hk1 wrote: No Country wrote:Ух, брате мили! Па куд би нам био крај када би народ гласао по својој памети! Било који народ на овој планети.
Не бива. Народ не верује у сопствену памет, и увек, УВЕК гласа по туђој памети. Као што се облачи по туђој памети, станује по туђој памети, гледа телевизију по туђој памети, итд. То је оно што се зове капитализам и маркетинг, а и комунизам је имао сопствену, и још црњу, варијанту истог. Једино је питање колико су власници те туђе памети, ер, паметни и - добронамерни. А у Србији нису ни једно ни друго.
naravno, samo u srbiji nije potrebna neka narocita pamet
ovde se ne radi o nijansama, ne radi se ni o ideologiji, vec o nekim elementarnim stvarima
drugo, prilicno ubija ova neka apatija koja se naravno sa namerom siri, ali iz meni nepoznatog razloga solidno prima medju opozicionim glasacima
dakle prosle godine smo u bg imali sitaciju gde je vlast bukvalno za dlaku opstala
u medjuvremenu po svim istrazivanjima vlast (sns+sps) je izgubila najmanje 5% podrske (u ukupnom birackom telu, ne svojih 5%)
desio se citav niz dogadjaja koji im blago receno ne idu u prilog
sa opozicione strane imamo ukrupnjavanje i napokon neke jasne naznake organizovanog delovanja
sve govori da je za ocekivati da se uzme vlast u beogradu i da opozicija na nivou srbije ima najmanje 40%, sto bi bili ogromni pomaci
a imam osecaj (moguce potpuno pogresan) da za razliku od proslih izbora kad se osecao i preteran optimizam, sad mahom potpuno drugacije raspolozenje
jbg, u pitanju je proces i treba uciniti makar onaj minimum, a to je izaci na izbore i ohrabrivati ljude u okruzenju da ucine isto i usput siriti "realan" optimizam
Мој оптимизам се заснива на дефетизму, т.ј. на чињеници да су се промене дешавале баш онда када су ми изгледале најмање могуће. Са изузетком 5. Октобра, то се видело из авиона. Слободан је Милошевић свима постао камен око врата, градски бре превоз није радио, улична расвета, људи су возили кроз црвено и по шеталишту, било је или он или било који минимум нормалности… па је опет било густо. Ајде, даће бог да узму Београд, није ни то мало на ову скупоћу. Немам ја ништа против оптимизма, позитиве и добрих вибрација. Него си ти написао нешто друго, и ја сам на то реаговао:
hk1 wrote: ponuda, kakva god bila, a daleko je od dobre, daje mogucnost svakom da napravi prilicno jasan izbor
plasim se jedino, da mi gradjani srbije nemamo dovoljno svesti, pameti, volje da napokon srusimo ove kretene
То је, видиш, крајње упитно. Та мера “он или ми” панике каква је завладала у Србији у Q3 2000-те - то сада ни изблиза није случај, а тешко ће се и наместити околности да буде. Да те подсетим, било је потребно ништа мање од НАТО бомбардовања, а након читавог низа изгубљених ратова. Друго и важније, а повезано: народ не гласа из памети него из
нужде. Онај чувени сељак није само зајебавао Вука Драшковића са “и за тебе ћу да гласам када будеш власт”, он му је саопштио и једну велику истину: српски сељак не гласа како хоће, него како (мисли да)
мора. То морање не мора да буде искључиво егзистенцијално, несрећници попут Зупе и Шувара су нпр. убеђени да морају да гласају и за најцрњег ђавола, само да на власт не дођу ови који ће “дати Косово”. Или најчешћи а такође и најбезнадежнији сценарио: човеку сви пријатељи, колеге и фамилија гласају за Вучића,
па онда и он. Ми смо социјални мајмуни и великим делом
мислимо чопором, па чак и онда кад је против неког нашег личног убеђења. Ту нема лека јер је у питању људска природа. Т.ј. тачно ту почињу разни маркетинзи и пропаганде, а што је онда смрт демократије.
Тако да… то што теби изгледа као сасвим јасан избор, мени се напротив чини као једно поприлично злокобно замешатељство. Остаје нам да се уздамо у моје трагично погрешне прогнозе.