Ruska vlada je u četvrtak odobrila nacrt budžeta za naredne tri godine, koji je, prema rečima ministra finansija Antona Siluanova, bio „najteži“ u njegovoj karijeri.
Kabinet ministara planira da u 2023. godini prikupi 26,13 biliona rubalja poreza u trezor i potroši 29,056 biliona rubalja, rekao je premijer Mihail Mišustin na sastanku u četvrtak.
Planirani deficit za narednu godinu tako će iznositi 2,926 biliona rubalja, odnosno 10% budžeta (2% projektovanog BDP-a).
U 2024. godini planirano je smanjenje „rupe“ u trezoru za 1,4% BDP-a (1,6 biliona rubalja), a za 2025. godinu za 0,7% BDP-a (oko 0,8 biliona rubalja). Kumulativno gledano, za tri godine, budžet namerava da potroši 5,3 biliona rubalja [94 milijarde evra po trenutnom zvaničnom kursu] više nego što je prikupio od poreza.
„Tokom čitavog perioda budžet će biti u deficitu“, naveo je Mišustin i dodao da će zaduživanje države postati glavni izvor pokrića deficita.
Ukupan iznos javnog duga Rusije povećaće se na 25,367 biliona rubalja 2023. godine, zatim na 27,679 biliona rubalja u 2024. godini, a do 2025. će se približiti baru od 30 biliona (29,94 biliona rubalja), prenosi Interfaks, ne citirajući objašnjenje. projekat.
Prihodi budžeta u 2023. godini će se smanjiti u odnosu na 2022. godinu, priznao je Mišustin. Istovremeno, treba povećati potrošnju: predsednik Vladimir Putin je definisao „strateške ciljeve” u vidu „nacionalnih ciljeva”, a pored toga je naložio da se finansiraju aktivnosti vezane za mobilizaciju.
„Šef države je dao instrukcije da preduzme mere za zadovoljavanje potreba naših Oružanih snaga i vojnih formacija“, naglasio je Mišustin.
Budžetski deficit koji je postavila vlada biće rekordan od pandemije 2020. Ali čak i predloženi parametri mogu biti ugroženi s obzirom na pogoršanu geopolitičku pozadinu, kaže Olga Belenkaja, strateg Finama.
Pristupanje Rusiji DNR-LNR, delova Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i mobilizacija stvaraju rizik da se situacija razvije po scenariju kada vojne operacije u Ukrajini izlaze iz okvira specijalne vojne operacije, smatra ekspert. : „Sa ekonomske tačke gledišta, to može značiti dalje povećanje vojne potrošnje i prelazak privrede na režim mobilizacije, kao i potrebu da snosi troškove obnavljanja privrede novih regiona i socijalne sigurnosti stanovnika.
Konačno, nastavlja Belenkaja, raste verovatnoća novih sankcija, koje „mogu imati negativan uticaj i na stanje privrede i na budžetske prihode“.
https://www.moscowtimes.eu/2022/09/22/pravitelstvo-utverdilo-byudzhet-s-diroi-v-5-trillionov-rublei-a24590
Home
by MNE Sun Sep 25, 2022 12:35 am
Nektivni Ugnelj
svakako u oba slučaja bi odgovor Rusije bio opet isti
