih zvanično nemaju adresu, iako su vlasnici imanja ili nekretnina i iako imaju dokaze da redovno plaćaju porez i druge obaveze.

„Najstrašnije je što ti ljudi nemaju predstavu kada će im i da li će im adrese ponovo biti dodeljene“, navodi Milosavljević.

Poricanje zvaničnika

Iako su im osnovna ljudska prava očigledno ugrožena, zvaničnici Srbije to u potpunosti negiraju, dok preciznih podataka o broju ljudi kojima su pasivizirane adrese nema.

Narodni poslanik Šaip Kamberi iz Pokreta za demokratsko delovanje je 2020. godine u Skupštini Srbije od tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Vulina, zatražio informacije o broju pasiviziranih građana od 2017. do 2020. godine u opštini Medveđa. Vulin je odgovorio da je u tom periodu u opštini Medveđa pasiviziran 1.751 građanin. On je dodao da nikom od njih „nije onemogućen pristup osnovnim građanskim pravima (…) jer su oni i dalje državljani Srbije i imaju sva prava koja iz tog statusa proizilaze“. A kada mu je nekoliko meseci kasnije Kamberi uputio isto pitanje, za period od 2011. do 2017. godine, Vulin je odgovorio da o tome evidencija ne postoji.

Inicijativa mladih za ljudska prava je od policijskih uprava zatražila podatke o broju pasiviziranih građana za sve opštine u Srbiji od 2012. do juna 2023. godine, ali MUP im, međutim, nije dostavio podatke za opštinu Medveđa za period od 2020. do 1. juna 2023. godine. Do broja od 4.174 pasiviziranih građana, YIHR je došla na osnovu podataka koje je od Policijske uprave Leskovac dobio predsednik opštine Preševo, Šćiprim Arifi.

Diskriminacija, strah, nepoverenje

Zaključak da je reč o diskriminaciji pripadnika albanske nacionalnosti, a YIHR argumentuje to podacima koje su dobili od aktivista na jugu Srbije. „Pasivizacija je selektivna i usmerena samo ka Albancima na jugu Srbije. Do tog zaključka su naši sagovornici došli i zato sto što druge manjine ili Srbi iz njihovog okruženja nemaju problem s pasivizacijom“, navodi YIHR.

Većina ljudi sa kojima je razgovarao tim Inicijative mladih u Preševskoj dolini živi u strahu. „S obzirom na osetljivu situaciju u kojoj se nalazi albanska zajednica na jugu Srbije, naš izveštaj ne sadrži lične podatke ispitanika. Intervjue smo organizovali na mestima koja su sami ispitanici određivali kao bezbedna“, objašnjavaju iz Inicijative.

U izveštaju se pominju i izjave zvaničnika Srbije za koje se pretpostavlja da su dodatno izazvale strah Albanaca jugu Srbije. Jedna od njih je i ona koju je 2019. godine dao Aleksandar Vučić, a koji je prilikom posete Medveđi izjavio da je ta opština „bila i ostaće Srbija“, podseća YIHR.

Cilj: smanjene broja birača

Pasivizacija adresa za posledicu ima brisanje Albanaca iz biračkih spiskova na jugu Srbije. Inicijativa mladih podseća na podatak Evropske asocijacije organizacija za monitoring izbora iz 2022. da je te godine u Preševskoj dolini oko 6.000 Albanaca izbrisano sa biračkih spiskova.

„Naši sagovornici iz Preševske doline ističu da je najveći problem politički cilj, a to je promena demografske strukture pojedinih opština, targetiranje albanske zajednice na jugu Srbije i brisanje Albanaca s ovih prostora – u tihom smislu“, zaključuje Inicijativa mladih za ljudska prava.

Улични ходач wrote:Овде се стално бробоћа како су Срби напустили тзв. институције у Приштини али то није тачно. Зашто министарка, или шта ли је већ, Рада Трајаковић нешто не уради за Србе на КиМ. Изгледа да је њен једини задатак да по н1 и нова с говори како је независно Косово и Метохија супер и како то треба да се прихвати.